Отворите главни мени

Рукометна репрезентација Србије

Рукометна репрезентација Србије представља Србију у међународним такмичењима у рукомету. Налази се под контролом рукометног савеза Србије.

Србија
Rssrbije.jpg
Надимак „Орлови”
Савез РСС
Конфедерација ЕХФ (Европа)
Селектор Србија Ненад Перуничић
Капитен Немања Илић
Највише наступа Драган Шкрбић, 215 утакмица
Најбољи стрелац Драган Шкрбић, 591 гол
Основни дрес
Резервни дрес
Прва међународна утакмица
ЈугославијаЈугославија 35:8 АустријаАустрија[1]
Росток; Источна Немачка; 28. фебруар,1958
ЛетонијаЛетонија 19:24 Србија и Црна ГораСР Југославија[2]
као Србија
СрбијаСрбија 37:27 ИзраелИзраел
Београд, Србија; 4. јануар 2007[3]
Највећа победа
ЈугославијаСФР Југославија 39:9 Република КонгоНР Конго
Србија и Црна ГораСР Југославија 40:14 КувајтКувајт
као Србија
СрбијаСрбија 48:24 ИталијаИталија
Ниш, Србија; 2. новембар 2008[4]
Највећи пораз
ИсландИсланд 38:22 СрбијаСрбија
Рејкјавик, Исланд; 29. април 2015[5]
Олимпијске игре
Учешћа 7 (Први пут 1972.)
Најбољи резултат Gold medal.svg 1. место, 1972., 1980.
Светско првенство
Учешћа 18 (Први пут 1964.)
Најбољи резултат Gold medal world centered-2.svg 1. место: 1986.
Европско првенство
Учешћа 10 (Први пут 1996.)
Најбољи резултат Silver medal europe.svg Сребро: 2012.

ИХФ и ЕХФ третирају репрезентацију Србије као наследницу репрезентација СФР Југославије (1943–1992, до 29. новембра 1945. као ДФ Југославија, 29. новембар 1945–1963. као ФНР Југославија), СР Југославије (1992–2003) и Србије и Црне Горе (2003–2006) те је Србија наследила све резултате и медаље од претходних република[6], [7] [8]

У периоду од 1980. до 1990. године, репрезентација је под именом Југославија остварила најбоље резултате. 1980. године освојено је друго злато на рукометном Олимпијском турниру, а 1986. године освојена је титула Светског првака.

Као домаћин Европског првенства 2012. године Србија је дошла до финала где је поражена од Данске. Полуфинални сусрет Србије и Хрватске на овом првенству оборио је рекорд по гледаности.

Играло се под разним именима:

Југословенски олимпијски комитет је прогласио рукометну репрезентацију за најбољу мушку екипу 1999. године.[9]

Почетак рукомета у Србији и СФР ЈугославијиУреди

Рукомет у Србији се појављује још између два светска рата најпре у облику хазене, спорта који је сличан рукомету, а представља једну од његових претеча. После хазене бива актуелан велики рукомет (игра се на фудбалском терену) који код нас престаје да се игра 1958. године. Ту долазимо до ткз. малог рукомета, односно данашњег модерног рукомета. Новембра, године 1948, креће да се игра прво првенство Београда у рукомету. Рукометни савез Југославије се формира 1949. године. Године 1953. почиње да се игра првенства Југославије у малом рукомету у мушкој и у женској конкуренцији. Године 1955. почиње и да се игра Куп такмичење у Југославији.[10]

Историја Рукомета у Србији до сада није у довољној мери истраживана. Постоје подаци из званичних публикација, као и у другим публикацијама и радовима, чији су аутори претежно из западних делова бивше Југославије. Наилази се на податке који указују да се рукомет у Србији игра после завршетка Другог светског рата. Према тим подацима иницијатива за развој рукомета у Србији се преписује инструкторима одбора за рукомет фискултурног савеза Хрватске. У омладинским радним акцијама Шамац - Сарајево 1947.), они су одржавали течајеве за „изобразбу“ фискултурних инструктора, па и инструктора за рукометну игру. При свакој од 10 секција дуж огромног градилишта био је по један рукометни инструктор, а 1948. године формирана је рукометна чета у саставу спортске бригаде на Омладинској прузи Кучево - Бродица чији је руководилац био Војислав Војновић. Учешће у рукометној чети била је „легитимација“ да са повратком у својој средини могу радити на формирању рукометних секција при фискултурним и гимнастичким друштвима. Каније су ти инструктору по целој Србији оснивали разне рукометне клубове и секције и ширили развој ове игре уопште.[11]

Заслуге за развој спорта у Србији, касније Југославији, у одређеној мери припадају и тадашњим студентима који су своје знање стицали у иностранству. Они су по доласку у домовину, са собом доносили и обележја тамошње културе, па отуда и спорта. Савремени спорт који је свој пут у Србију проналазио преко Словеније, Хрватске и Мађарске, даље се ширио преко школских организација, школског физичког васпитања и на друге начине.

Златне 1980. Светско и олимпијско златоУреди

Рукометна репрезентација СФР Југославије први пут пажњу. светске јавности, на себе скреће 1970. године, када је освојена и прва медаља на Светском првенству у Француској. У мечу за бронзано одличје, СФР Југославија је декласирала Данску са 29:12, што је био и те како велики број голова за тај период (у финалу, након два продужетка, Румунија је победила Источну Немачку са 13:12). На наредном првенству 1974. године остварен је исти резултат (шампионат света се тада играо на сваке четири године), а између два Светска првенства одржане су Летње олимпијске игре 1972. године чији је домаћин био Минхен. На овим Олимпијским играма, после 36година у програм се враћа и рукомет као спорт. Југославија је на овом шампионату заблистала! Побеђени су у првој групној фази: Мађарска, Јапан и САД, а у другој, полуфиналној, групи поново Мађарска и два главна претендента за неку од медаља: Румунија и домаћин Западна Немачка. Посебно се издваја преубедљива победа над домаћином од 24:15[тражи се извор] У самом финалу у игри гол за гол, савладана је Чехословачка резултатом 21:16, а везаним головима Бранислава Покрајца Југославија је направила разлику коју Чехословачка није успела да стигне. Освајачи те прве, златне, олимпијске медаље били су: | Абас Арсланагић, Чедомир Бугарски, Петар Фајфрић, Хрвоје Хорват, Милорад Каралић, Ђорђе Лаврнић, Милан Лазаревић, Здравко Миљак, Слободан Мишковић, Бранислав Покрајац, Небојша Поповић, Мирослав Прибанић, Добривоје Селец, Албин Видовић, Зденко Зорко, Зоран Живковић.

Олимпијске игреУреди

Година Пласман ИГ П Н И ГД ГП ГР
  1972. 1. место 6 6 0 0 122 89 +33
  1976. 5. место 5 4 0 1 110 93 +17
  1980. 6. место 8 5 0 3 195 159 +36
  1984. 1. место 6 5 1 0 141 93 +48
  1988. 3. место 6 4 1 1 143 132 +11
  СР Југославија (1992–2000)
  1992. Није јој дозвољено учешће
  1996. Није се пласирала
  2000. Меч за 3. место 4. место 8 4 0 4 204 203 +1
  Србија и Црна Гора (2004)
  2004. Није се пласирала
  Србија (2008–)
  2008. Није се пласирала
  2012. Групна фаза 9. место 5 1 0 4 120 131 -11
  2016. Није се пласирала
Укупно 2/7 13 5 0 8 324 334 -10

Светско првенствоУреди

Година Пласман ИГ П Н И ГД ГП ГР
  1954. Није учествовала
  1958.
  1961.
  1964. 6. место 6 2 2 2 102 96 +6
  1967. 7. место 6 4 0 2 136 110 +26
  1970. 3. место 6 3 1 2 119 80 +39
  1974. 3. место 6 3 0 3 106 105 +1
  1978. 5. место 6 4 1 1 108 96 +12
  1982. 2. место 7 4 1 2 183 155 +28
  1986. 1. место 7 7 0 0 168 145 +23
  1990. 4. место 7 4 0 3 169 156 +13
  СР Југославија (1993–2003)
  1993. Није јој дозвољено учешће
  1995.
  1997. Осмина финала 9. место 6 4 0 2 162 149 +13
  1999. Меч за 3. место 3. место 9 6 1 2 257 211 +46
  2001. Меч за 3. место 3. место 9 7 0 2 252 178 +74
  2003. Меч за 7. место 8. место 9 6 1 2 263 228 +35
  Србија и Црна Гора (2005)
  2005. Меч за 5. место 5. место 9 5 2 2 253 221 +32
  Србија (2007–)
  2007. Није се пласирала
  2009. Меч за 7. место 8. место 9 4 0 5 280 281 -1
  2011. Меч за 9. место 10. место 9 3 1 5 246 251 -5
  2013. Осмина финала 10. место 6 3 0 3 170 159 +11
  2015. Није се пласирала
  2017.
Укупно 16/23 117 69 10 3 2.974 2.621 +353

Европско првенствоУреди

Година Турнир Пласман ИГ П Н И ГД ГП ГР
  СР Југославија (1994–2002)
  1994. Није јој дозвољено учешће
  1996. Меч за 3. место 3. место 7 5 1 1 166 162 +4
  1998. Меч за 5. место 5. место 6 4 0 2 159 145 +14
  2000. Није се пласирала
  2002. Друга групна фаза 10. место 6 2 1 3 160 161 -1
  Србија и Црна Гора (2004–2006)
  2004. Друга групна фаза 8. место 7 3 1 3 206 199 +7
  2006. Друга групна фаза 9. место 6 2 0 4 161 177 -16
  Србија (2008–)
  2008. Није се пласирала
  2010. Прва групна фаза 13. место 3 0 1 2 83 94 -11
  2012. Финале 2. место 8 4 2 2 176 168 +8
  2014. Прва групна фаза 13. место 3 1 0 2 73 77 -4
  2016. Прва групна фаза 15. место 3 0 1 2 81 92 -11
  2018. Друга групна фаза 12. место 6 1 0 5 160 181 -21
 / /  2020.
Укупно 10/12 55 22 7 26 1.325 1.456 -31

Тренутни саставУреди

Састав за квалификације за Европско првенство 2020.

Бр. Име Позиција Дат. рођ. Клуб Утак./Гол.
1 Владимир Цупара голман 19. фебруар 1994.   Виве Киелце
2 Дејан Милосављев голман 16. март 1996.   Вардар
3 Светислав Веркић голман 11. јун 1981.   Војводина
4 Немања Илић лево крило 11. мај 1990.   Феникс Тулуз
5 Вања Илић лево крило 25. фебруар 1993.   Логроњо
6 Филип Марјановић лево крило 10. фебруар 1989.   Поли Темишвар
7 Мијајло Марсенић пивот 9. март 1993.   Берлин
8 Иван Поповић пивот 21. март 1994.   Гранољерс
9 Живан Пешић пивот 7. јул 1993.   Адемар Леон
10 Зоран Николић пивот 23. фебруар 1991.   Констанца
11 Дарко Ђукић десно крило 11. децембар 1994.   Мешков Брест
12 Богдан Радивојевић десно крило 2. март 1993.   Рајн Некар Ловен
13 Вукашин Воркапић десно крило 1. октобар 1997.   Металопластика
14 Миљан Пушица бек 30. јун 1991.   Минден
15 Иван Мошић бек 23. децембар 1994.   Адемар Леон
16 Немања Белош бек 8. јун 1994.   Реткоф Грац
17 Петар Ђорђић бек 17. септембар 1990.   Мешков Брест
18 Младен Крсманчић бек 30. јул 1992.   Анаитцуна
19 Стефан Вујић бек 6. јул 1991.   Стеауа
20 Лазар Кукић бек 12. децембар 1995.   Ла Ријоха
21 Предраг Вејин бек 17. децембар 1992.   Железничар 1949
22 Никола Црноглавац бек 22. април 1992.   Констанца
23 Милош Орбовић бек 2. новембар 1993.   Поли Темишвар

Селектор: Ненад Перуничић  

Селектори репрезентације од 1995.Уреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди