Сава Дамјанов
Сава Дамјанов (Нови Сад, 29. септембар 1956) српски је књижевник, историчар књижевности и професор емеритус на Универзитету у Новом Саду. Писао је прозу, књижевнокритичке и књижевноисторијске радове. Његов уметнички, научни и педагошки рад обележава превредновање и реинтерпретација српског књижевног наслеђа.
Проф. др Сава Дамјанов | |
|---|---|
 Сава Дамјанов, на журци, 2013. | |
| Датум рођења | 29. септембар 1956. |
| Место рођења | Нови Сад, ФНРЈ |
| Пребивалиште | Нови Сад |
| Образовање | Филозофски факултет у Новом Саду |
| Универзитет | Универзитет у Новом Саду |
| Занимање | књижевник, историчар књижевности, професор емеритус |
| Деца | 2 |
| Награде | Бранкова награда Матице српске Награда „Захарије Орфелин” Награда „Лаза Костић” Награда „Госпођин вир” Награда „Сретен Марић” Награда „Тодор Манојловић” Награда „Арт Анима” Награда „Теодор Павловић” |
Живот и дело
уредиСава Дамјанов је писац, књижевни историчар, есејиста и универзитетски професор. Као прозаисту, књижевна критика га сматра једним од водећих представника српског постмодернизма. Његова научна истраживања усмерена су пре свега ка фантастичној књижевности, еротским и језичко-експерименталним слојевима у српској традицији, теорији рецепције, постмодернизму, као и ка компаративистици. Приређивао је за штампу текстове српских писаца 18, 19. и 20. века. Током деведесетих година уређивао је часопис за светску књижевност Писмо, и Свети Дунав, магазин посвећен средњоевропској култури. Био је уредник „Библиотеке српске фантастике", едиције „Новосадски манускрипт", као и антологијске библиотеке „Десет векова српске књижевности“ код Издавачког центра Матице српске.[1] Један је од оснивача међународног књижевног фестивала „Прозефест“ (у Новом Саду) и награде „Милован Видаковић“ која се додељује за животно дело. Један је од оснивача и први председник Друштва новосадских књижевника (ДНК).[2] Предавао је на Филозофском факултету у Новом Саду, где је и дипломирао (1980. године, група за југословенске књижевности и српскохрватски језик), магистрирао (1986) и докторирао (1996) под менторством академика Милорада Павића.[3]
Његови текстови превођени су на енглески, француски, немачки, руски, пољски, чешки, мађарски, словачки, русински, украјински, бугарски, словеначки и македонски језик. Заступљен је у антологијама савремене српске прозе.[4]
У зимском семестру 2001/2002. предавао је на катедри за славистику Универзитета у Тибингену (Немачка). Држао је предавања и на Универзитетима у Регенсбургу, Фрајбургу, Берлину, Халеу, Триру, Гетингену, Бону, Торину, Венецији, Кракову, Вроцлаву, Варшави, Гдањску, Лођу, Ополу, Сосновјецу, Великом Трнову, Љубљани, Скопљу, Будимпешти, Кијеву и Лавову. Сарађивао је на докторским студијама Универзитета у Београду, Нишу, Никшићу, Загребу, Љубљани, Кракову, Берлину, Венецији, Лисабону и Мелбурну. Учесник је многих међународних књижевних и научних симпозијума у земљи и иностранству.
На седници Сената Универзитета у Новом Саду, одржаној 31. марта 2022. године, изабран је у звање професора емеритуса.[5]
Награде и признања
уреди- Бранкова награда Матице српске
- Награда „Захарије Орфелин”
- Награда СИЗ-а културе Војводине за оригинални домет у књижевној историографији
- Награда Друштва књижевника Војводине за књигу године, за Причке, 1995.
- Награда „Лаза Костић”, за књигу Ново читање традиције, 2003.[6]
- Награда „Госпођин вир”, за поетску збирку Историја као апокриф, 2009.[7]
- Награда „Сретен Марић”, за петокњижје Дамјанов: српска књижевност искоса, 2013.[8]
- Награда „Тодор Манојловић”, за модеран уметнички сензибилитет, за 2017.[9]
- Награда „Арт-Анима”, за популаризацију фантастике, 2018.[10]
- Награда „Теодор Павловић”, за књигу Also sprach Damjanov, 2019.[11]
- Награда „Стеван Пешић”, за књигу Историја као апокриф, 2021.[12]
- Новембарска повеља Новог Сада, 2022.[13]
- Медаља културе за очување културног наслеђа, 2023.[14]
Дела
уреди- Истраживање савршенства (роман), Београд 1983;
- Граждански еротикон (антологија), Ниш 1987.
