Рудолф Кирхшлегер
Рудолф Кирхшлегер (нем. Rudolf Kirchschläger; Нидеркапел, 20. март 1915 — Беч, 30. март 2000) био је председник Аустрије од 1974. до 1986. године.
| Рудолф Кирхшлегер | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Датум рођења | 20. март 1915. | ||||||||||||
| Место рођења | Нидеркапел, Доња Аустрија, Аустро-Угарска, | ||||||||||||
| Датум смрти | 30. март 2000. (85 год.) | ||||||||||||
| Место смрти | Беч, Аустрија, | ||||||||||||
| Религија | Римокатолик | ||||||||||||
| Породица | |||||||||||||
| Супружник | Херма Кирхшлегер (в. 1940 — његова смрт 2000) | ||||||||||||
| Родитељи | Јохан Кирхшлегер (1865−1926) | ||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||
| Политичка странка | Социјалдемократска партија Аустрије (SPÖ) | ||||||||||||
| |||||||||||||
| Потпис |  | ||||||||||||
Биографија уреди
Одрастање, образовање и период до Другог светског рата уреди
Рођен је 1915. у месту Нидеркапел у Горњој Аустрији и са 11 година је постао сироче. Завршио је 1935. средњу школу у граду Хорн и потом је започео студије права на Бечком универзитету. Студије је напустио 1938. због Аншлуса зато што је одбио да приступи нацистичкој партији услед чега му је укинута стипендија.
Радио је од 1938. као службеник у банци пре регрутовања за пешадију Вермахта у лето 1939. Ратовао је у инвазији на Пољску, потом на Западном фронту и после 1941. против Русије на Источном фронту.
Током рата успео је да заврши студије права и чак да докторира. 1942. је послат натраг на Источни фронт где је и био рањен. Пред крај рата био је капетан и инструктор на војној академији у Винер Нојштату, да би у априлу 1945. командовао трупама кадета у борби са надирућом совјетском Црвеном армијом. Тада је и задобио тежу повреду ноге од које се никада није потпуно опоравио.[1]
После Другог светског рата уреди
После рата Кирхшлегер је радио као окружни судија до 1954. године у Лангенлоису и Бечу. Од 1954. је радио у министарству спољних послова Аустрије, као правни стручњак на питањима аустријске неутралности. Од 1967-1970 био је амбасадор Аустрије у Прагу, а од 1970-1974 министар иностраних послова Аустрије.
Председник Аустрије уреди
Кирхшлегер је изабран први пут за председника Аустрије 1974. године, да би 1980. године био изабран други пут. На председничким изборима 1974. године као кандидат Социјалдемократске партије Аустрије (SPÖ) победио је са освојених 51.70% гласова противкандидата Алојза Лугера из Аустријске народне партије (ÖVP) који је освојио 48.30% гласова бирача. На председничким изборима 1980. године као заједнички кандидат SPÖ и ÖVP добио је 79.90% гласова бирача, победивши противкандидата Вилфрида Гредлера из Слободарске партије Аустрије (FPÖ) који је добио 17% гласова бирача.
Брак, породица и смрт уреди
Кирхшлегер је био венчан са Хермом Соргер (1916-2009) од 1940. до његове смрти 2000. године. Имали су двоје деце: Кристу (рођену 1944) и Валтера (рођен 1947).[2]
Рудолф Кирхшлегер је преминуо у 85. години живота од срчаног удара 30. марта 2000. у околини Беча. Сахрањен је у председничкој крипти у Средишњем бечком гробљу.
