Румена Бужаровска

Румена Бужаровска (Скопље, 1981) македонска је књижевница и преводилац. Предаје америчку књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Скопљу.[1]

Румена Бужаровска
Датум рођења(1981-00-00)1981.(40/41 год.)
Место рођењаСкопље,  СФРЈ, данас Северна Македонија
Периодод 2006.
Утицаји одамерички мајстори приповедања
Најважнија дела
Мој Муж

Књижевни радУреди

Са књижевношћу се Румана Бужаровска срела још у детињству, а у средњој школи боравила је у Америци, где се срела са модерном и савременом америчком књижевношћу која и данас, како сама каже, утиче на њен начин писања. Озбиљно почиње да се занима за писање у време студија.[2] До садa је објавила неколико збирки прича, а књижевни критичари често је упоређују са америчким мајсторима кратке приче.[3]

Прве приче Румена Бужаровска објављује у часопису Маргина 2005. године. Њена прва збирка прича изашла је из штампе 2007. Године 2006. била је стипендисткиња Култур Контакта (KulturKontakt) у Бечу, где је провела месец дана, а 2008. стипендисткиња Интернатионалес Међународне куће аутора (Internationales Haus der Autoren) у Грацу. У међувремену њене приче објављиване су на немачком у часописима Manuskripte, Ostragehege и Lichtungen. На српском језику приче су јој објављене у часописима Бетон, Трећем Тргу и Кикинда Шорт (Kikinda Short) 2010.[2]

Хрватски преводи збирки приповедака „Осмица” и „Мој муж” постигле су тренутни успех и претвориле Румену Бужаровску у најистакнутију нову наду регионалне књижевне сцене.[2] Две њене књиге, „Мој муж” и „Никуда не идем”, за кратко време постале су хитови. Обе су се нашле међу десет топ најпродаванијих књига издавачке куће Боока (у оригиналу Booka) у 2019. години.[4] Као једно од најважнијих имена савремене македонске и регионалне књижевне сцене 2020. године била је гост књижевног фестивала „Крокодил” у Београду.[5] Њене књиге су преведене на језике простора бивше Југославије, енглески, немачки, мађарски, италијански, француски, албански, бугарски и украјински.[5]

Осим писањем, бави се и превођењем. Са енглеског на македонски језик превела је дела Луиса Керола (Алиса у свету огледала), Џона Мајкла Куција (Живот и времена Мајкла К, Срамота), Трумана Капотеа (Хладнокрвно убиство), Џозефа О’Конора, Чарлса Буковског и Ричарда Гвина (Боја пса који бежи).[6] Коауторка је и коорганизаторка вечери приповедања женских прича „ПичПрич”.[7]

БиблиографијаУреди

  • Жврљотине (збирка прича, 2006)
  • Осмица (збирка прича, 2010)
  • О смешном : Теорије хумора кроз призме кратке приче (студија о хумору у савременој македонској и америчкој краткој причи, 2012)
  • Мој муж (збирка прича, 2014)
  • Никуда не идем (збирка прича, 2018)

ПризнањаУреди

Платформа „Књижевна Европа уживо” (Literary Europe Live), у оквиру организације „Књижевност преко граница” (Literature Across Frontiers), уврстила је 2016. године Румену Бужаровску међу десет најзанимљивијих младих европских писаца.[7]

РеференцеУреди

  1. ^ „Rumena Bužarovska”. Na pola puta. Приступљено 7. 3. 2021. 
  2. ^ а б в „RUMENA BUŽAROVSKA”. Krokodil. Приступљено 7. 3. 2021. 
  3. ^ Devčić, Karmela (25. 4. 2016). „Rumena Bužarovska: Ne moram biti udana i s djecom da bih bila potpuna i realizirana”. Jutarnji list. Приступљено 7. 3. 2021. 
  4. ^ Labović, Ljubeta (20. 1. 2020). „Žene i dalje „vladaju“ u domu”. Pobjeda. Приступљено 7. 3. 2021. 
  5. ^ а б Jovandić, Matija (30. 8. 2020). „Rumena Bužarovska: Muškarci će se navići da nas čitaju”. Nova S. 
  6. ^ Zablocki, Tamara (19. 4. 2017). „Rumena Bužarovska: Iza svoja četiri zida”. Urban magazin. Приступљено 7. 3. 2021. 
  7. ^ а б „Rumena Bužarovska”. Zvanični veb-sajt. Booka. Приступљено 7. 3. 2021. 

Спољашње везеУреди