Опсада Цариграда (860)
Опсада Цариграда 860. или Руско-византијски рат 860. године други је сукоб између Византијског царства и Русије избио за време владавине византијског цара Михаила III. Овом приликом се Цариград по први пут нашао под опсадом Руса. Ово је уједно била и једина већа војна експедиција Руског каганата забележена и византијским изворима.
| Опсада Цариграда (860) | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Византијско-руски ратови | |||||||
 Руси пред зидинама Константинопоља | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
| Руски каганат | Византијско царство | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
| Аскољд и Дир | Михаило III | ||||||
| Јачина | |||||||
| 5000 људи, 200 бродова | непознато | ||||||
Рат уреди
Записи о походу Руса на Цариград 18. јуна 860. године представљају први помен старих (варјашких) Руса у историјским изворима. До њега је дошло када су Руси, највероватније користећи заузетост византијске војске и морнарице ратовањем са Арапима, изненада дошли у близину Цариграда и неколико дана неометано пустошили и пљачкали предграђа и околна насеља. Предводили су их Аскољд и Дир, легендарни владари Кијева. Око 200 руских бродова је упловило у Босфор и почело пљачкати и пустошити предграђа Цариграда. Напад је био изненадан, а цар је као и највећи део војске био одсутан из града и заузет борбама са арапима у Малој Азији, док је мормарица такође водила борбе у Егејском и Средоземнм мору.[1]
Нападачи су се касније повукли ка северу јер их није интересовао напад на добро утврђени град. Касније је настала легенда да је Цариград од уништења спасила икона Богородице и молитве патријарха Фотија.