Савез комуниста Црне Горе

републичка организација Савеза комуниста у СР Црној Гори

Савез комуниста Црне Горе (скраћено СК ЦГ) био је друштвено-политичка организација, која је од 1948. до 199. деловала у Социјалистичкој Републици Црној Гори, као републичка организација Савеза комуниста Југославије (СКЈ).

Савез комуниста Црне Горе
Комунистичка партија Црне Горе
Симбол Савеза комуниста Југославије
СлоганПролетери свих земаља, уједините се!
Основана4. октобар 1948.
Распуштена22. јун 1991.(1991-06-22) (42 год.)
ПретходникПокрајински комитет КПЈ за Црну Гору
НаследникДемократска партија социјалиста Црне Горе
СедиштеТитоград
 СР Црна Гора
 СФРЈ
Млади огранакСавез социјалистичке омладине Црне Горе
Број чланова  (1981)72.009[1]
ИдеологијаКомунизам
Политичка позицијакрајња левица
Религијаатеизам
ХимнаИнтернационала
Застава странке

Основан је октобра 1948. под називом Комунистичка партија Црне Горе (КП ЦГ) од дотадашњег Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору, који је од оснивања КП Југославије деловао на подручју Црне Горе. У току Другог светског рата, 1941—1945. организовао је и руководио Народноослободилачком борбом у Црној Гори, током које је дошао на власт.

Одлукама Шестог конгреса КПЈ, новембра 1952. преименован је у Савез комуниста Црне Горе. Након прекида 14. конгреса и распада СКЈ, на Једанаестом конгресу 22. јуна 1991. променио је назив у Демократска партија социјалиста Црне Горе (ДПС ЦГ).

Од краја Другог светског рата, 1945. до почетка распада Југославије, 1990. био је водећа друштвено-политичка организација у Црној Гори и имао апсолутну власт. На првим вишепартијским изборима у Црној Гори, одржаним децембра 1990. СК ЦГ освојио је 56% гласова, односно 83 (од 125) посланичких места и успео да сачува апсолутну власт.[а]

Историја Уреди

 
Црногорски комуниста и револуционар Милован Ђилас (1911—1995)

Пре званичног оснивања Комунистичке партије Црне Горе, 1948. године, на простору Црне Горе деловала је Покрајинска организација КПЈ, а њене прве активности јављају се уочи избора за Уставотворну скупштину, који су одржани у новембра 1920. године. Након забране деловања Комунистичке партије, 1921. њене организације наставиле су са илегалним деловањем. За време постојања Краљевине СХС/Југославије, руководства локалних организација КПЈ на подручју Црне Горе залагала су се промену државног уређења путем укидања монархије и стварања федералне републике, а у појединим периодима заговарано је и потпуно разбијање државе путем стварања независних република, међу којима би била и Црна Гора. У исто време, заговарано је и стварање посебне црногорске нације.

Према стању из 1980. године, Савез комуниста Црне Горе имао је 72.009 чланова.

На првим вишестраначким изборима у Црној Гори децембра 1990. године СК Црне Горе је убедљиво победио, освојивши 56,2% гласова.

Јуна 1991. године Савез комуниста Црне Горе је променио назив у Демократска партија социјалиста, под којим и данас делује.

Конгреси и Конференције Уреди

Конференције ПК КПЈ за Црну Гору Уреди

Списак Обласних и Покрајинских конференција КПЈ за Црну Гору одржаних од 1919. до 1940. године:[б]

  • Прва обласна (покрајинска) конференција СРПЈ(к) за Црну Гору — одржана 4. априла 1920. у Подгорици[2]
  • Друга обласна (покрајинска) конференција КПЈ за Црну Гору — одржана 31. октобра 1920. у Подгорици[2]
  • Трећа покрајинска конференција КПЈ за Црну Гору — одржана 24. фебруара 1924.[3]
  • Четврта покрајинска конференција КПЈ за Црну Гору — одржана новембра 1925. у Подгорици[4]
  • Пета покрајинска конференција КПЈ за Црну Гору — одржана 21. октобра 1928. у Подгорици[5]
  • Шеста покрајинска конференција КПЈ за Црну Гору — одржана октобра 1932. у Котору[6]
  • Седма покрајинска конференција КПЈ за Црну Гору — одржана 30. августа 1934. у Подгорици[7]
  • Осма покрајинска конференција КПЈ за Црну Гору, Боку, Санџак и Косово и Метохију — одржана од 7. до 9. августа 1940. у Жугића Барама, код Жабљака[8]

