СУ-76 је било совјетско самоходно артиљеријско оруђе и ловац тенкова на продуженој и проширеној шасији тенка Т-70.[1] Једноставна производња и велика поузданост су учиниле да СУ-76 буде други најпроизвођенији совјетско оклопно борбено возило после Т-34.

СУ-76

СУ-76 самоходни ПТ топ.[1]
СУ-76 самоходни ПТ топ.[1]

Основне карактеристике
Земља порекла СССР
Намена самоходни ПТ топ
Почетак производње 1942.
Број примерака 12.641 [1]
Брзина на путу 44 km/h
Димензије и маса
Дужина 5 m
Ширина 2.74 m
Висина 2.20 m
Опрема
Главно наоружање ПТ топ од 76 mm
Оклоп спреда 35, бочно 16, заклон 10 mm
Снага (КС) 140 КС
Посада
Посада 4

Карактеристике уреди

Возило је било наоружано ЗиС-3 топом калибра 76.2мм. Погонско одељење које се састојало од два ГАЗ.ова мотора са по 85 коњских снага је било постављено у предњем делу возила а борбени одељак је био отворен са задње стране и налазио се у задњем делу возила. [1]

СУ-76М уреди

Од 1. октобра 1943. усвојен је нови план, који је уклонио кров и задњи зид борбеног одељења ради уштеде на маси. Ово возило добило је ознаку СУ-15М и то је најбројнија варијанта СУ-76.[1]

У борби уреди

Због своје мале масе возило је коришћено у борбама у Припјатским мочварама где друга оклопна возила нису могла да прођу. У борби СУ-76 је могао да са бока уништи чаки и добро оклопљене тенкове типа Пантер али против тешких тенкова типа Тигар није имао шансе. У дуелима са Тигровима посаде совјетских возила су обично покушавале да онеспособе непријатељске тенкове гађајући њихове гусенице и цеви топова. Пошто је ЗиС топ првобитно био намењен за употребу против пешадије СУ-76 је био у могућности да делује и као лака артиљерија. После Другог светског рата Совјети га повлаче из службе.

СУ-76 изложен у кремљу у Нижњем Новгороду.

Референце уреди

  1. ^ а б в г д Ness 2002, стр. 167

Литература уреди

  • Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. стр. 167. ISBN 978-000711228-9.