Саватије Васиљевић

Саватије Васиљевић (Скрадин, Далмација 1755 - Манастир Крка 14. март 1809. године), био је српски архимандрит.

Саватије Васиљевић
Savatije Vasiljevic (1755-1809), arhimandrit srpskog pravoslavnog manastira Krka (1795-1809).jpg
Саватије Васиљевић
Датум рођења1755
Место рођењаСкрадин
Млетачка републикаМлетачка република
Датум смрти14. март 1809.(1809-03-14) (53/54 год.)
Место смртиМанастир Крка
ФранцускаФранцуско царство
Архимандрит
Године1795-1809
ПретходникНиканор Богуновић Скочић
НаследникГерасим Омчикус

За свештеника га је рукоположио 1776. године Сава Петровић Његош (1702—1782), митрополит Црне Горе (владао: 1735-1782), а Петар I Петровић Његош (1748—1830), митрополит Црне Горе (владао: 1782-1830) поставио га је 1795. године за архимандрита српског православног манастира Крка.[1][2]

У два временска периода (1786—1793 и 1795-1797) био је парох у Задру.

С обзиром да је 1797. године лажно оптуживан од стране архимандрита Герасима Зелића за агитацију у корист Угарске, а супротно интересима Аустрије, против њега је покренута истрага до чијег окончања је стављен под строги назор (у манастиру „Крка“).[3] Међутим, уживао је велики углед међу грађанима Задра те су они гарантовали за њега, на основу чега је крајем 1798. године ослобођен оптужбе.

На захтев Француза 1807. године саставио је документ о стању Православне цркве у Далмацији на основу којег је генерални провидур Далмације Вићенцо Дандоло (1758—1819), тј. итал. Vincenzo Dandolo (Uxiel) предложио Наполеону I Бонапарти (1769—1821), тј. франц. Napoléon Ier Bonaparte цару Француске (владао: 1804-1814) оснивање „Православне епархије у Далмацији“.

Герасим Зелић га је 1808. године узео за помоћника у вршењу викаријатске службе.

Према одлукама Синода, одржаног 30. новембра 1808. године у Задру, изабран је за члана депутације (Саватије Васиљевић, Андрија Руђери и Ђорђе Ђурић), која би ишла у Париз да директно цару изнесе молбу о уређењу црквених послова у Далмацији.[3]

Умро је 14. март 1809. године пре одласка депутације.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Саватије Васиљевић”. Тромеђа. Приступљено 2. 2. 2018. 
  2. ^ Из историје. - У: Правда, 19.07.1933, стр. 5
  3. ^ а б Милаш, Никодим: „Православна Далмација: историјски преглед“ (Нови Сад: Издавачка књижарница, А. Пајевића, 1901, pp. 457-484)

ЛитератураУреди

  • Зелић, Герасим: „Житiе сирѣчъ рожденiе, воспитанiе, странствованiя, и различна по свѣту и у отечеству приключенiя и страданiя Герасiма Зелића...“ (Buda: писмены Кралевскаго Унїверсїтета Унгарскаго, 1823)
  • Милаш, Никодим: „Православна Далмација: историјски преглед“ (Нови Сад: Издавачка књижарница, А. Пајевића, 1901)
  • Радојчић, Јован: „Срби западно од Дунава и Дрине – биографије “, Том 3 (Нови Сад: Прометеј, 2009)