Саво Бесаровић
Саво Бесаровић (Сарајево, 26. фебруар 1889. — Сарајево, 10. септембар 1945.) био је правник, члан Хрватског државног сабора (Сабора НДХ) и министар у Влади НДХ.
Саво Бесаровић | |
|---|---|
| Датум рођења | 26. фебруар 1889. |
| Место рођења | Сарајево |
| Датум смрти | 10. септембар 1945. (56 год.) |
| Место смрти | Сарајево |
Биографија уреди
Саво Бесаровић рођен је 26. фебруара 1889. године у Сарајеву. Потицао је из старе српске породице. Основну школи у гимназију је завршио Сарајеву, а на универзитетима у Бечу и Загребу је завршио право. Након завшетка студија, отворио је адвокатску канцеларију у Сарајеву. Постао је члан и Југословенске радикалне заједнице, а на изборима за народне посланике Краљевине Југославије 1938. године изабране је за посланика на листи Милана Стојадиновића у Сарајевском срезу.[1]
Био је близак пријатељ Анта Павелића и на његов позив дошао је на засједање Хрватског државног сабора 23. новембра 1942. године. Током друго засједања Сабора, положио је заклетву на вијерност поглавнику. Постао је државни министар у Влади НДХ 11. октобра 1943. године.[1]
Након слома НДХ, не напушта земљу, нове југословенска власти га хапсе. Врховни суд Босне и Херцеговине у Сарајеву осудио га је 1945. године на смрт стрељањем. Тачке оптужнице биле су сарадња са НДХ као „самозвани представник Срба Босне и Херцеговине” и улазак у Сабор НДХ, улазак у Владу НДХ 1943. и наредба на принудну мобилизаицју у Домобранство.[1]
Референце уреди
Литература уреди
- Atlagic, Marko; Elezovic, Dalibor (2014). „Serbs in political and military elites of the Ustase's Independent State of Croatia”. Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Pristini. 44 (2): 355—369. doi:10.5937/ZRFFP44-5963.