Признања и награде уреди
Велики крст Реда Заслуга Републике Италије (1971)[3]
Велики крст Реда заслуга Републике Аустрије (1974)
Витез Реда Златног Лава Дома Насауа (1975)[4]
Витез Ленте Реда Изабеле Католичке, Шпанија (1978)[5]
Витез Реда Слона, Данска (1979)
Витез Ленте Реда Карлоса III, Шпанија (1979)[6]
Велика Лента Реда Принца Хенрија, Португалија (1984)[7]
Велики крст Реда Папе Пијуса IX, Ватикан (1990)[8]
Први ранг Реда Томаша Гарига Масарика, Чешка Република (1996)[9]
Витез Великог крста са Лентом Реда Папе Пијуса IX, Ватикан (2000)[8]
_BAR.svg){kind=small}
Извори уреди
- ^ Schenz: Bundespräsident Rudolf Kirchschläger. S. 31 f
- ^ Ziegler, Senta (1999). Österreichs first Ladies : von Louise Renner bis Margot Klestil-Löffler. Ueberreuter. ISBN 3-8000-3719-X. OCLC 45541274.
- ^ „Le onorificenze della Repubblica Italiana”. www.quirinale.it. Приступљено 2022-05-02.
- ^ Schoos, Jean (1990). Die orden und Ehrenzeichen des Grossherzogtums Luxemburg. Luxemburg: Sankt-Paulus-Druckerei. ISBN 2-87963-048-7. OCLC 65395144.
- ^ „BOE.es - BOE-A-1978-7636 Real Decreto 503/1978, de 31 de enero, por el que se concede el Collar de la Orden de Isabel la Católica al excelentísimo señor Rudolf Kirchschläger, Presidente Federal de la República de Austria.”. www.boe.es. Приступљено 2022-05-02.
- ^ „BOE.es - BOE-A-1979-24283 Real Decreto 2381/1979, de 3 de octubre, por el que se concede el Collar de la Real y Muy Distinguida Orden de Carlos III al excelentísimo señor Rudolf Kirchschläger, Presidente Federal de la República de Austria.”. www.boe.es. Приступљено 2022-05-02.
- ^ „ENTIDADES ESTRANGEIRAS AGRACIADAS COM ORDENS PORTUGUESAS - Página Oficial das Ordens Honoríficas Portuguesas”. www.ordens.presidencia.pt. Приступљено 2022-05-02.
- ^ а б Acta Apostolicae Sedis (на језику: енглески), 2022-01-16, Приступљено 2022-05-02
- ^ www.fg.cz, 2022, FG Forrest, a s. „FG Forrest”. FG Forrest (на језику: чешки). Приступљено 2022-05-02.
Литература уреди
- Kirchschläger, Rudolf (1980). Der Friede beginnt im eigenen Haus. Gedanken über Österreich. Vienna: Molden. ISBN 3-217-01070-1.
- Rudolf Kirchschläger, Ethik und Außenpolitik Hans Köchler (ed.), Philosophie und Politik. Dokumentation eines interdisziplinären Seminars. Innsbruck: Arbeitsgemeinschaft für Wissenschaft und Politik, pp. 69–74 (1973)
- Alois Mock, Herbert Schambeck (Hrsg.): Verantwortung in unserer Zeit. Festschrift für Rudolf Kirchschläger. Österreichische Staatsdruckerei, 1990.
- Rabl, Erich: Rudolf Kirchschläger (1915-2000), Jurist, Diplomat, Außenminister und Bundespräsident. In: Harald Hitz, Franz Pötscher, Erich Rabl, Thomas Winkelbauer (Hg.): Waldviertler Biographien, Bd. 3, Horn (Waldviertler Heimatbund) 2010, S. 399–428. ISBN 3-900708-26-6.
- Schenz, Marco: Bundespräsident Rudolf Kirchschläger. Böhlau-Verlag, Wien. 1984. ISBN 3-205-07249-9.
- Borys Jaminskyj (Autor), Karl Schleinzer, Bruno Kreisky, Hannes Androsch, Rudolf Sallinger, Friedrich Peter, Anton Benya (Hrsg.): Der Weg in die Hofburg – Dr. Rudolf Kirchschläger. Astor, Wien. 1975. ISBN 3-900277-00-1.
