За друге употребе, погледајте Рубин (вишезначна одредница).

Рубин је црвени драги камен, један од варијетета минерала корунда (алуминијум оксид). Боја му варира од ружичасте до црвене, боје крви. На латинском црвена боја је ruber. Природни рубини су изузетно ретки. Постоји још једна врста драгога камена сафир, који такође представља један варијетет корунда. Сматра се једним од четири највреднија драга камена, заједно са сафиром, смарагдом и дијамантом.[3] Реч рубин потиче од ruber, што на латинском значи црвено. Боју рубину даје елемент хрома.

Рубин
Corundum-215330.jpg
Кристал рубина из Додома арегиона, Танзанија
Опште информације
КатегоријаВаријетет оксидног минерала
Формулаалуминијум оксид са хромом, [[|Al2O3:Cr]]
Кристалне системеТригоналан
Кристална класаХексагонални скаленоедар (3m)
Х-М симбол: (3 2/m)
Просторна групаR3c[1]
Идентификација
БојаНаранџасто црвена до јако љубичасто црвене.
Кристални хабитусЗавршене табуларне хексагоналне призме
ЦепљивостНема правог расцепа
ПреломКонхоидна, расцепкана
ЧврстинаКрт
Тврдоћа по Мосу9,0
СјајностСубадамантин, стакласт, бисеран (на раздвајањима) Subadamantine, vitreous, pearly (on partings)
ОгребБео
ПровидностТранспарентан, провидан
Специфична тежина3,97–4,05
Оптичке особинеЈедноосни/−
Индекс преламањаnω=1,768–1,772
nε=1,760–1,763
Двојно преламање0,008 до 0,010
ПлеохроизамЈака: љубичасто-црвена – наранџасто-црвена
Дисперзија0,018
Ултравиолетна флуоресценцијаЦрвен под дугим таласима
Уобичајене нечистоћеCr. (понекад :Ti, Fe)
Референце[2]

КарактеристикеУреди

 
Изглед брушеног рубина
 
Главне земље које производе рубине

Хемијска формула рубина је Al2O3 и представља варијетет корунда. Рубини имају тврдоћу 9 по Мосовој скали тврдоће. Од драгог камења само је дијамант тврђи. Сви природни рубини имају нечистоће, било да су нечистоће у боји или инклузије рутила. Познаваоци драгог камења помоћу нечистоћа рутила откривају да ли су рубини природни или синтетички. Црвена боја потиче од малих количина хрома који рубин садржи. Рубин је црвени варијетет корунда, који је алуминијум оксид. Плави варијетет корунда је сафир. Огреб је бео код оба варијетета. Бледоцрвени корунд се не назива рубин, већ ружичасти сафир. Рубин производи често ефекат који је познат као астеризам.

Физичка својстваУреди

 
Кристална структура рубина

Рубини имају тврдоћу од 9,0 по Мосовој скали минералне тврдоће. Међу природним драгуљима само су муасанит и дијамант тврђи, при чему дијамант има Мосову тврдоћу од 10,0 а моисанит се налази негде између корунда (рубина) и дијаманта по тврдоћи. Сафир, рубин и чисти корунд су α-алуминијум, најстабилнији облик Al2O3, у коме 3 електрона напуштају сваки јон алуминијума да би се придружили редовној октаедарској групи од шест оближњих O2− јона; у чистом корунду ово оставља све јоне алуминијума са веома стабилном конфигурацијом без неспарених електрона или неиспуњених енергетских нивоа, а кристал је савршено безбојан.

 
Кристална структура рубина која показује супституцију Al3+ јона (плави) са Cr3+ (црвени). Густина супституције Cr3+ јона у овом моделу је приближно 2%, што се приближава максималном допингу који се нормално среће.[4]

Када атом хрома замени повремени атом алуминијума, он такође губи 3 електрона да би постао јон хрома3+ да би одржао равнотежу наелектрисања кристала Al2O3. Међутим, јони Cr3+ су већи и имају орбитале електрона у различитим правцима од алуминијума. Октаедарски распоред јона O2− је изобличен, а енергетски нивои различитих орбитала тих Cr3+ јона су благо измењени због правца ка O2− јонима.[5] Те енергетске разлике одговарају апсорпцији у ултраљубичастим, љубичастим и жуто-зеленим областима спектра.

