Сава Дамјанов

Српски књижевник, историчар књижевности и професор емеритус на Универзитету у Новом Саду

Сава Дамјанов (Нови Сад, 29. септембар 1956) српски је књижевник, историчар књижевности и професор емеритус на Универзитету у Новом Саду. Писао је прозу, књижевнокритичке и књижевноисторијске радове. Његов уметнички, научни и педагошки рад обележава превредновање и реинтерпретација српског књижевног наслеђа.

Проф. др

Сава Дамјанов
Сава Дамјанов, на журци, 2013.
Датум рођења(1956-09-29)29. септембар 1956.(68 год.)
Место рођењаНови СадФНРЈ
ПребивалиштеНови Сад
ОбразовањеФилозофски факултет у Новом Саду
УниверзитетУниверзитет у Новом Саду
Занимањекњижевник, историчар књижевности, професор емеритус
Деца2
НаградеБранкова награда Матице српске
Награда „Захарије Орфелин”
Награда „Лаза Костић”
Награда „Госпођин вир”
Награда „Сретен Марић”
Награда „Тодор Манојловић”
Награда „Арт Анима”
Награда „Теодор Павловић”

Живот и дело

уреди

Сава Дамјанов је писац, књижевни историчар, есејиста и универзитетски професор. Као прозаисту, књижевна критика га сматра једним од водећих представника српског постмодернизма. Његова научна истраживања усмерена су пре свега ка фантастичној књижевности, еротским и језичко-експерименталним слојевима у српској традицији, теорији рецепције, постмодернизму, као и ка компаративистици. Приређивао је за штампу текстове српских писаца 18, 19. и 20. века. Током деведесетих година уређивао је часопис за светску књижевност Писмо, и Свети Дунав, магазин посвећен средњоевропској култури. Био је уредник „Библиотеке српске фантастике", едиције „Новосадски манускрипт", као и антологијске библиотеке „Десет векова српске књижевности“ код Издавачког центра Матице српске.[1] Један је од оснивача међународног књижевног фестивала „Прозефест“ (у Новом Саду) и награде „Милован Видаковић“ која се додељује за животно дело. Један је од оснивача и први председник Друштва новосадских књижевника (ДНК).[2] Предавао је на Филозофском факултету у Новом Саду, где је и дипломирао (1980. године, група за југословенске књижевности и српскохрватски језик), магистрирао (1986) и докторирао (1996) под менторством академика Милорада Павића.[3]

Његови текстови превођени су на енглески, француски, немачки, руски, пољски, чешки, мађарски, словачки, русински, украјински, бугарски, словеначки и македонски језик. Заступљен је у антологијама савремене српске прозе.[4]

У зимском семестру 2001/2002. предавао је на катедри за славистику Универзитета у Тибингену (Немачка). Држао је предавања и на Универзитетима у Регенсбургу, Фрајбургу, Берлину, Халеу, Триру, Гетингену, Бону, Торину, Венецији, Кракову, Вроцлаву, Варшави, Гдањску, Лођу, Ополу, Сосновјецу, Великом Трнову, Љубљани, Скопљу, Будимпешти, Кијеву и Лавову. Сарађивао је на докторским студијама Универзитета у Београду, Нишу, Никшићу, Загребу, Љубљани, Кракову, Берлину, Венецији, Лисабону и Мелбурну. Учесник је многих међународних књижевних и научних симпозијума у земљи и иностранству.

На седници Сената Универзитета у Новом Саду, одржаној 31. марта 2022. године, изабран је у звање професора емеритуса.[5]