Конгреси КП и СК Црне Горе Уреди

  • Први (оснивачки) конгрес КП Црне Горе — одржан од 4. до 7. октобра 1948. на Цетињу
  • Други конгрес СК Црне Горе — одржан од 20. до 22. октобра 1954. у Титограду
  • Трећи конгрес СК Црне Горе — одржан од 1. до 3. јула 1959. у Титограду
  • Четврти конгрес СК Црне Горе — одржан од 15. до 17. марта 1965. у Титограду
  • Пети конгрес СК Црне Горе — одржан од 12. до 14. децембра 1968. у Титограду
  • Шести конгрес СК Црне Горе — одржан од 4. до 5. априла 1974. у Титограду
  • Седми конгрес СК Црне Горе — одржан од 24. до 26. априла 1978. у Титограду
  • Осми конгрес СК Црне Горе — одржан од 27. до 28. априла 1982. у Титограду
  • Девети конгрес СК Црне Горе — одржан од 22. до 23. априла 1986. у Титограду
  • Десети (ванредни) конгрес СК Црне Горе — одржан од 26. до 28. 1989. године у Титограду
  • Једанаести конгрес СК Црне Горе — одржан 20. октобра 1990. у Титограду (Конгрес је настављен 22. јуна 1991. као Први конгрес Демократске партије социјалиста).

Лидери Уреди

Лидери ПК КПЈ за Црну Гору Уреди

Преглед руководећих личности Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору[в]
име и презиме Почетак мандата крај мандата напомена
Секретари Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору[г]
Јован Томашевић 4. април 1920.[9] фебруар 1924. умро 3. априла 1924.[10]
Станко Драгојевић 24. фебруар 1924.[3] крај 1924.
Алекса Павићевић крај 1924.[4] новембар 1925.
Никола Ковачевић новембар 1925.[4] фебруар 1928.
Ниша Милановић октобар 1928.[5] јула 1929.[6] ухапшен
Адолф Мук половина 1930. октобар 1930.[6]
Божо Љумовић октобар 1932.[6]
Никола Лекић 30. август 1934.[7] половина 1936. емигрирао
Божо Љумовић 9. август 1940.[8] 1942.
Блажо Јовановић мај 1943. 7. октобар 1948. функцију наставио као секретар Централног комитета

Напомене Уреди

  1. ^ Савез комуниста Црне Горе и реформисани СК Србије (СПС) биле су једине републичке организације Савеза комуниста Југославије, које су на првим вишепартијским изборима, одржаним током 1990, усепеле да очувају власт, док су у осталим југословенким републикама победу однеле опозиционе странке
  2. ^ Пошто су прве две конфернције одржне док је Покрајински комитет био на нивоу Обласног одбора, оне се нису рачунале у покрајинске конфернеције, па је с тога Трећа конференција 1924. називана Прва конференција и тако редом — Четврта → Друга, Пета → Трећа, Шеста → Четврта, Седма → Пета, Осма → Шеста.
  3. ^ Списак није потпун, због илегалног начина рада КП Југославије
  4. ^ Покрајински комитет је више пута мењао назив. Најпре се звао Обласни комитет КПЈ за Црну Гору, а почеком 1940-их носио је назив Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору, Боку и Санџак

Референце Уреди

  1. ^ Историја СКЈ 1985, стр. 464.
  2. ^ а б Hronologija 1 1980, стр. 101.
  3. ^ а б Hronologija 1 1980, стр. 135.
  4. ^ а б в Hronologija 1 1980, стр. 151.
  5. ^ а б Hronologija 1 1980, стр. 172.
  6. ^ а б в г Hronologija 1 1980, стр. 203.
  7. ^ а б Hronologija 1 1980, стр. 220.
  8. ^ а б Hronologija 1 1980, стр. 288.
  9. ^ Hronologija 1 1980, стр. 87.
  10. ^ Hronologija 1 1980, стр. 136.

Литература Уреди

  • Hronologija oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije 1941—1945. Beograd: Vojnoistorijski institut. 1963.  COBISS.SR 50018311
  • Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963.  COBISS.SR 54157575
  • Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978.  COBISS.SR 50094343
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom I 1919—1941. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739342
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 49272583
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479