- Корени модерне српске фантастике (студија), Нови Сад 1988.
- Колачи, обмане, нонсенси (приче), Београд 1989.
- Шта то беше млада српска проза? (есеји и критике), Београд 1990.
- Причке (проза), Београд 1994.
- Нова (постмодерна) српска фантастика (антологија), Београд 1994.
- Кодер: историја једне рецепције (студија), Београд 1997.
- Повести различне: лирске, епске, но највише неизрециве (приче), Нови Сад 1997.
- Глосолалија (изабране и нове приче), Нови Сад 2001.
- Ново читање традиције (књижевноисторијски огледи), Нови Сад 2002.
- Нови Сад – земљи рај (хрестоматија, у коауторству са Л. Мустеданагић ), Панчево 2003.
- Нови Сад – земљи рај I-II (хрестоматија, у коауторству са Л. Мустеданагић), Панчево 2004.
- Антологија сербској постмодерној фантастики (на украјинском), Лавов, 2004.
- Постмодерна српска фантастика (антологија), Нови Сад 2004.
- Граждански еротикон (антологија – друго, допуњено и илустровано издање), Нови Сад 2005.
- Ремек-делца (приче), Београд 2005.
- Ерос и по(р)нос (есеји, прикази, мистификације), Београд 2006.
- Историја као апокриф (роман), Нови Сад 2008.
- Апокрифна историја српске (пост)модерне (есеји), Београд 2008.
- Порно-литургија архиепископа Саве (приче), Нови Сад-Зрењанин 2010.
- Дамјанов: Српска књижевност искоса (изабрани књижевноисторијски и књижевнокритички радови), књиге 1–6, „Службени гласник“, Београд 2011–2018:
- Књига 1: Вртови нестварног (огледи о српској фантастици);
- Књига 2: Велики код: Ђорђе Марковић Кодер (студија и есеји);
- Књига 3: Српски еротикон (еротографија у српској књижевности);
- Књига 4: Нова читања традиције 1-3 (књижевноисторијски огледи);
- Књига 5: Шта то беше српска постмодерна? (есеји и критике);
- Књига 6: Епилог (есеји).
- Итика Јерополитика@Вук (роман), Нови Сад–Зрењанин 2014.
- Also sprach Damjanov (изабрани интервјуи са коментарима), Зрењанин 2019.
- Дамјанов: Искони бѢ слово (изабрана проза), књиге 1–4, „Агора“, Нови Сад 2018–2021.
- Књига 1: Истраживање савршенства;
- Књига 2: Колачи, обмане, нонсенси;
- Књига 3: Ремек-делца;
- Књига 4: Историја као апокриф.
Референце
уреди- ^ „Уређивачки одбор едиције „Десет векова српске књижевности“”.
- ^ „Основано Друштво новосадских књижевника”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2021-09-13.
- ^ „Академски профил Саве Дамјанова на презентацији Филозофског факултета у Новом Саду”. Архивирано из оригинала 19. 05. 2014. г. Приступљено 18. 11. 2013.
- ^ „'Zemaljski drugovi' – Ivo Andrić kao književni junak, grupa autora”. Приступљено 18. 11. 2013.
- ^ „Проф. др Сава Дамјанов изабран је за професора емеритуса Универзитета у Новом Саду”. Филозофски факултет у Новом Саду. 11. 4. 2022. Приступљено 11. 4. 2022.
- ^ „Nagrade 'Laza Kostić'”. Novosti.rs. 18. IV 2003. Приступљено 18. 11. 2013. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ „Pobednici konkursa 'Gospođin vir'”. Danas.rs. 16. IV 2009. Приступљено 18. 11. 2013. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ „Uručenje nagrade 'Sreten Marić' Savi Damjanovu”. Rtv.rs. 08. V 2009. Приступљено 18. 11. 2013. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ „Сави Дамјанову награда Тодор Манојловић”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2021-09-11.
- ^ „Награда "Арт-Анима" Сави Дамјанову”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2021-09-11.
- ^ „Dodeljene nagrade “Teodor Pavlović“ Savi Damjanovu i Savi Stepanovu”. Zrenjaninski (на језику: српски). 2019-09-19. Приступљено 2021-09-11.
- ^ „Сава Дамјанов добитник награде "Стеван Пешић"”. РТВ. 16. 12. 2021. Приступљено 13. 4. 2022.
- ^ „Sava Damjanov dobitnik Novembarske povelje grada Novog Sada”. Art-Anima. Приступљено 10. 3. 2023.
- ^ „Добитници Годишњих награда Културног центра Војводине „Милош Црњански“ за 2023. годину – Културни центар Војводине „Милош Црњански“” (на језику: српски). Приступљено 14. 12. 2023.
