Рјуриковичи
Рјуриковичи (рус. Рюриковичи, укр. Рюриковичі, блр. Рурыкавічы) су били једна од две династије које су владале Русијом.
| Рјуриковичи | |
|---|---|
.png) | |
| Владарска титула | цар, кнез |
| Оснивач | Рјурик |
| Посљедњи владар | Владимир Љвович (Галич) Фјодор (Кијев) |
| Владавина | 862. |
| Изумирање | 1598. |
| Смјена | Романови |
| Вјера | Православна (од 988) |
Оснивач династије је Рјурик, варјашки конунг (кнез), који је на позив Словена дошао у Новгород да влада заједно са своја два брата, Синеусом и Трувором, 862. године.[1] После њега је владао Олег (879—912), који је престоницу из Новгорода преселио у Кијев (Кијевска Русија). Олег се 882. године прогласио за кијевског кнеза. Његов син Игор Рјурикович (912—945) је добио титулу великог кнеза. После њега Кијевском Русијом је владала његова жена Олга док је није наследио Свјатослав I Кијевски. Игоров и Олгин син Свјатослав је знатно проширио државу и поразио Хазаре. Ратовао је и са Византијом и походио Бугарску. Убили су га Печенези и од његове лобање направили пехар. Од 980. године Кијевском Русијом влада Владимир, Свјатослављев син, за време чије владавине је Русија примила хришћанство (988) године.
Након распада Кијевске Русије, најмоћнија држава која је на крају настала је Велика московска кнежевина, у почетку део Владимир-Суздаља, која је, заједно са Новгородском Републиком, успоставила основу модерне руске нације.[2] Иван III је одбацио контролу Златне Хорде и консолидовао целу централну и северну Русију, владајући њом као „кнез целе Русије“.[3][4] Иван IV је преузео титулу „цар све Русије“ и трансформисао државу у Руско царство. Рјурикова лоза је владала до 1598. године, након чега их је наследила кућа Романових, после смутног времена.[5]
Грана династије Романовича владала је југозападном Русијом и делом централне Русије. Ове територије су ујединили Роман Велики и његов син Данијел Романович, кога је 1253. године крунисао папа Иноћентије IV[6] за краља Галиције-Волиније. Након изумирања лозе, кнежевину су припојиле Пољска и Литванија, а титула њеног кнеза је на крају прешла на владара Аустроугарске. Према украјинској историографији, континуирани суверенитет Рјурикида од 9. до 14. века представља део историјског процеса Украјине.[7] У украјинској историографији 19. века, украјински историограф Михаил Хрушевски, који је написао књигу под сличним именом, руску цивилизацију назива Украјина-Рус.[8] Према његовим истраживањима, Русија се не сматра да је завршена 1240. године, већ да је само мало померила свој центар према западу.[9][7]
Као владајућа династија, династија Рјурикова се држала у неким деловима Русије укупно двадесет и једну генерацију по мушкој линији, од Рјурика (умро 879) до Фјодора I од Русије (умро 1598), у периоду од више од 700 година. Они су једна од најстаријих краљевских кућа у Европи, са бројним постојећим кадетским огранцима.
Порекло Уреди
Династију Рјурикида је 862. године основао Рјурик, варјашки кнез. Научни консензус[10] је да су Руси настали на подручју данашње приморске источне Шведске око осмог века и да њихово име има исто порекло као Рослаген у Шведској (са старијим именом Роден).[11][12][13]
Према преовлађујућој теорији, име Рус, као и прото-фински назив за Шведску (*Ruotsi), потиче од старонордијског израза за „људе који веслају“ (rods-), јер је веслање било главни начин навигације река источне Европе, и да се може повезати са шведским обалским подручјем Рослаген (Rus-law) или Роден, како је то било познато у ранијим временима.[14][15]
Име Rus' би тада имало исто порекло као фински и естонски називи за Шведску: Ruotsi and Rootsi.[15][16]
Примарна хроника даје следећи извештај о томе како је почела династија Рјуриковича, датирајући је у византијске године света 6368–6370 (860–862 нове ере):[17]
Вазали Варјага су их отерали назад преко мора и, одбивши им даљи данак, кренуле да управљају собом. Међу њима није било закона, већ је племе устало на племе. Тако је међу њима настала неслога, и они су почели да ратују једни против других. Рекоше себи: „Потражимо кнеза који ће нама владати и судити нам по закону.” Сходно томе, отишли су у иностранство код Варјашких Руса: ови конкретни Варјази су били познати као Руси, као што се неки зову Швеђани, а други Нормани, Енглези и Готланђани, јер су тако названи. Чади, Словени, Кривичи и Вепси су тада говорили Русима: „Земља је наша велика и богата, али у њој нема реда. Дођите да управљате и владате нама. Тако су одабрали три брата, са својим рођацима, који су са собом повели све Русе и одселили се. Најстарији, Рјурик, настанио се у Новгороду; други, Синеус, у Белозјорску; а трећи, Трувор, у Изборску. Због ових Варјага, област Новгород је постала позната као земља Руса. Садашњи становници Новгорода воде порекло од варјашке расе, али су раније били Словени [преже бо бѣша Словѣни].
Чак и у Првој хроници постоји извесна нејасноћа о специфичностима приче, „отуда њихова парадоксална изјава 'Новгородци су Варјашког порекла, јер су раније били Словенци'.“ Међутим, археолошки докази као што су „франачки мачеви, а врх корице мача и брош од корњачевине“ на том подручју сугеришу да је, у ствари, било скандинавског становништва најкасније током десетог века.[18]
Референце Уреди
- ^ Rurik Dynasty (medieval Russian rulers) Britannica Online Encyclopedia
- ^ Excerpted from Glenn E. Curtis, ур. (1998). „Russia: A Country Study: Kievan Rus' and Mongol Periods”. Washington, D.C.: Federal Research Division of the Library of Congress. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г. Приступљено 20. 7. 2007.
- ^ Grey, Ian (1972) [1964]. Ivan III and the Unification of Russia (2nd изд.). English Universities Press. ASIN B004GV3YAM.
- ^ May, T. „Khanate of the Golden Horde”. accd.edu. Архивирано из оригинала 7. 6. 2008. г. Приступљено 27. 12. 2007.
- ^ „Rurik Dynasty Lays Claim to Kremlin”. The Moscow Times. 16. 6. 2010. Приступљено 24. 10. 2022.
- ^ Maiorov, A.V. „The Imperial Purple of the Galician-Volynian Princes” (PDF) (на језику: руски). 94 (47): 147—161. doi:10.17223/18572685/36/8.
- ^ а б Paul Robert Magocsi, A History of Ukraine: The Land and Its People, стр. 23—24
- ^ „Mykhaylo Hrushevsky | Ukrainian historian | Britannica”. www.britannica.com. Приступљено 15. 11. 2021.
- ^ Andrew Wilson, The Ukrainians: Unexpected Nation, стр. 2
- ^ „The Vikings at home”. HistoryExtra. Приступљено 24. 5. 2020.
- ^ „Kievan Rus”. World History Encyclopedia. Приступљено 24. 5. 2020.
- ^ „The Vikings (780–1100)”. www.metmuseum.org. Приступљено 24. 5. 2020.
- ^ „Viking Tours Stockholm, 20 Historical Cultural Transported Tours”. Sweden History Tours. Приступљено 24. 5. 2020.
- ^ Blöndal, Sigfús (1978). The Varangians of Byzantium. Cambridge University Press. стр. 1. ISBN 9780521035521.
- ^ а б Stefan Brink, 'Who were the Vikings?', in The Viking World, ed. by Stefan Brink and Neil Price (Abingdon: Routledge, 2008), pp. 4–10 (pp. 6–7).
- ^ "Russ, adj. and n." OED Online, Oxford University Press, June 2018, www.oed.com/view/Entry/169069. Retrieved 12 January 2021.
- ^ The Russian Primary Chronicle, translated by Samuel Hazzard Cross and Olgerd Sherbowitz-Wetzor, pp. 59–60. For original, see here.
- ^ Franklin, Simon, and Jonathan Shepherd. The Emergence of Rus 750–1200. Harlow, Essex: Longman Group, Ltd., 1996. pp. 38–39.
