Википедија

Рудник (Горњи Милановац)

(преусмерено са Рудник (место))
За друге употребе, погледајте Рудник (вишезначна одредница).

Рудник је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 1490 становника. Налази се на истоименој планини. Удаљено 12 км од Горњег Милановца, налази се на путу Горњи Милановац - Топола, поред Ибарске магистрале. Састављено је од села и варошице. Налази се на надморској висини од 400 до 750 м и на површини од 2.336 ха.[1]

Рудник
Трг на Руднику
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Пад 1490
Географске карактеристике
Координате44° 08′ 00″ С; 20° 31′ 00″ И / 44.133333° С; 20.516666° И / 44.133333; 20.516666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина595 m
Рудник на карти Србије
Рудник
Рудник
Рудник на карти Србије
Остали подаци
Поштански број32313
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Историја уреди

 
Динар краља Драгутина, познат као први српски динар са ћириличним натписом

Име Рудник први пут се помиње у Дубровачком архиву 1296. године. Име је добио по богатим налазиштима олова, цинка, бакра, гвожђа и сребра. Налазишта руда експлоатисали су још Римљани.[1] Рудник је био средиште живе рударске делатности много пре доласка Словена: локалитет Прљуша је најстарији познат праисторијски рудник. У то доба је превасходно био рудник горског кристала и малахита; оксидне и сулфидне руде бакра.[2] Највећи процват рударства на Рудник био је у средњовековној Србији и то за време владавине Немањића и српских деспота. За време турске окупације био је седиште рудничке нахије.[1]

Према траговима материјалне културе и писаних извора може се закључити да је на Руднику било значајно римско насеље са ковницом новца. У месту Старо Рудничиште, западно од Цвијићевог врха, откривена је римска бакарна плоча са латинским натписом који у преводу гласи: „Император, Цезар, Луције Септимије Север, Истрајни, Узвишени, обнови обновљени храм Мајке Земље, старањем Касија Лигуринца, царског намесника. На молбу колониста Публиа Фундани Етихета и Публиа Елија Муциана.“[3] Император Септимије Север владао је Римским царством од 193. до 211. године. Из текста на плочи видимо да се на Руднику налазило седиште царског намесника. Обнова храма Мајке Земље потврђује да је на Руднику било насеље и пре владавине цара Септимија Севера. У римско доба, на Руднику се копало олово, сребро[2] и гвожђе.

И у време немањићке Србије овде је била ковница новца. Динар краља Драгутина, кован на Руднику, први је српски динар са ћириличним натписом. У 14. веку на Руднику су своје колоније имали Дубровчани и Саси, а посебан значај Рудник добија после пада Новог Брда под турску власт, 1441. године. На Руднику се налазио летњи двор Ђурђа Бранковића.

У средњем веку је Рудник био седиште читаве ове области, а то је био и у турско време. Након првог српског устанка, устаници на Руднику убијају Сали-агу, а насеље пале, тако да се после тога седиште округа сели у Брусницу, а онда из Бруснице у новосаграђено насеље Горњи Милановац.[4][5]

Рудник има школу почев од 1808. године. Припада парохијама цркава у Мајдану и Јарменовцима. Пијачни дан је недеља, а вашар је на Михољдан.[1]

Ово село је више пута рушено, паљено и обнављано. Рушевине града постоје и данас. Увек је било центар рудничког краја: средњовековна жупа, рудничка нахија и качерски срез.[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 217 ратника. Погинуло их је 107 а 110 је преживело.[1]

До 1965. ово насеље је било седиште Општине Рудник (на приближној површини дотадашњег Качерског среза) коју су чинила насељена места: Брезовица, Церова, Давидовица, Драгољ, Крива Река, Мајдан, Мутањ, Рељинци, Рудник, Шилопај, Трудељ, Угриновци, Варнице и Заграђе. После укидања општине, њено подручје је у целини ушло у састав општине Горњи Милановац.

Знаменитости уреди

У центру варошице, поред основне школе, је споменик под којим је сахрањен чувени војвода из првог српског устанка, Арсеније Лома.

Прве податке о археолошким налазима на Руднику дао је још Јанко Шафарик 1865. године. На Руднику су почетком 21. века после вишедеценијске паузе настављена археолошка истраживања, која су само потврдила раније претпоставке о значају насеља у средњем веку.[6] Пронађени су остаци једне палате и две велике цркве, а обимна истраживања тек се очекују. [7]

У близини дечјег одмаралишта налазе се остаци мале цркве, највероватније из 14. или 15. века.[8][9]

На Маџарском брду се налазе остаци цркве из највероватније 14. века.[10]

У околини се налазе бројни остаци старих рударских окана, а у пределу планине који се зове Теферич (источно од насеља), налазе се остаци старе џамије, познате под називом Миса.

