Савет Европске уније

Не поистовећивати са Европски саветом или Саветом Европе.

Савет Европске уније или Савет министара Европске уније је главни орган за доношење одлука у Европској унији. Оличење је земаља чланица, чије представнике окупља регуларно на министарском нивоу.

Савет Европске уније
Амблем Савета Европске уније
Сала у згради Европа у Бриселу којој се одржавају састанци Савета министара Европске уније од 2017. године
Датум оснивања	1992.
Седиште	Брисел, Белгија
Чланови	28 министара
Службени језици	енглески, француски, италијански
Генерални секретар	Jeepe Tranholm-Mikelsen, Данска (од 1. јула 2015)
Председавајућа држава	Хрватска (од 1. јануара 2020)
Веб-сајт	www.consilium.europa.eu

Зграда Европа у Бриселу

На основу дневног реда, Савет се састаје у различитом саставу: инострани послови, финансије, образовање, телекомуникације итд.

Савет има известан број обавеза:

1. Он је законодавни орган Уније; за широк домен питања, практикује ту законодавну моћ заједно са Европским парламентом;
2. Координира економским смеровима земаља чланица;
3. Закључује, у име ЕУ, међународне договоре са једном или више држава или међународних организација;
4. Заједно са Парламентом, руководи буџетом;
5. Доноси одлуке потребне за утврђивање и спровођење заједничке међународне и безбедносне политике, на основу општих регулација које је донео Савет Европе;
6. Координира активностима земаља чланица и усваја мерила у полицијској и правосудној сарадњи у питањима криминала

Седиште Савета је у Бриселу.

Савет Европске уније не треба мешати са Европским саветом, засебним органом Европске уније, нити са Саветом Европе, засебном пан-европском институцијом са седиштем у Стразбуру, независном од ЕУ.

Председништво Савета Европске уније

Логотип председавања Хрватске Саветом Европске уније од 1. јануара 2020.

Председништво у Европском савету и у Савету Европске уније
година, земља (1. половина, 2. половина)
2007.	Немачка, Португал	2008.	Словенија, Француска	2009.	Чешка, Шведска
2010.	Шпанија, Белгија	2011.	Мађарска, Пољска	2012.	Данска, Кипар
2013.	Ирска, Литванија	2014.	Грчка, Италија	2015.	Летонија, Луксембург
2016.	Холандија, Словачка	2017.	Малта, Естонија	2018.	Бугарска, Аустрија
2019.	Румунија, Финска	2020.	Хрватска, Немачка	2021.	Португалија, Словенија