Отворите главни мени

Ручна бомба је експлозивна направа која се баца рукама. Служи за уништавање, привремено и трајно онеспособљавање, и омамљивање живе силе, као и уништавање материјалних добара. Често се под утицајем енглеског погрешно назива гранатом или ручном гранатом - енгл. hand grenade. Ручна бомба са потезним упаљачем са опругом се колоквијално назива „кашикара”.

Бомба се састоји од тела, експлозивног пуњења и упаљача са спорогорећом смешом. Зависно од конструкције, активира ударом о чврст предмет или отпуштањем ручице упаљача. Удар или отпуштање опруге активирају капислу, која пали спорогорећу смешу која после краћег времена активира експлозивно пуњење. Постоји више врста ручних бомби као што су фрагментационе, високо експлозивне потресне и димне бомбе.

Фрагментационе бомбе су вероватно најчешће у модерним војскама. То су пројектили конструисани за расипање шрапнела при детонацији. Тело је генерално направљено од тврдог синтетичког материјала или челика, који обезбеђује ограничену фрагментацију у виду крхотина и расцепа, иако се у модерним бомбама обично користи преформирана матрица фрагментације унутар бомбе. Претходно формирана фрагментација може бити сферична, коцкаста, жичана или са урезаном жицом. Ручне бомбе могу бити офанзивне или дефанзивне. Дефанзивне су конструисане тако да детонирју било након дужег временског кашњења или након удара.[1] Паличасте бомбе имају дугачку ручку која је директно причвршћена за бомбу, пружајући полугу за бацање на већу удаљеност, по цени додатне тежине и дужине. Појам „палична бомба” обично се односи на немачки Stielhandgranate модел бомбе развијене током Првог светског рата и уведен у наоружање 1915 године. Упаљач на трење је кориштен. Тај метод је био неуобичајен у другим земљама, али се често користио за немачке бомбе.

ГрађаУреди

Ручна бомба се састоји од тела, упаљача -(иницијална каписла-детонатор), и експлозивног пуњења.

Принцип дејстваУреди

Удар у иницијалну капислу-детонатор производи варницу која пали експлозивно пуњење. Експлозија пуњења, зависно о јачини и намени бомбе, распрскује металне делове тела и садржину бомбе и тако извршава бојево дејство. Експлозивно пуњење ствара притисак који распрскује тело бомбе и тако чини њено бојево дејство на живу силу и материјална добра. Осигурач спречава нежељено активирање бомбе. Формацијски је обавезна у саставу наоружања војника као и полицијских снага посебних намена. Гранатири (бомбаши) су руковаоци специјализовани за бацање бомби. [2]

ИсторијаУреди

У Кини су се за време династије Сонг (960—1279. године) користиле направе под називом Жен Тијан Леи, које су се правиле тако што су кинески војници пунили барутом керамичке или металне посуде. 1044. у кинеској војној књизи, написани су рецепти за прављење различитих ручних експлозивних направа, које по Џозефу Нидхему, представљају прототип модерне ручне бомбе.[3]

Врсте ручних бомбиУреди

  • Експлозивне бомбе
    • Бомбе са куглицама, чија убојита моћ се постиже распршивањем великог броја куглица приликом експлозије
    • Потресне бомбе - које немају куглице већ се убојна моћ остварује коришћењем експлозива
    • Противтенковске бомбе - бомбе јаке разорне моћи, које се користе против тенкова и осталих оклопних возила
    • Топлотне бомбе - производе огромне температуре између 2,200 °C и 2,800 °C. Најчешће се користе за уништавање оружја, артиљерије и возила који су заплењени. Смртоносна је када се активира у близини човека.
  • Несмртоносне бомбе
    • Шок бомбе - које изазивају јак бљесак и звук, ослепљујући човека на пет секунди и на тај начин омогућавајући деловање у насталој ситуацији. Ове бомбе су погодне приликом акција хапшења, најчешће их користе специјалне јединице полиције.
    • Бомбе са гуменим куглицама - за разлику од металних шрапнела које имају убојну моћ, ове бомбе изазивају тренутну онеспособљеност субјекта обарајући га на земљу и на тај начин дају тактичку предност јединици да изврши предвиђени задатак. Најчешће их користе специјалне јединице полиције приликом хапшења.
    • Ошамућујуће бомбе - ове бомбе су пуњене барутом и својом експлозијом у близини субјекта изазивају ошамућујући ефекат. Користе се приликом тренинга и вежби.
  • Хемијске и гасне бомбе
    • Димна бомба - ове бомбе се користе за давање сигнала, јарких боја и за изазивање отежаног дисања и вида код субјекта и на тај начин његово приморавање да напусти објекат који је користио као склониште.
    • Сузавац - сузавац је веома сличан димним бомбама, само што се користе други хемијски агенси који изазивају сузење очију, иритацију носа и грла. Користи се најчешће на спортским приредбама, демонстрацијама, за обуздавање масе окупљених људи.
    • Молотовљев коктел - представља бомбу која се лако прави. У стаклену флашу се сипа бензин, а затим се убаци комад тканине који се потом запали. Након тога, пре него што се ватра разгори до бензина, баца се на објекат и изазива запаљење бензина приликом разбијања флаше. Ова бомба је добила назив по руском политичару Молотову.

Ручне бомбеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ grenade | military technology. Britannica. Приступљено 5. 01. 2017. 
  2. ^ Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета, Београд, 1959. г.
  3. ^ Joseph Needham: Science and civilization in China: Vol. 5; Part 6: Chemistry and chemical technology; Military technology: missiles and sieges. Cambridge University Press.1994. ISBN 978-0-521-32727-5.
  4. ^ Harold Miles Tanner (30 March 2009). China: A History. Hackett Publishing.ISBN 978-0-87220-915-2. стр. 204.. "First known illustration of a fire lance and a grenade"
  5. ^ Jump up ^ Derk Bodde . Chinese Ideas About Nature and Society: Studies in Honour of Derk Bodde. Hong Kong University Press.1987. ISBN 978-962-209-188-7. стр. 300.. Приступљено 15 February 2013.

ЛитератураУреди

  • Needham, Joseph (1986). Science and Civilization in China: Volume 5, Part 7. Taipei: Caves Books, Ltd.

Спољашње везеУреди