Руса (росопас, ластина трава, лишавица, лишајница, змијино млеко, ластавичина суза) или лат. Chelidonium majus је биљка из породице макова (Papaveraceae).

руса
Chelidonium majus - Köhler–s Medizinal-Pflanzen-033.jpg
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Chelidonium
Врста:
C. majus
Биномијално име
Chelidonium majus
Синоними[1][2]
  • Chelidonium cavaleriei H.Lév.
  • Chelidonium dahuricum DC.
  • Chelidonium grandiflorum DC.
  • Chelidonium haematodes Moench
  • Chelidonium laciniatum Mill.
  • Chelidonium luteum Gilib. nom. inval.
  • Chelidonium murale P.Renault
  • Chelidonium olidum Tarscher. ex Ott
  • Chelidonium quercifolium Willemet
  • Chelidonium ruderale Salisb.
  • Chelidonium umbelliferum Stokes

Опис биљкеУреди

Вишегодишња зељаста биљка усправног стабла које се обрасло оштрим стрчећим длакама. Корен је добро развијен, жиличаст. Стабло је усправно, гранато, прекривено маљама, висине око пола метра. [3] Листови су крупни, непарно перасто дељени, на наличју сиви и длакави. Доњи листови су са дршком, а горњи без (седећи су). Цветови су жути, сакупљени на врховима стабла у ретке штитасте цвасти. Период цветања је од априла до августа, Крунични и чашични листићи лако опадају, а прашника има велики број. Круничних листића има 4. [3]Плод је издужена чахура са пуно семенки. Сви делови биљке садрже отрован жутонаранџасти сок.

Ареал распрострањеностиУреди

Среће се на простору Европе и на западу Азије.

СтаништеУреди

ливаде, шуме, поред путева, двориште...

Дрога и хемијски саставУреди

У жутом соку руса садржи велики број различитих алкалоида, од којих су неки сродни опијуму мака. Најбогатији алкалоидима је корен (до 3%), док се у стаблу налази мање - до 1%. Због присуства велике количине алкалоида многи фитотерапеути сматрају ову биљку отровном и погодном само за спољашњу употребу. Токсичност углавном потиче од алкалоида хелеритрина. Осим алкалоида она садржи и сапонине, органске киселине (хелидонску, лимунску, јабучну идр.), флавоноиде, протеолитичке ензиме (разлажу беланчевине) и др.

УпотребаУреди

Руса се употребљава у лечењу болова у стомаку, болести јетре (хепатитис), усаглашавању рада система за варење, а делује и на бактерије и то нарочито на Грам позитивне. Постоје и подаци о цитостатичком дејству ове биљке па се њен жути сок (latex) традиционално користи у скидању брадавица, жуљева, лишаја, екцема и других промена на кожи. Такође се у народној медицини користи за лечење тумора и промена на женским полним органима (тумори, миоми, ранице, упале и др.) као чај и средство за испирање.

При употреби русе треба бити веома опрезан. За унутрашњу употребу користи се само осушена биљка и то са паузама: три недеље се користи, а једну паузира. Дневна доза добро осушене биљке је 2-4 g и у тим, терапеутским дозама, не постоји могућност тровања. Може доћи до повраћања, дијареје, болова у стомаку... При дермалној примени може довести до алергијских реакција. [3]

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везеУреди