Ружић је насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 181 становника (према попису из 1991. било је 273 становника). Ово је планинско село. Лежи на високом земљишту између Џепске Реке са севера и Козничке Реке са југа. Околна насеља су: Дупљане, Манајле, Козница и Дикава.

Ружић
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ОпштинаВладичин Хан
Становништво
 — 2011.181
Географске карактеристике
Координате42° 44′ 38″ С; 22° 06′ 10″ И / 42.7439° С; 22.1028° И / 42.7439; 22.1028
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ружић на карти Србије
Ружић
Ружић
Ружић на карти Србије
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Тип уреди

Село је разбијеног типа. Дели се на махале: Доња, Горња, Копината Долина, Маковиште и Ливада Махала. Главна је Горња Махала јер лежи у средишту села. Прелаз између Ружића и Дупљана је неприметан. Село Ружић је 1960. године је имало 97 домова.

Старине уреди

Место звано Гробице налази се у источном делу села. Тамо се види пободено камење. Неки мештани мисле да су то „турски гробови“. У Доњој Махали налази се црква Св. Петке у Ружићу. Зидана је пред крај турске владавине. Баба Милојка, која је умрла 1912. године у 80. години живота, као невеста је месила хлеб мајсторима. О већим празницима у ову цркву долазе становници из десетак околних села.

Историја уреди

Постоји предање да је некада Ружић имао 11 домова, рапоређени по махалама; Доња Махала две куће, Горња Махала 3, Копината Долина 1, Маковиште 1, Ливада 1 и Бигле 2 дома. Та домаћинства потицала су од становника који су досељени. У саставу Ружића до скоро је била и махала Бигла, која лежи у сливу Врле на југу. Због велике издвојености она је данас посебно насеље и припада Врањској Котлини. Место звано Село је у долини потока. Ту се налазе баште и избија извор. Данашњи становници кажу „не знамо како је названо то место“. Све махале Ружића, осим Бигле, славе Никољдан пролећни. Бигла слави Марковдан, у мају. Гробље се налази у суседном Дупљану.[1]

Демографија уреди

У насељу Ружић живи 157 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,1 година (47,5 код мушкараца и 52,7 код жена). У насељу има 70 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,59.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 601
1953. 677
1961. 635
1971. 576
1981. 466
1991. 273 273
2002. 181 182
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
181 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 103- 104 страна
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди