Саборна црква у Крагујевцу

Саборна црква у Крагујевцу
Саборна црква у Крагујевцу
	Саборна црква успења Пресвете Богородице
Опште информације
Место	Крагујевац
Општина	Град Крагујевац
Држава	Србија
Време настанка	1869—1884.
Тип културног добра	Споменик културе
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе Крагујевац
	www.kulturnonasledje.com

Саборна црква успења Пресвете Богородице у Крагујевцу је прва црква израђена у византијско-романском стилу у ослобођеној Србији. Припада Епархији шумадијској Српске православне цркве. Црква представља непокретно културно добро као споменик културе, одлуком Владе РС бр. 633-7570/2005 од 01. 12. 2005. године Сл.Гл. РС бр. 108/2005. од 06.12.2005. године.^[1] 12. јула 1869. године малолетни кнез Милан Обреновић, положио је темељ цркве. У периоду од 1872. - 1879. године, нису извођени никакви радови. На крају 1879. године, су се нашла средства за наставак градње. Изградња храма је завршена 1884.

Зидана је од камена и опеке по пројекту Андреје Андрејевића који је био први архитекта који је радио у Србији, а школовао се у иностранству. Пројекат, као и сам објекат, рађен је у духу руске националне школе, која је, заједно са тадашњом обновом српског стила, била увод у српско-византијски концепт по рецептури Ханзеове школе. Црква је облика уписаног крста са пет купола, од којих су мање осмоугаоне, а централна, највећа је и постављена на тамбур.

Карактеристична је по архитектонским елементима лантерни на куполи, правоугаоној олтарској апсиди, галерији на западном прочељу, јединственим за црквено градитељствотог тога времена у Србији.