Коалиција радикалне левице

(преусмерено са СИРИЗА)

Коалиција радикалне левице (грч. Συνασπισμός Ριζοσπαστικής Αριστεράς — Синасписмос Ризоспастикис Аристерас), позната по свом акрониму СИРИЗА (од грч. ΣΥΡΙΖΑ), је политичка партија у Грчкој. Лидер је Стефанос Каселакис (председник).

Коалиција радикалне левице
Συνασπισμός Ριζοσπαστικής Αριστεράς
ПредседникСтефанос Каселакис
Генерални секретарРаниа Свигоу
Основана15. јануар 2004.; пре 20 година (2004-01-15)
(2012. странка)
СедиштеТрг Елефтеријас бр. 1 Атина
 Грчка
НовинеИ Авги
Број чланова (2022)172.000
ИдеологијаДемократски социјализам,[1]
Антикапитализам,[1]
Антиглобализам[2] Евроскептицизам[2]
Политичка позицијаЛевица[2][3][4]
Европско чланствоПартија европске левице и
Европска антикапиталистичка левица (посматрач)
Боје   
СлоганΓυρίζομε σελίδα
(Ми окрећемо страницу)
Грчки парламент
36 / 300
Европски парламент
2 / 21
Застава странке
Веб-сајт
http://www.syriza.gr

Партија је на парламентарним изборима 2015. године освојила 149 од 300 посланичких места, па је Ципрас 26. јануара договорио коалицију са десном партијом Независни Грци с циљем формирања већинске владе.[5]

Оснивање

уреди

СИРИЗА је формално основана пред парламентарне изборе 2004, међутим коалиција вуче корене од организације Простор за дијалог за јединство и заједничку акцију левице (грч. Χώρος Διαλόγου για την Ενότητα και Κοινή Δράση της Αριστεράς) која је основана 2001. године.[6] „Простор“ је био састављен од различитих организација левице, које су упркос идеолошким разликама, имале заједничке погледе на неколико најважнијих питања као што су:

  • Противљење неолибералној реформи система пензионог и социјалног осигурања;
  • Противљење новим антитерористичким законима;
  • Припремање грчког учешћа на демонстрацијама током Самита Г8 у Женеви 2001.[7]

Већина чланица „Простора“ су радиле на развијању заједничке платформе која би довела до формирања предизборне коалиције. СИРИЗА је формирана у јануару 2004. године. Партије које су основале коалицију су:

Програм у 40 тачака

уреди

1. Ревизија јавног дуга и поновни преговори о каматама и суспензија исплате док привреда не оживи и док се не врати запосленост.

2. Захтевати од Европске уније да промени улогу Европске централне банке, тако да она финансира државе и програме јавних улагања.

3. Повисити порез на приход на 75% за све приходе изнад 500.000 евра.

4. Промена изборног закона и увођење пропорционалног система.

5. Повећање пореза на велике компаније до нивоа који је европски просек.

6. Усвајање пореза на финансијске трансакције и посебног пореза на луксузна добра.

7. Забрана спекулативних финансијских дериватива.

8. Укидање финансијских привилегија (Грчке православне, прим. прев.) Цркве и бродоградилишне индустрије.

9. Борба против тајних мера банака и бега капитала у иностранство.

10. Драстични резови војних трошкова.

11. Повисивање минималне плате до нивоа од пре резова, 750 евра месечно.

12. Коришћење зграда владе, банака и Цркве за бескућнике.

13. Отварање мензи у јавним школама за давање бесплатног доручка и ручка деци.

14. Бесплатно здравство за незапослене, бескућнике и оне са ниским платама.

15. Субвенисање до 30% отплата хипотека за сиромашне породице које не могу да испрате рате.

16. Повећање издатака за незапослене. Повећање социјалне заштите за породице са једним родитељем, старије особе, особе са инвалидитетом и породице без прихода.

17. Фискалне редукције за добра од примарне неопходности.

18. Национализација банака.

19. Национализација бивших јавних (услужних и комуналних) предузећа у стратешким секторима за раст земље (железнице, аеро-транспорт, пошта, водовод).

20. Преферирање обновљивих извора енергије и заштита животне средине.

21. Једнаке плате за мушкарце и за жене.

22. Ограничавање прекаријата и подршка уговорима на неодређено.

23. Проширење заштите рада и плата радника који раде пола радног времена.

24. Обнова колективних уговора.

25. Повећање инспекција рада и захтева за предузећа која дају понуде за јавне уговоре.

26. Уставне реформе које гарантују раздвајање цркве и државе и заштиту права на образовање, здравство и животну средину.

27. Референдуми о уговорима и другим споразумима са Европом.

28. Укидање привилегија парламентарним представницима. Уклањање посебне судске заштите за министре и дозвола судовима да процесуирају чланове владе.

29. Демилитаризација Обалске страже и против-побуњеничких специјалних јединица. Забрана полицији да носи маске и ватрено оружје током демонстрација. Промена у обуци полиције тако да се подвуче социјална тематика попут имиграције, дрога и друштвених чинилаца.

30. Гарантовање људских права у центрима за задржавање имиграната.

31. Олакшавање поновног сједињавање имигрантских породица.

32. Укидање казни за конзумирање дрога, у корист борбе против шверца дроге. Повећање финансирања центара за одвикавање.

33. Регулисање права на приговор савести у законима о регрутацији.

34. Повећање финансирања јавног здравства до просечног европског нивоа. (Европско покривање је 6% БДП-а, у Грчкој је 3%)

35. Укидање плаћања здравствених услуга од стране грађана.

36. Национализација приватних болница. Укидање приватног учешћа у националном здравственом систему.

37. Повлачење грчких војника из Авганистана и са Балкана. Да нема грчких војника ван наших сопствених граница.

38. Укидање војне сарадње са Израелом. Подршка стварању палестинске државе унутар граница из 1967. године.

39. Преговори о стабилном споразуму са Турском.

40. Затварање свих страних база у Грчкој и иступање из НАТО.

Изборни резултати

уреди

Грчки парламент

Изборни резултати
Година Тип Гласови % Посланици
2004.
Парламентарни
241.539
3,26%
6 / 300
2007.
Парламентарни
361.211
5,04%
14 / 300
2009.
Парламентарни
315.627
4,60%
13 / 300
мај 2012.
Парламентарни
1.061.265
16,78%
52 / 300
јун 2012.
Парламентарни
1.655.053
26,89%
71 / 300
2015.
Парламентарни
2.246.064
36,34%
149 / 300
септембар 2015.
Парламентарни
1.925.904
35,05%
145 / 300
2019.
Парламентарни
1.781.174
31,53%
86 / 300

Европски парламент

Изборни резултати
Година Тип Гласови % Посланци
2004.
ЕУ Парламент
254.447
4,16%
1 / 24
2009.
ЕУ Парламент
240.898
4,70%
1 / 22
2014.
ЕУ Парламент
1.516.699
26,58%
6 / 21
2019.
ЕУ Парламент
1.204.083
23,8%
6 / 21

Референце

уреди
  1. ^ а б Nordsieck 2008, стр. 571–575
  2. ^ а б в Backes, Uwe; Moreau, Patrick (2008), Communist and Post-Communist Parties in Europe, Vandenhoeck & Ruprecht, стр. 571—575 
  3. ^ Magone 2011, стр. 450.
  4. ^ McNally 2011, стр. 172.
  5. ^ Tugwell, Paul; Chrepatitle, Eleni (26. 1. 2015). „Tsipras forges anti-austerity coalition in challenge to EU”. Kathimerini. Приступљено 26. 1. 2015. 
  6. ^ „Конференција за новинаре „Простора“, мај 2001”. Приступљено 9. 4. 2013. 
  7. ^ Overcoming division Архивирано на сајту Wayback Machine (8. фебруар 2012), Георгес Митралиас, јун 2001.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди