Рудолф Глабер
Рудолф Глабер (франц. Raoul Glaber; „Ћосави“ ; око 985 – након 1045) је био француски средњовековни историчар.
Рудолф Глабер | |
---|---|
Датум рођења | 985 |
Место рођења | Бургоња |
Датум смрти | 1047 |
Место смрти | Abbey of Saint-Germain d'Auxerre |
Биографија уреди
Као дванаестогодишњег дечака, ујак га је увео у манастир св. Леодегарија, али га је убрзо морао напустити због лошег владања. Касније је био монах у Дижону и Клинију. Живот је завршио у манастиру Светог Германа у Осеру. Око 1026. године у Клинију, Глабер је започео са писањем своје „Историје“ у пет књига. Био је то општирни, али некритички и неповезани приказ најбитнијих догађаја у Европи од 900. до 1045. године. Због недостатка бољих извора, Рудолфова „Историја“ често се користи. Описао је догађаје везане за велику глад која је погодила Европу. Нарочито је добро описао глад у Бургундији (1032-1034) када је дошло и до појаве канибализма. Рудолф је овакве догађаје објашњавао Божијим гневом.
Извори уреди
- Наративни извори за историју Европе - Милош Антоновић, Утопија, Београд 2007. година