Литература Уреди
- Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
- Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.
- Billington, J. (2010). The Icon and Axe: An Interpretative History of Russian Culture. New York: Vintage.
- CRISP, OLGA; Billington, James H. (1970). „Review of THE ICON AND THE AXE, AN INTERPRETATIVE HISTORY OF RUSSIAN CULTURE”. History. 55 (185): 431. JSTOR 24407647. Приступљено 2021-02-27.
- Blum, J. (1971). Lord and Peasant in Russia from the Ninth to the Nineteenth Century. Princeton, NJ: Princeton University Press.
- Crisp, Olga (1963). „Book Review: Lord and Peasant in Russia by J. Blum”. The Slavonic and East European Review. 41 (97): 559—561. JSTOR 4205488.
- Anderson, M. S. (1962). „Book Review: Lord and Peasant in Russia by J. Blum”. The Economic History Review. 15 (1): 180—181. JSTOR 2593312. doi:10.2307/2593312.
- Bogatyrev, S. (Ed.). (2004). Russia Takes Shape. Patterns of Integration from the Middle Ages to the Present. Helsinki: Finnish Academy of Science and Letters.
- Bogatyrev, Sergei; Swift, John (2007). „Review of Russia Takes Shape: Patterns of Integration from the Middle Ages to the Present”. The Slavonic and East European Review. 85 (1): 157—158. JSTOR 4214409. Приступљено 2021-02-27.
- Weeks, Theodore R.; Bogatyrev, Sergei (2005). „Review of Russia Takes Shape: Patterns of Integration from the Middle Ages to the Present”. The Russian Review. 64 (4): 696—697. JSTOR 3664239. Приступљено 2021-02-27.
- Bushkovitch, P. (2011). A Concise History of Russia (Illustrated edition). Cambridge, UK: Cambridge University Press.
- Bushkovitch, Paul.; Hosking, Geoffrey (2013). „Review of A Concise History of Russia, Bushkovitch, Paul.”. The Slavonic and East European Review. 91 (4): 896—898. JSTOR 10.5699/slaveasteurorev2.91.4.0896. doi:10.5699/slaveasteurorev2.91.4.0896. Приступљено 2021-02-27.
- Martin, Janet; Bushkovitch, Paul (2012). „Review of A Concise History of Russia. Cambridge Concise Histories”. Russian Review. 71 (4): 682—683. JSTOR 23263942. Приступљено 2021-02-27.
- Cherniavsky, M. (Ed.). (1970). The Structure of Russian History: Interpretive Essays. New York, NY: Random House.
- Christian, D. (1998). A History of Russia, Central Asia and Mongolia (2 vols.). Hoboken, NJ: Wiley-Blackwell.
- Allsen, Thomas T.; Christian, David (2000). „Review of A History of Russia, Central Asia and Mongolia. Vol. 1, Inner Eurasia from Prehistory to the Mongol Empire”. The Journal of Asian Studies. 59 (3): 723—725. JSTOR 2658966. doi:10.2307/2658966. Приступљено 2021-02-27.
- Halperin, Charles J.; David, Christian (1999). „Review of A History of Russia, Central Asia and Mongolia, Volume 1, Inner Eurasia from Prehistory to the Mongol Empire”. The Russian Review. 58 (4): 694—695. JSTOR 2679249. Приступљено 2021-02-27.
- Jackson, Peter; Christian, David (2001). „Review of Inner Eurasia from Prehistory to the Mongol Empire, Vol. 1 of a History of Russia, Central Asia and Mongolia”. Journal of World History. 12 (1): 198—201. JSTOR 20078885. S2CID 161736001. doi:10.1353/jwh.2001.0015. Приступљено 2021-02-27.
- Christian, David; Haining, Thomas Nivison (1999). „Review of A History of Russia, Central Asia and Mongolia. Volume 1: Inner Eurasia, from Prehistory to the Mongol Empire”. The Slavonic and East European Review. 77 (3): 548—550. JSTOR 4212924. Приступљено 2021-02-27.