 
Пропустљивост рубина у оптичком и блиском ИР спектру. Приметне су две широке љубичасте и жуто-зелене апсорпционе траке и једна уска апсорпциона траку на таласној дужини од 694 nm, што је таласна дужина рубинског ласера.

Ако се један проценат јона алуминијума замени хромом у рубину, жуто-зелена апсорпција резултира црвеном бојом драгуља.[5] Поред тога, апсорпција на било којој од горе наведених таласних дужина стимулише флуоресцентну емисију црвене светлости таласне дужине од 694 нанометара, што доприноси њеној црвеној боји и уоченом сјају.[6] Концентрација хрома у вештачким рубинима може се подесити (у процесу раста кристала) тако да буде десет до двадесет пута мања него у природном драгом камењу. Теодор Мејман напомиње да „због ниског нивоа хрома у овим кристалима они показују светлију црвену боју од рубина драгог камена и називају се ружичастим рубинима.“[7]

Насупрот ружичастом сафируУреди

Генерално, корунд квалитета драгог камења у свим нијансама црвене, укључујући ружичасту, назива се рубинима.[8][9] Међутим, у Сједињеним Државама мора бити задовољена минимална засићеност боје да би се назвао рубином; у супротном, камен ће се звати ружичасти сафир.[8] Прављење разлике између рубина и ружичастих сафира је релативно ново, настало негде у 20. веку. Често, разлика између рубина и ружичастог сафира није јасна и о њој се воде расправе.[10] Као резултат тих потешкоћа и субјективности таквих разлика, трговинске организације као што је Међународно удружење обојеног драгог камења (ICGA) усвојиле су ширу дефиницију рубина која обухвата његове светлије нијансе, укључујући ружичасту.[11][12]

Третирање у јувелирствуУреди

Квалитет рубина је могуће побољшати одређеним третманом. Најчешће се загрева на око 1800°C чиме се уклања део нечистоћа (примеса) њиховим распадом. Други мање прихватљив третман је испуњавање фрактура такозваним оловним стаклом, чиме се повећава транспарентност камена. На тај начин рубин, који није био употребљив за израду накита постаје прикладан. Цену рубина највише одређује њихова боја. Највише се цени црвена боја, коју називају црвена голубије крви. Након боје цени се јасноћа.

Појава и рударствоУреди

Историјски гледано, рубини су ископавани на Тајланду, у Пејлину и округу Самлоут у Камбоџи, као и у Авганистану, Аустралији, Бразилу, Колумбији, Индији, Намибији, Јапану и Шкотској. Након Другог светског рата налазишта рубина пронађена су у Мадагаскару, Мозамбику, Непалу, Пакистану, Таџикистану, Танзанији и Вијетнаму.[13] [[ Република Северна Македонија]] је једина земља у континенталној Европи која има природне рубине. Углавном се могу наћи у околини града Прилепа. Македонски рубини имају јединствену боју малине. Рубин се налази и на македонском грбу.[14] Неколико рубина је пронађено у америчким државама Монтана, Северна Каролина, Јужна Каролина и Вајоминг.

Спинел, још један црвени драги камен, понекад се налази заједно са рубинима у истом драгуљном шљунку или мермеру. Они који немају искуства са драгуљима могу га помешати са рубинима. Међутим, најфинији црвени спинели могу имати вредности које се приближавају вредностима просечног рубина.[15]

У Пакистанском Кашмиру постоје огромне доказане резерве од милиона рубина, вредне и до пола милијарде долара.[16] Међутим, од 2017. постојао је само један рудник (у Чита Ката) због недостатка инвестиција.[17] У Авганистану, рубини се копају у Јегдалеку.[18] Рудник Рудник Апалуток на Гренланду почео је да ради 2017. године.[19][20] За рубине на Гренланду се каже да су међу најстаријима на свету, стари су око 3 милијарде година.[21] Рудник Апалуток на Гренланду налази се 160 километара јужно од Нука, главног града Гренланда. Рубини се могу пратити од рудника до тржишта.[22]

Лежишта рубинаУреди

Рубини се највише налазе у

Неки од најлепших рубина нађени су у области Могок у северном Мјанмару, али у последње време тамо се нашло мало добрих рубина.

