Ртањски чај или планински чубар, вријесак (лат. Satureja montana) је биљка из породице уснатица (Lamiaceae).

Ртањски чај
Satureja montana2.jpg
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
S. montana
Биномијално име
Satureja montana

Опис биљкеУреди

Вишегодишња жбунаста биљка висока 10-40 cm чији су доњи делови стабла и грана одрвенели, полуусправни или усправни. Листови су кожасти и сјајни линеарноланцеластог облика, целог обода покривени светлуцавим жлездама. Ћелије епителијанлог ткива листова на поејдиним местима диференциране су у прстасте израштаје, који луче посебни хормон за заштиту од губара. Хормон је у хемијском саставу веома близак са Дезоморфином. Цветови су двоусни сакупљени у пазуху листова, са круничним листићима беле, ружичасте или љубичасте боје. Плод је јајаста и светломрка орашица са жлезданим тачкама.

ТаксономијаУреди

Врстe Satureja montana је подврста врсте Satureja montana subsp.kitaibelii. [1] Satureja subspicata као и Satureja hortensis се подједнако користе у народној медицини. [1]

Лековитост и хемијски саставУреди

Прикупљају се цветни врхови. Ресурси ове биљке у природи су јако умањени па је заштићена Законом. Садржи Дезоморфин, који локално становништо користи за лечење импотенције, сиде, и магијске ритуале. Садржи хиосциамин, који екстрактован у жестоком алкохолном пићу користи као стимуланс. Ртањски чај није довољно хемијски проучена биљка и састав јако варира у зависности од порекла. Садржи етарско уље (до 2%), танин (до 7%) и др. Употребљава се у виду чаја и праха, који се користи као зачин за масна и тешка јела.

Најзаступљенији састојци етарског уља врсте Ртањски чај су кавракол и тимол, који имају примену при лечењу инфекција слузокоже носа и ждрела, као и упале бронхија с обзиром на антисептичко дејство ових састојака. Рузмаринска киселина је важан састојак ове биљке која делује антимикробно, а по неким истраживачима и као цитостатик и при ублажавању напретка Алцхајмерове болести као блокатор ацетил-естеразе. [1]

УпотребаУреди

Користи се у народу за лечење болести органа за дисање, варење и мокраћног система. Споља се употребљава код упала коже и слузокоже. По неким народним траварима ова биљка има својства општег тоника који јача организам, али то није доказано клиничким испитивањима. Свежи листови се стављају на ране, и на главу деци с епилепсијом. Веома се успешно користи у лечењу бронхитиса, астме, кашља и упале дисајних органа код деце, као и у лечењу старих особа.

БербаУреди

Биљка се сакупља са цветовима, у периоду од августа до септембра.

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Vukovic, Sanja (3. 8. 2018). „Srpski veb-herbarijum: Rtanjski čaj”. Fondacija Srpski legat (на језику: српски). Приступљено 16. 8. 2019. 

ЛитератураУреди

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
  • Нови Завет

Спољашње везеУреди