На тргу у центру се налази бронзани споменик рударима.

Овде се налазе Стари надгробници крај пута Рудник-Јарменовци и Крајпуташ у центру варошице Рудник.

Географија уреди

Данас се место Рудник налази у општини Горњи Милановац и смештено је између 500 и 700 m надморске висине. Варошица и планина су повезане асфалтним путем и великим бројем стаза здравља. На планини се налази и мноштво планинарских стаза.[11]

Рудник се налази на око 100km јужно од Београда, петнаестак километара северно од Горњег Милановца.

Галерија уреди

Јавне делатности уреди

У варошици се налази основна школа Арсеније Лома у којој ђаци уче од првог до осмог разреда, а школа има и истурена одељења у околним селима. Уз школу, која је савремено опремљена и има фискултурну салу, у насељу се налазе и станица полиције и здравствена амбуланта.

Туристички смештај уреди

Најпознатије место за смештај је хотел „Неда“ који се налази у самом центру варошице. На планини се налази и чувени ресторан „Шумска кућа“, као и дечје одмаралиште, а смештај је могућ и у бројним приватним апартманима.

Демографија уреди

У пописима село је имало: 1910. године 1.174, 1921. године 764 а 2002. године 1.767 становника.[1]

У насељу Рудник живи 1395 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,4 година (40,9 код мушкараца и 41,8 код жена). У насељу има 598 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[12]
Година Становника
1948. 1.314
1953. 1.535
1961. 1.869
1971. 1.854
1981. 1.983
1991. 1.811 1.807
2002. 1.706 1.754
2011. 1.490
Етнички састав према попису из 2002.‍[13]
Срби
  
 1.676 98,24%
Македонци
  
 5 0,29%
Словенци
  
 4 0,23%
Црногорци
  
 3 0,17%
Хрвати
  
 3 0,17%
Југословени
  
 3 0,17%
Роми
  
 1 0,05%
непознато
  
 7 0,41%


Становништво према полу и старости[14]
м
ж
? 8
  
  
 14
80+ 10
  
  
 11
75—79 17
  
  
 37
70—74 48
  
  
 57
65—69 55
  
  
 68
60—64 59
  
  
 64
55—59 36
  
  
 42
50—54 50
  
  
 60
45—49 85
  
  
 72
40—44 82
  
  
 68
35—39 54
  
  
 55
30—34 43
  
  
 48
25—29 45
  
  
 62
20—24 60
  
  
 47
15—19 41
  
  
 60
10—14 46
  
  
 47
5—9 49
  
  
 37
0—4 26
  
  
 43
Просек : 40,9 41,8
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 259 378 530 547 632 600 598
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 118 179 94 128 51 19 6 2 1 0 2,85
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 693 184 463 28 14 4
Женски 765 141 454 135 24 11
УКУПНО 1.458 325 917 163 38 15
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 369 19 0 185 54
Женски 299 13 0 35 125
УКУПНО 668 32 0 220 179
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 7 8 22 19 12
Женски 2 0 39 34 4
УКУПНО 9 8 61 53 16
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 3 7 14 3
Женски 1 2 3 21 13
УКУПНО 2 5 10 35 16
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 5 0 0 10
Женски 3 2 0 2
УКУПНО 8 2 0 12

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 358. 
  2. ^ а б Проблем убикације средњовековног Рудника
  3. ^ Момчило Радојевић, Рудник у прошлости, Београд 1971. г.
  4. ^ Јован Мишковић: Опис Рудничког округа. ISBN 978-86-86351-01-2. 
  5. ^ Борисав Челиковић, приређивач: Руднички округ, Рудничка Морава. ISBN 978-86-519-0961-3. 
  6. ^ http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:392672-Rudnik-Iskopan-tajni-grad Новости: Рудник: Ископан тајни град
  7. ^ http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/338010/Arheoloske-dragocenosti-na-Rudniku-Otkriveni-ostaci-palata-s-lukovima-i-dve-velike-crkve Блиц: Археолошке драгоцености на Руднику
  8. ^ Борислав Челиковић: Светилишта рудничког краја, изд. Каленић, Крагујевац 1998. COBISS.SR-ID 65368332
  9. ^ Радомир Станић, Рушевине средњовековне цркве на Руднику, Зборник радова Народног музеја Чачак, 1971
  10. ^ Новости, 16.8.2012, Рудник: истраживања кочи беспарица
  11. ^ Александар Дамјановић, Упознај Рудник и Таковски крај. ISBN 978-86-84093-06-8. 
  12. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  13. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  14. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Рудник на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рудник_(Горњи_Милановац)&oldid=26995445”