Руско-турски рат (1568—1570)

Руско-турски рат (1568—1570) је био низ војних окршаја од 1568. год. до 1570. г. између Русије и Османског царства. Узрок рата било је заузеће града Астрахана и његовог Астраханског Каната од стране руског цара Ивана грозног, 1556. године.

Руско-турски рат (1568—1570)
Део Руско-турски ратови
Русско-турецкая война 1568.jpg
Време:1568. – 1570
Место:Астрахан и Азов
Узрок:покушај турске да стави под своју власт Астраханску област
Исход: Победа Русије
Територијалне
промене:
Астрахан, Јужна русија
Сукобљене стране
Flag of Tzar of Muscovia.svg Руско царство  Османско царство
Кримски Каганат
Команданти и вође
Иван IV Грозни
принц Петар Серербјаков Оболенски
Мехмед-паша Соколовић
Селим II
Касим паша
Девлет I Герај,
Јачина
30.000[тражи се извор] 2.000 спахија
18.000 јањичара
50.000 татарских коњаника
неколико хиљада нерегуларних војника

Ток ратаУреди

Султан Селим II је 1568. г. био покретач сукоба са својим будућим северним такмацом, одлучивши да споји реке Волгу и Дон каналом, и да на тај начин учврсти своју власт над црноморским приморјем. У лето 1569. г. велика војска под водством Касим-паше од: 18.000 јањичара, 2000 спахија, и неколико хиљада азапа, и акинџија, послана је да опколи Астрахан. Сигурност радова на каналу, требало је да чува војска од 50.000 Татара, док је османска флота опседала утврђење Азов на ушћу Дона у Азовско море.

Војни заповедник Астрахана кнез Шеребјанов је са својом посадом од 30.000 људи, изјурио из града и силовито поразио нападаче, разјурио раднике и Татаре. Око 70% преосталих противничких војника страдало је од смрзавања, или су у степама допали шака Черкезима, док је османску флоту уништила олуја.

Крај рат и мировни споразумУреди

На почетку 1570., цар Иван послао је свог изасланика у Цариград и закључио мир са султаном, чиме је Турска признала Руском царству право на Астрахан. Међутим овај мир није дуго потрајао, јер је уследио руско-кримски рат , и већ 1571. г. татарска војска је напала и спалила Москву.

ЛитератураУреди