Синтеза и имитацијаУреди

Године 1837, Гаудин је направио прве синтетичке рубине спајањем калијумског алума на високој температури са мало хрома као пигмента. Године 1847. Ебелмен је направио бели сафир спајањем глинице у борној киселини. Године 1877, Едмонд Фреми и индустријски произвођач стакла Чарлс Фејл направили су кристални корунда из којег се могло изрезати ситно камење. Године 1887, Фреми и Огист Верној су произвели вештачки рубин спајањем BaF2 и Al2O3 са мало хрома на црвеној топлоти. Године 1903. Верној је најавио да би могао да производи синтетичке рубине у комерцијалним размерама користећи овај процес пламене фузије, касније познат и као Вернојев процес.[23] До 1910. године, Вернеова лабораторија се проширила на производни погон са 30 пећи, са годишњом производњом драгог камења која је достигла 1.000 kg (2.000 lb) 1907.

ФеномениУреди

Понекад се у рубинима види звезда. Такви рубини се на одговарајући начин режу да би се најбоље показао тај ефекат.

РеференцеУреди

  1. ^ Corundum data on Webmineral Архивирано октобар 1, 2007 на сајту Wayback Machine
  2. ^ Ruby on Gemdat.org Архивирано септембар 3, 2021 на сајту Wayback Machine
  3. ^ Precious Stones Архивирано децембар 18, 2017 на сајту Wayback Machine, Max Bauer, p. 2
  4. ^ Images of molecular models from Miramodus
  5. ^ а б „Ruby: causes of color”. Архивирано из оригинала на датум 21. 3. 2016. Приступљено 28. 3. 2016. 
  6. ^ „Ruby Crystal Fluorescence”. PhysicsOpenLab (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-04. 
  7. ^ The Laser Inventor. Springer Biographies. 2018. ISBN 978-3-319-61939-2. doi:10.1007/978-3-319-61940-8. 
  8. ^ а б Matlins, Antoinette Leonard (2010). Colored Gemstones. Gemstone Press. стр. 203. ISBN 978-0-943763-72-9. Архивирано из оригинала на датум 2. 5. 2016. 
  9. ^ Reed, Peter (1991). Gemmology. Butterworth-Heinemann. стр. 337. ISBN 0-7506-6449-5. Архивирано из оригинала на датум 2. 1. 2017. 
  10. ^ Wise, Richard G. „Gemstone Connoisseurship; The Finer Points, Part II”. Архивирано из оригинала на датум 26. 4. 2012. 
  11. ^ Hughes, Richard W. „Walking the line in ruby & sapphire”. ruby-sapphire.com. Архивирано из оригинала на датум 13. 1. 2012. 
  12. ^ Federman, David. „Pink Sapphire”. Modern Jeweler. Архивирано из оригинала на датум 31. 1. 2012. 
  13. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 30. 12. 2014. Приступљено 2014-12-23. 
  14. ^ „This is the New Coat of Arms of Republic of Macedonia”. Independent.mk. Архивирано из оригинала на датум 30. 3. 2017. Приступљено 30. 3. 2017. 
  15. ^ Wenk, Hans-Rudolf; Bulakh, A. G. (2004). Minerals: their constitution and origin. Cambridge, U.K.: Cambridge University Press. стр. 539—541. ISBN 0-521-52958-1. 
  16. ^ „Rubies, the buried treasures of Pakistani Kashmir”. France24. 
  17. ^ Caroline Nelly Perrot. „Rubies, the buried treasures of Pakistani Kashmir”. 
  18. ^ „The dangerous world of Pakistan's gem trade”. Maclean's. 
  19. ^ Aappaluttoq mine
  20. ^ „About Us – Greenland Ruby”. www.greenlandruby.gl. Приступљено 2021-02-10. 
  21. ^ „Greenlandic Gems – Greenland Ruby”. www.greenlandruby.gl. Приступљено 2021-02-10. 
  22. ^ „Responsible Source – Greenland Ruby”. www.greenlandruby.gl. Приступљено 2021-02-10. 
  23. ^ „Bahadur: a Handbook of Precious Stones”. 1943. Архивирано из оригинала на датум 27. 9. 2007. Приступљено 2007-08-19. 

Спољашње везеУреди