Награде и признања

уреди

Дела

уреди
  • Истраживање савршенства (роман), Београд 1983;
  • Граждански еротикон (антологија), Ниш 1987.
  • Корени модерне српске фантастике (студија), Нови Сад 1988.
  • Колачи, обмане, нонсенси (приче), Београд 1989.
  • Шта то беше млада српска проза? (есеји и критике), Београд 1990.
  • Причке (проза), Београд 1994.
  • Нова (постмодерна) српска фантастика (антологија), Београд 1994.
  • Кодер: историја једне рецепције (студија), Београд 1997.
  • Повести различне: лирске, епске, но највише неизрециве (приче), Нови Сад 1997.
  • Глосолалија (изабране и нове приче), Нови Сад 2001.
  • Ново читање традиције (књижевноисторијски огледи), Нови Сад 2002.
  • Нови Сад – земљи рај (хрестоматија, у коауторству са Л. Мустеданагић ), Панчево 2003.
  • Нови Сад – земљи рај I-II (хрестоматија, у коауторству са Л. Мустеданагић), Панчево 2004.
  • Антологија сербској постмодерној фантастики (на украјинском), Лавов, 2004.
  • Постмодерна српска фантастика (антологија), Нови Сад 2004.
  • Граждански еротикон (антологија – друго, допуњено и илустровано издање), Нови Сад 2005.
  • Ремек-делца (приче), Београд 2005.
  • Ерос и по(р)нос (есеји, прикази, мистификације), Београд 2006.
  • Историја као апокриф (роман), Нови Сад 2008.
  • Апокрифна историја српске (пост)модерне (есеји), Београд 2008.
  • Порно-литургија архиепископа Саве (приче), Нови Сад-Зрењанин 2010.
  • Дамјанов: Српска књижевност искоса (изабрани књижевноисторијски и књижевнокритички радови), књиге 1–6, „Службени гласник“, Београд 2011–2018:
    • Књига 1: Вртови нестварног (огледи о српској фантастици);
    • Књига 2: Велики код: Ђорђе Марковић Кодер (студија и есеји);
    • Књига 3: Српски еротикон (еротографија у српској књижевности);
    • Књига 4: Нова читања традиције 1-3 (књижевноисторијски огледи);
    • Књига 5: Шта то беше српска постмодерна? (есеји и критике);
    • Књига 6: Епилог (есеји).
  • Итика Јерополитика@Вук (роман), Нови Сад–Зрењанин 2014.
  • Also sprach Damjanov (изабрани интервјуи са коментарима), Зрењанин 2019.
  • Дамјанов: Искони бѢ слово (изабрана проза), књиге 1–4, „Агора“, Нови Сад 2018–2021.
    • Књига 1: Истраживање савршенства;
    • Књига 2: Колачи, обмане, нонсенси;
    • Књига 3: Ремек-делца;
    • Књига 4: Историја као апокриф.

Референце

уреди
  1. ^ „Уређивачки одбор едиције „Десет векова српске књижевности. 
  2. ^ „Основано Друштво новосадских књижевника”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2021-09-13. 
  3. ^ „Академски профил Саве Дамјанова на презентацији Филозофског факултета у Новом Саду”. Архивирано из оригинала 19. 05. 2014. г. Приступљено 18. 11. 2013. 
  4. ^ „'Zemaljski drugovi' – Ivo Andrić kao književni junak, grupa autora”. Приступљено 18. 11. 2013. 
  5. ^ „Проф. др Сава Дамјанов изабран је за професора емеритуса Универзитета у Новом Саду”. Филозофски факултет у Новом Саду. 11. 4. 2022. Приступљено 11. 4. 2022. 
  6. ^ „Nagrade 'Laza Kostić'. Novosti.rs. 18. IV 2003. Приступљено 18. 11. 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  7. ^ „Pobednici konkursa 'Gospođin vir'. Danas.rs. 16. IV 2009. Приступљено 18. 11. 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  8. ^ „Uručenje nagrade 'Sreten Marić' Savi Damjanovu”. Rtv.rs. 08. V 2009. Приступљено 18. 11. 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  9. ^ „Сави Дамјанову награда Тодор Манојловић”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2021-09-11. 
  10. ^ „Награда "Арт-Анима" Сави Дамјанову”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2021-09-11. 
  11. ^ „Dodeljene nagrade “Teodor Pavlović“ Savi Damjanovu i Savi Stepanovu”. Zrenjaninski (на језику: српски). 2019-09-19. Приступљено 2021-09-11. 
  12. ^ „Сава Дамјанов добитник награде "Стеван Пешић". РТВ. 16. 12. 2021. Приступљено 13. 4. 2022. 
  13. ^ „Sava Damjanov dobitnik Novembarske povelje grada Novog Sada”. Art-Anima. Приступљено 10. 3. 2023. 
  14. ^ „Добитници Годишњих награда Културног центра Војводине „Милош Црњански“ за 2023. годину – Културни центар Војводине „Милош Црњански (на језику: српски). Приступљено 14. 12. 2023. 

Спољашње везе

уреди