Рубаије Омара Хајама
Рубаије Омара Хајама је збирка поезије персијског песника, астронома и математичара из 11. века Омара Хајама. Овај наслов збирци дао је енглески песник (заправо Ирац)[1] и оријенталиста Едвард Фицџералд, који је 1859. године Хајамове стихове превео на енглески језик. Поезија Омара Хајама прожета је мистицизмом и скептицизмом и кроз ове стихове он изражава сву ширину својих идеја и критички однос према свету који га окружује, што није било уобичајено за ствараоце овог периода који се често назива и „мрачни средњи век”.[2] Хајамове рубаије су преведене на многе језике широм света,[3] а он се сматра најпознатијим песником Истока на Западу.[4] О Хајаму и његовој поезији написана је читава литература, а у Европи се чак развила и грана науке – хајјамологија, која проучава његово песништво.[5]
| Рубаије Омара Хајама | |
|---|---|
 Насловна корица Фицџералдовог издања из 1905. | |
| Настанак и садржај | |
| Језик | персијски |
| Жанр / врста дела | поезија |
| Издавање | |
| Датум | 1859. (српско издање 1964) |
| Превод | |
| Преводилац | Едвард Фицџералд (прво издање на енглеском језику) Фехим Бајрактаревић (прво издање на српском језику) |
Омар Хајам уреди
Омар Хајам био је чувени астроном, физичар и математичар. Такође је владао традиционалним гранама исламске филозофије и могао са једнаким ауторитетом да говори о куранској егзегези и делима великих песника и мислилаца.[2] На Истоку се прославио математичким и астрономским радовима, а на Западу у 19. веку управо својим рубаијама, прожетим мистицизмом и скептицизмом.[3]
Рубаија уреди
У персијској поезији рубаија је једна од најкарактеристичнијих и најомиљенијих песничких форми. У Персији скоро да није било песника који се није огледао у њиховом стварању. Рубаија је катрен, песма од четири стиха у којој се по правилу римују први, други и четврти стих, док трећи обично нема заједничку риму. Песник кроз овупесничку форму најчешће изражава своја осећања — према природи, богу и вери, науци, љубави, човеку и свету. Свака је рубаија песма за себе. Захваљујући краткој форми погодне су за изражавање суштинских мисли, што их чини блиским грчким епиграмима.[2]
О Рубаијама Омара Хајама уреди
| Једна рубаија Омара Хајама у преводу Фехима Бајрактаревића |
| Када умрем вином мене окупајте С пехаром и вином мени талкин дајте А на судњем дану ако ме тражите Испод прага крчме земљу раскопајте! |
У време када је Европом владала дубока тама на пољу филозофије и уметности, Хајамове рубаије представљају израз невероватног слободоумља и ироније према схватањима средине која га је окруживала. Свој агностицизам и бунт против сваког наметнутог поретка Хајам је успео да преведе у поетску форму највише вредности. Није се устручавао да са хумором и пародијом говори и о самом творцу света. Сензуализам, хедонизам и похвала физичкој лепоти карактеристични су отклони његове поезије од уобичајених конвенција тог времена.[3] Хајам је у својој домовини био цењен као астроном и математичар, али због ставова које је изражавао у својој поезији може се рећи да је био чак и омражен, изузев у најобразованијим круговима. Насупрот томе, на Западу се сматра најпознатијим песником Истока на Западу,[4] називан често и „англосаксонским класиком персијског порекла”[6] и „персијским Волтером”.[7]
Рубаија је типично персијска песничка форма коју су неговали песници и пре и после Хајама. Међутим, висину до које је Хајам подигао своје рубаије нико није превазишао.[8]
Поезија Омара Хајама у Европи и на Западу уреди
_(14803243413).jpg)
Мада је књижевно стваралаштво Омара Хајама било познато Европи још на почетку 19. века, право интересовање за његову поезију у свету јавило се после објављивања слободног препева енглеског песника Едварда Фицџералда 1859. године.[2] У Европи је Хајам био познат и пре Фицџералда, али је управо његов слободни превод учинио да Хајам звучи модерно[9] и постане толико популаран и преведен на многе светске језике.
У свом преводу Фицџералд је поштовао форму рубаије, али се није држао оригиналне метрике, него их је препевао у метру Шекспирових сонета, у десетерцу. Осим тога, у персијској књижевности свака рубаија је засебна целина и не мора имати никакве везе са претходном и следећом, а Фицџералд је успоставио извесну логичку везу. Управо ту лежи део његовог успеха, како књижевног, тако и књижарског.
Четрдесетих година 20. века у Кембриџској библиотеци појавила су се два рукописа, један из 1207. и други из 1259. која су на прави начин афирмисала Хајама као песника. Ови кембриџски рукописи једини се данас сматрају меродавним и базом за нове студије и преводе.[10]
Поезија Омара Хајама на Истоку уреди
Као песник у Персији је Омар Хајам био мало познат, а и оно што је било познато пропало је или загубљено током провала Монгола. Помињу га само поједини писци из 12. и 13. века. Тек је Хајамова популарност у Европи потстакла Персијанце да се заинтересују за свог највећег рубаисту. Прве објављене збирке његових рубаија у Персији (данашњи Иран) потичу из 1926. и 1942. године.[11]
Поезија Омара Хајама у Србији уреди
Рубаија као песничка форма на нашим просторима није заживела и ретко се употребљава. Разлог томе лежи у анимозитету према некадашњим политичким непријатељима, односно вишевековној турској владавини на овим просторима. Тај анимозитет исказивао се не само према историјским делима, већ и према лепој књижевности. То се унеколико променило под утицајем немачких оријенталистичких песника, а познато је да и Гете спадао у занесене поштоваоце источних, а посебно персијских песника. О овој појави Скерлић је писао: „Омладински песници, канибалски расположени према Турцима” и нешто касније „наши песници туркофоби, како се само може замислити, парадоксално су постали занети поклоници муслиманске поезије”.[12]
На Балкану се Хајам први пут помиње тек половином 19. века, и то само једном једином рубаијом. Први озбиљнији превод објавио је Јован Јовановић Змај у збирци „Источни бисер“ из 1861. године. У ovoj збирци Змај је превео песме више источњачких песника, а међу њима и две Хајамове рубаије.[13] Пишући преводе ових песама Змај се руководио маниром и духом источњачких аутора. Змајеве Рубаије говоре о љубави, страсти, вину, животу — идеје које су водиле и Омара Хајама док је стварао своје рубаије. Поштовао је форму оригинала, па је последњи стих закључак који прозилази из прва три, али је метрику песме и начин римовања прилагодио домаћим метричким навикама.[4]
Један од најбољих и најпопуларнијих превода код нас објавио је Фехим Бајрактаревић, пионир балканске научне оријенталистике, 1964. године.[14] Његов филолошки прецизан и надахнут стиховани превод 300 репрезентативних Хајамових рубаија рађен је према релевантним кембричким рукописима. Поред овог превода Барјактаревић је написао и неколико студија о овом персијском научнику и песнику[15]
Референце уреди
- ^ Барјактаревић 2017, стр. 121
- ^ а б в г „Rubaije”. Zlatno runo. Архивирано из оригинала 27. 08. 2016. г. Приступљено 6. 8. 2022.
- ^ а б в „Hajjam”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 6. 8. 2022.
- ^ а б в Тривковић 2019
- ^ „Књига „Рубаије Омера Хајама“”. Културни центар И. Р. Ирана у Београду. Приступљено 24. 8. 2022.
- ^ Барјактаревић 2017, стр. 189
- ^ Барјактаревић 2017, стр. 125
- ^ „Rubaije”. Pravac Knjige. Приступљено 24. 8. 2022.
- ^ Барјактаревић 2017, стр. 118
- ^ Барјактаревић 2017, стр. 120-121
- ^ Барјактаревић 2017, стр. 120
- ^ Барјактаревић 2017, стр. 167-168
- ^ Барјактаревић 2017, стр. 167
- ^ Хајјам, Омар (1964). Рубаије. Београд: Рад. Приступљено 24. 8. 2022.
- ^ Митровић 2017, стр. 196
Литература уреди
- Хајјам, Омар (1964). Рубаије. Београд: Рад. Приступљено 24. 8. 2022.
- Хајам, Омар; Бајрактаревић, Фехим; Митровић, Анђелка (2017). Рубаије. Београд: Slon publishing. ISBN 978-86-89473-07-0. COBISS.SR 252504332
- Тривковић, Славиша (2019). Рубаија - семинарски рад. Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду. Приступљено 6. 8. 2022.
- William Mason, Sandra Martin, The Art of Omar Khayyam: Illustrating FitzGerald's Rubaiyat (2007).
- Sharifian, Farzad (2020). „Cultural Linguistics and Poetry: The Case of Khayyām's Rubā'iyyāt”. International Journal of Persian Literature. 5: 21—39. S2CID 229230872. doi:10.5325/intejperslite.5.0021.
Спољашње везе уреди
- „Dvadeset Hajjāmovih rubaija”. Preporod. 14. 11. 2017. Архивирано из оригинала 01. 06. 2023. г. Приступљено 24. 8. 2022.
- Рубаије Омара Хајама на сајту Standard Ebooks
- Project Gutenberg: etext#246 (translation by Edward FitzGerald)
The Rubáiyát of Omar Khayyám public domain audiobook at LibriVox- The Rubáiyát of Omar Khayyám на сајту Фејдид пејџ Канада
- Bibliography of editions (omarkhayyamnederland.com) Архивирано на сајту Wayback Machine (18. септембар 2017)
- List of editions (WorldCat)
- The illustrated Rubáiyát of Omar Khayyám, translated by Edward Fitzgerald, at Internet Archive.
- Database of manuscripts of the Rubáiyát of Omar Khayyám (cam.ac.uk)
- Graves and Ali-Shah.
- Rubaiyat of Omar Khayyam Архивирано на сајту Wayback Machine (11. децембар 2008) a collection of rubaiyat in Persian, accompanied by several translations into English and German.
- A comparison between the translations by Heron-Allen and Talbot.
- Syracuse University's Special Collections Research Center has in its Rare Books holdings more than 300 different editions of the Rubaiyat
- The Harry Ransom Center Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јун 2011) at the University of Texas at Austin holds over 1,500 items related to the Rubaiyat, including two copies of the first edition, hundreds of editions, translations, and parodies, several Persian manuscripts containing rubaiyat, and ephemera, manuscripts and correspondence documenting the phenomenon of "Omariana"
- Toussaint's Translation (French)
- Quatrain XXV ('Why, all the Saints and Sages who discuss'd...'), set to music