Росток (нем. Rostock) град је у њемачкој савезној држави Мекленбург-Западна Померанија. Налази се на месту где се река Варнов шири, око 15 километара пре ушћа у Балтичко море.

Росток
Rostock
Нови трг у Ростоку
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Њемачка
Савезна државаМекленбург-Западна Померанија
Становништво
Становништво
 — 201.096[1]
 — густина1.108 ст./km2
Географске карактеристике
Координате54° 05′ 00″ С; 12° 08′ 00″ И / 54.08333° С; 12.13333° И / 54.08333; 12.13333
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина13 m
Површина181,4 km2
Росток на карти Немачке
Росток
Росток
Росток на карти Немачке

Положај града у округу
Остали подаци
ГрадоначелникRoland Methling
Поштански број18001, 18181, 18059
Позивни број0381
Регистарска ознакаHRO
Веб-сајт
rathaus.rostock.de

Историја

уреди

Први словенски становници ове области, који су је насељавали од седмог века, основали су у 11. веку насеље „розток“, што је значило разливање. Од ове речи град је добио име, које се први пут помиње 1218. Дански краљ Валдемар I спалио град је 1161. Успон града почео је са његовим чланством у Ханзи. У 14. веку био је највећи град у Мекленбургу. У Ростоку је 1419. основан један од најстаријих универзитета у северној Европи. Војводе од Мекленбурга успеле су да крајем 15. века наметну своју власт Ростоку. Стратешки положај града провоцирао је суседе да га заузму. Данска и Шведска су два пута заузимале град, за време Тридесетогодишњега рата и поново 1700—1721. Чувени пруски војсковођа Гебхард Леберехт фон Блихер рођен је у Ростоку. Наполеонова војска заузела град је 1806. и држала га до 1813.

Росток је данас највећи град немачке савезне државе Мекленбург-Западна Померанија са близу 200.000 становника. Поред Кила и Либека највећа је лука на немачкој обали Балтика. У привреди града доминирају бродоградња, поморство, туризам и услужни сектор. Универзитет је најважнији извор послова за грађане Ростока.

Географија

уреди

Град се налази на надморској висини од 13 метара. Површина општине износи 181,4 km2. У самом граду је, према процјени из 2010. године, живјело 201.096 становника. Просјечна густина становништва износи 1.108 становника/km2. Посједује регионалну шифру (AGS) 13003000.

Међународна сарадња

уреди
Мјесто Држава Врста сарадње Од
Рига Летонија партнерство 2000.
Гдањск Пољска пријатељство 2004.
Ријека Хрватска партнерство 2000.
Карлскруна Шведска пријатељство 2004.
Турку Финска партнерство 2000.
Калмар Шведска пријатељство 2004.
Векше Шведска контакт 2006.
Калињинград Русија пријатељство 1999.
Орхус Данска партнерство 2000.
Рали САД партнерство 2001.
Варна Бугарска партнерство 2000.
Даљен Кина партнерство 1988.
Антверпен Белгија партнерство 2000.
Гетеборг Шведска партнерство 2000.
Денкерк Француска партнерство 1960.
Клајпеда Литванија контакт 2006.
Шчећин Пољска партнерство 1957.
Халмстад Шведска контакт 2006.
Берген Норвешка партнерство 2000.
Хелсингер Данска пријатељство 2004.
Извор[2]

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди