Рурално подручје
Рурално подручје се дефинише као подручје на коме је густина насељености становништва испод вредности од 150 становника/km².
Рурална подручија представљају ређе насељене територије које су изван утицаја великих метропола и градова.[1] Стилови живота у руралним/сеоским подручјима су другачији него у урбанисм углавном због традиције, али и релативне лимитираности услуга, посебно, јавних услуга. Државне услуге као што су примена права, школе,библиотеке, и друго, могу бити лимитиране, удаљене или чак можда и недоступне руралним подручјима. Доступност воде, канализације, уличног осветљења и јавног управљања отпадом, често у руралним подручјима не постоје, или су веома ограничене. Јавни транспорт је такође ограничен или га уопште нема, већ су становници ових подручја упућени да користе соствена возила, бицикле, запреге, и сл.
Врсте руралних подручја:
- доминантно руралне јединице (> 50% становништва живи у руралним подручјима),
- претежно руралне јединице (15-50% становништва живи у руралним подручјима), и
- доминантно урбане јединице (< 15% становништва живи у руралним подручјима), (ОЕЦД, 1994, стр. 10).
Рурална/сеоска насеља су обично мала, често са мање од 10.000 становника, и самим тим, и са мањом густином насељености. Такође, доминантну делатност најчешће представља пољопривреда, а карактерише их и јак утицај традиције.
Рурални туризамУреди
Рурални туризам представља туризам који се одвија у руралном подручју. При том, рурално подручје поред села као насеобине, подразумева и сеоски простор – атар, као и ненасељена подручја и подручја дивљине. Кључни елементи руралног туризма:
- лоциран је у руралним областима;
- функционално је сеоски[2] – утемељен је на малом предузетништву, отвореном простору, директном контакту са природом, темељи се на наслеђу и традиционалним активностима;
- омогућава учествовање у активностима, традицији и специфичном начину живота локалног становништва;
- обезбеђује персонализован контакт;
- рурални је у обиму – насеља и грађевине су мањих размера;
- традиционалан је по карактеру, расте споро и органски и повезан је са локалним породицама. Често се развија контролисано од стране локалне заједнице и за дугорочну добробит подручја;
- висок проценат прихода од туризма користи руралној заједници
РеференцеУреди
- ^ Зоран, Његован (2016). Економика туризма и сеоског туризма. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду. ISBN 978-86-7520-380-3.
- ^ Tim, TiP (2012-10-28). „Šta je seoski turizam?”. Turizam i Putovanja (на језику: српски). Приступљено 2019-11-27.
ЛитератураУреди
- „Definitions of Rural: A Handbook for Health Policy Makers and Researchers.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 02. 02. 2020. Приступљено 07. 12. 2019. (6.12 MB) Thomas C. Ricketts, Karen D. Johnson-Webb, Patricia Taylor. Chapel Hill: North Carolina Rural Health Research Program, Cecil G. Sheps Center for Health Services Research, University of North Carolina, 1998. 13 p.