Росток
Росток (нем. Rostock) град је у њемачкој савезној држави Мекленбург-Западна Померанија. Налази се на месту где се река Варнов шири, око 15 километара пре ушћа у Балтичко море.
Росток Rostock | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Њемачка |
Савезна држава | Мекленбург-Западна Померанија |
Становништво | |
Становништво | |
— | 201.096[1] |
— густина | 1.108 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 54° 05′ 00″ С; 12° 08′ 00″ И / 54.08333° С; 12.13333° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 13 m |
Површина | 181,4 km2 |
Положај града у округу | |
Остали подаци | |
Градоначелник | Roland Methling |
Поштански број | 18001, 18181, 18059 |
Позивни број | 0381 |
Регистарска ознака | HRO |
Веб-сајт | |
rathaus.rostock.de |
Историја
уредиПрви словенски становници ове области, који су је насељавали од седмог века, основали су у 11. веку насеље „розток“, што је значило разливање. Од ове речи град је добио име, које се први пут помиње 1218. Дански краљ Валдемар I спалио град је 1161. Успон града почео је са његовим чланством у Ханзи. У 14. веку био је највећи град у Мекленбургу. У Ростоку је 1419. основан један од најстаријих универзитета у северној Европи. Војводе од Мекленбурга успеле су да крајем 15. века наметну своју власт Ростоку. Стратешки положај града провоцирао је суседе да га заузму. Данска и Шведска су два пута заузимале град, за време Тридесетогодишњега рата и поново 1700—1721. Чувени пруски војсковођа Гебхард Леберехт фон Блихер рођен је у Ростоку. Наполеонова војска заузела град је 1806. и држала га до 1813.
Росток је данас највећи град немачке савезне државе Мекленбург-Западна Померанија са близу 200.000 становника. Поред Кила и Либека највећа је лука на немачкој обали Балтика. У привреди града доминирају бродоградња, поморство, туризам и услужни сектор. Универзитет је најважнији извор послова за грађане Ростока.
Географија
уредиГрад се налази на надморској висини од 13 метара. Површина општине износи 181,4 km2. У самом граду је, према процјени из 2010. године, живјело 201.096 становника. Просјечна густина становништва износи 1.108 становника/km2. Посједује регионалну шифру (AGS) 13003000.
Међународна сарадња
уредиМјесто | Држава | Врста сарадње | Од |
---|---|---|---|
Рига | Летонија | партнерство | 2000. |
Гдањск | Пољска | пријатељство | 2004. |
Ријека | Хрватска | партнерство | 2000. |
Карлскруна | Шведска | пријатељство | 2004. |
Турку | Финска | партнерство | 2000. |
Калмар | Шведска | пријатељство | 2004. |
Векше | Шведска | контакт | 2006. |
Калињинград | Русија | пријатељство | 1999. |
Орхус | Данска | партнерство | 2000. |
Рали | САД | партнерство | 2001. |
Варна | Бугарска | партнерство | 2000. |
Даљен | Кина | партнерство | 1988. |
Антверпен | Белгија | партнерство | 2000. |
Гетеборг | Шведска | партнерство | 2000. |
Денкерк | Француска | партнерство | 1960. |
Клајпеда | Литванија | контакт | 2006. |
Шчећин | Пољска | партнерство | 1957. |
Халмстад | Шведска | контакт | 2006. |
Берген | Норвешка | партнерство | 2000. |
Хелсингер | Данска | пријатељство | 2004. |
Извор[2] |
Референце
уреди- ^ Број становника по њем. Савезном заводу за статистику. Стање 30. 6. 2010.
- ^ Савјет општина и региона Европе - Преглед међуопштинске сарадње, Приступљено 30. 6. 2010.
Спољашње везе
уреди- Званични сајт општине (језик: немачки)
- Њем. Савезни завод за статистику (језик: немачки)
- Стална конференција градова и општина (језик: немачки)
- KommOn - Информациони систем градова, општина и округа. (језик: немачки)
- План насеља на мапи (Mapquest)