- Connolly, R. (2020). The Russian Economy: A Very Short Introduction. Oxford: Oxford University Press.
- Figes, O. (2022). The Story of Russia. New York: Metropolitan Books.
- Forsyth, J. (1992). A History of the Peoples of Siberia: Russia's North Asian Colony 1581–1990. Cambridge, UK: Cambridge University Press.
- Anderson, David G.; Forsyth, James (1995). „Review of A History of the Peoples of Siberia: Russia's North Asian Colony”. Cambridge Anthropology. 18 (3): 78—80. JSTOR 23818763. Приступљено 2021-02-27.
- Forsyth, James; Pierce, Richard A. (1993). „Review of A History of the Peoples of Siberia: Russia's North Asian Colony 1581-1990”. The American Historical Review. 98 (4): 1290—1291. JSTOR 2166736. doi:10.2307/2166736. Приступљено 2021-02-27.
- Freeze, G. L. (2009). Russia: A History (Revised edition). Oxford, UK: Oxford University Press.
- Grousset, R. (1970). The Empire of the Steppes: A History of Central Asia (N. Walford, Trans.). New Brunswick: Rutgers University Press.
- Huddle, Frank, Jr. (1971). „René Grousset. The Empire of the Steppes: A History of Central Asia. Translated from the French by Naomi Walford. New Brunswick: Rutgers University Press. 1970.”. The American Historical Review. 76 (4): 1204—1205. doi:10.1086/ahr/76.4.1204. Приступљено 2021-02-09.
- Lieven, D., Perrie, M., & Suny, R. (Eds.). (2006). The Cambridge History of Russia (3 vols.). Cambridge: Cambridge University Press.
- Pipes, R. (1974). Russia Under the Old Regime. New York, NY: Charles Scribner's Sons.
- Pipes, Richard; Treadgold, Donald W. (1975). „Review of Russia under the Old Regime.”. Slavic Review. 34 (4): 812—814. JSTOR 2495731. Приступљено 2021-02-27.
- Riasanovsky, Nicholas V.; Pipes, Richard (1976). „Review of Russia under the Old Regime”. The Russian Review. 35 (1): 103—104. JSTOR 127659. doi:10.2307/127659. Приступљено 2021-02-27.
- Pipes, Richard; KAPLAN, HERBERT H. (1977). „Review of Russia Under the Old Regime”. The Polish Review. 22 (4): 94. JSTOR 25777529. Приступљено 2021-02-27.
- Pipes, Richard; Atkinson, Dorothy (1976). „Review of Russia under the Old Regime”. The American Historical Review. 81 (2): 423—424. JSTOR 1851283. doi:10.2307/1851283. Приступљено 2021-02-27.
- Riasanovsky, N. V. (2018). A History of Russia (9th edition). Oxford: Oxford University Press.
- Shubin, D. H. (2005). A History of Russian Christianity (4 vols.). New York: Agathon Press
- Thompson, J. M., & Ward, C. J. (2017). Russia: A Historical Introduction from Kievan Rus’ to the Present (8th edition). London, UK: Routledge.
- Alef, G. (1983). Rulers and Nobles in 15th-Century Muscovy. London, UK: Variorum.
- Birnbaum, H., Flier, M. S., & Rowland, D. B. (1984). Medieval Russian Culture. Berkeley, CA: University of California Press.
- Black, J. (Ed.). (1999). The Development of Russian Military Power, 1453–1815. In European Warfare, 1453–1815. New York: Macmillan.
- Lohr, E. & Poe, M. (Eds.). (2002). The Military and Society in Russia 1450-1917: 1450-1917. Leiden: Brill.
- Lohr, Eric; Poe, Marshall; Hartley, Janet (2004). „Review of The Military and Society in Russia, 1450-1917”. Slavic Review. 63 (1): 182—183. JSTOR 1520306. Приступљено 2021-02-27.
- Dunning, Chester; Lohr, Eric; Poe, Marshall (2004). „Review of The Military and Society in Russia, 1450-1917”. The Russian Review. 63 (2): 329—330. JSTOR 3664095. Приступљено 2021-02-27.
- Hacker, Barton C.; Lohr, Eric; Poe, Marshall (2005). „Review of The Military and Society in Russia, 1450-1917”. The Sixteenth Century Journal. 36 (2): 497—498. JSTOR 20477386. doi:10.2307/20477386. Приступљено 2021-02-27.
- Lohr, Eric; Poe, Marshall; Devries, Kelly; Reese, Roger R. (2004). „Review of The Military and Society in Russia, 1450–1917”. The Journal of Modern History. 76 (4): 1002—1004. JSTOR 10.1086/427608. doi:10.1086/427608. Приступљено 2021-02-27.
- Martin, J. (2007). Medieval Russia, 980–1584. Cambridge University Press.
- ANGOLD, MICHAEL; Martin, Janet; Franklin, Simon; Shepard, Jonathan (1998). „Review of Medieval Russia 980–1584. (Cambridge Medieval Textbooks.); The Emergence of Rus 750–1200. (Longman History of Russia.)”. History. 83 (269): 120—123. JSTOR 24423749. Приступљено 2021-02-27.
- Kaiser, Daniel H.; Martin, Janet (1997). „Review of Medieval Russia, 980-1584”. The Russian Review. 56 (3): 464—465. JSTOR 131767. doi:10.2307/131767. Приступљено 2021-02-27.
- Meyendorff, J. (1997). Byzantium and the Rise of Russia: A Study of Byzantino-Russian Relations in the Fourteenth Century. St Vladimirs Seminary Press.
- Angold, Michael; Meyendorff, John (1982). „Review of Byzantium and the Rise of Russia. A Study of Byzantino-Russian Relations in the Fourteenth Century”. The English Historical Review. 97 (384): 587—590. JSTOR 570066. doi:10.1093/ehr/XCVII.CCCLXXXIV.587. Приступљено 2021-02-27.
- Oikonomides, N.; Meyendorff, John (1983). „Review of Byzantium and the Rise of Russia: A Study of Byzantino-Russian Relations in the Fourteenth Century”. The International History Review. 5 (3): 460—461. JSTOR 40105325. Приступљено 2021-02-27.
- Nicolle, D., & PhD, D. N. (1999). Armies of Medieval Russia, 750-1250 (Illustrated edition). Osprey Publishing.
- Ostrowski, D., & Poe, M. T. (Eds.). (2011). Portraits of Old Russia: Imagined Lives of Ordinary People, 1300-1745. London, UK: Routledge.
- Pesenson, Michael A.; Ostrowski, Donald; Poe, Marshall T. (2013). „Review of Portraits of Old Russia: Imagined Lives of Ordinary People, 1300–1725”. The Slavic and East European Journal. 57 (4): 698—699. JSTOR 24642516. Приступљено 2021-02-27.
- Raffensperger, Christian; Ostrowski, Donald; Poe, Marshall (2012). „Review of Portraits of Old Russia: Imagined Lives of Ordinary People, 1300-1725”. Russian Review. 71 (1): 148—149. JSTOR 41409445. Приступљено 2021-02-27.
- Paszkiewicz. H. (1954). The Origin of Russia. Chicago: The University of Chicago Press.
- Vernadsky, George (1955). „Reviewed work: The Origin of Russia, Henryk Paszkiewicz”. Speculum. 30 (2): 293—301. JSTOR 2848497. doi:10.2307/2848497.
- Jakobson, Roman (1955). „Reviewed work: The Origin of Russia, Henryk Paszkiewicz”. The American Historical Review. 61 (1): 106—108. JSTOR 1845345. doi:10.2307/1845345.
- Presniakov, A. E. (1970). The Formation of the Great Russian State. A Study of Russian History in the Thirteenth to Fifteenth Centuries. (A. E. Moorhouse, Trans.) Chicago: Quadrangle Books.
- O'Brien, C. Bickford; Presniakov, Aleksandr E.; Moorhouse, A. E.; Rieber, A. J. (1971). „Review of The Formation of the Great Russian State: A Study of Russian History in the Thirteenth to Fifteenth Centuries”. The Russian Review. 30 (3): 313—314. JSTOR 128155. doi:10.2307/128155. Приступљено 2021-03-12.
