Отворите главни мени

Самарканд је град у Узбекистану. Има 412.300 становника. Познат је био као средишња тачка пута свиле између Кине и Запада. Већина становништва су Таџици. Град стар 2700 година налази се на Унесковом списку светске културне баштине. Самарканд је у средњем веку био велики научни и културни центар. Налазио се на путу свиле, па је у Самарканду остајало велико богатство због великога броја каравана, који су се у Самарканду одмарали.[1]

Самарканд
Самарқанд
Registan square Samarkand.jpg
Регистан у Самарканду
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Узбекистан
ПокрајинаСамарканд
Становништво
Становништво
 — 2008.596.300
Агломерација (2008.)708.000
Географске карактеристике
Координате39°39′15″ СГШ; 66°57′35″ ИГД / 39.6542° СГШ; 66.9597° ИГД / 39.6542; 66.9597Координате: 39°39′15″ СГШ; 66°57′35″ ИГД / 39.6542° СГШ; 66.9597° ИГД / 39.6542; 66.9597
Ндм. висина702 м
Самарканд на мапи Узбекистана
Самарканд
Самарканд
Самарканд на мапи Узбекистана

Садржај

ИсторијаУреди

 
Улугбегова медреса у Самарканду

Самарканд је основан око 700. п. н. е. Био је главни град персијске сатрапије Согдијане за време владавине Ахеменида. Александар Македонски је освојио Самарканад 329. п. н. е.[2] Иако се у подручју говорило ирански није био политички уједињен са Ираном од тога доба све до арапских освајања.[3] Под владавином Абасида сазнали су тајну прављења папира од двојице Кинеза, који су били заробљени 751. Прва фабрика папира у исламском свету основана је у Самарканду. Откриће се одатле раширило по исламском свету, а одатле у Европу, или кроз Шпанију или преко крсташа.

Од 6. до 13. века град је био већи и богатији од савременог Самарканда. Самарканд су контролисали Западни Турци, Арапи, персијски Саманиди, караканидски Турци, Селџуци, Каракитајски Канат и царство Хорезм. Монголи су опљачкали град 1220. Мало становништва је преживело монголски напад. Још једном су Монголи опљачкали град кад је кану Бараку био потребан новац да плати војску. Требало је много декада да се Самарканд опорави од тих несрећа. Тимур Ленк је 1370. одредио Самарканд као главни град свога огромнога царства, од Индије до Турске. Током 35 година градио је нови град. Доводио је уметнике и занатлије из свих земаља, које би освојио. Тимур Ленк је био цењен као мудар и дарежљив владар, а Самарканд је растао. Тимуров унук Улугбег владао је 40 година. Улугбег је створио научну школу, која је окупљала најбоље астрономе и математичаре. Наредио је градњу опсерваторије. Садржавала је огроман, али изузетно прецизан мраморни секстант са луком дужине 63 метра.

У 16. веку узбечка династија Шајбанида преместила је престолницу у Бухару и Самарканд је почео назадовати. После напада персијског ратника Надира шаха Самарканд је напуштен у 18. веку. Дошао је под руску власт 1868, када је тврђаву заузео пуковник Абрамов. После тога 500 Руса је било под опсадом, али су се успели одбранити. Касније је Самарканд постао центар руског Туркестана. Добио је на значају када је новоизграђена транскаспијска железница досегла Самарканд 1888. Био је од 1925. до 1930. главни град Узбечке ССР.

СтановништвоУреди

Популација (ист.): Самарканд
Година
Становништво

ГеографијаУреди

КлимаУреди

Самарканд има медитеранску климу (Кепенова класификација климата Csa) која се блиско граничи са полусушном климом (BSk) са топлим, сувим летима и релативно влажним, варијабилним зимама током којих се измењују периоди топлог времена са периодима хладног времена. Јул и август су најтоплији месеци у години са температурама које досежу и премашују, 40 °C. Већина оскудних падавина се прима од децембра до априла. Јануар 2008. био је посебно хладан, а температура је пала на −22 °C (−8 °F)[4]

Клима Самарканда (1981–2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 23,2
(73,8)
26,7
(80,1)
31,7
(89,1)
36,2
(97,2)
39,5
(103,1)
41,4
(106,5)
42,4
(108,3)
41,0
(105,8)
38,6
(101,5)
35,2
(95,4)
29,9
(85,8)
27,5
(81,5)
42,4
(108,3)
Максимум, °C (°F) 6,8
(44,2)
9,1
(48,4)
14,2
(57,6)
21,1
(70)
26,4
(79,5)
32,2
(90)
34,1
(93,4)
32,9
(91,2)
28,3
(82,9)
21,6
(70,9)
15,3
(59,5)
9,1
(48,4)
20,9
(69,6)
Просек, °C (°F) 1,9
(35,4)
3,6
(38,5)
8,5
(47,3)
14,9
(58,8)
19,8
(67,6)
25,0
(77)
26,7
(80,1)
25,2
(77,4)
20,1
(68,2)
13,6
(56,5)
8,4
(47,1)
3,8
(38,8)
14,3
(57,7)
Минимум, °C (°F) −1,7
(28,9)
−0,5
(31,1)
4,0
(39,2)
9,4
(48,9)
13,5
(56,3)
17,4
(63,3)
18,9
(66)
17,4
(63,3)
12,7
(54,9)
7,2
(45)
3,4
(38,1)
−0,2
(31,6)
8,5
(47,3)
Апсолутни минимум, °C (°F) −25,4
(−13,7)
−22
(−8)
−14,9
(5,2)
−6,8
(19,8)
−1,3
(29,7)
4,8
(40,6)
8,6
(47,5)
5,9
(42,6)
0,0
(32)
−6,4
(20,5)
−18,1
(−0,6)
−22,8
(−9)
−25,4
(−13,7)
Количина падавина, mm (in) 41
(1,61)
46
(1,81)
69
(2,72)
60
(2,36)
36
(1,42)
6
(0,24)
4
(0,16)
1
(0,04)
4
(0,16)
17
(0,67)
34
(1,34)
47
(1,85)
365
(14,37)
Дани са кишом 8 10 13 11 9 3 2 1 2 6 8 9 82
Дани са снегом 9 7 3 0,3 0,1 0 0 0 0 0,3 2 6 28
Релативна влажност, % 76 74 70 63 54 42 42 43 47 59 68 74 59
Сунчани сати — месечни просек 132,9 130,9 169,3 219,3 315,9 376,8 397,7 362,3 310,1 234,3 173,3 130,3 2.953,1
Извор #1: Pogoda.ru.net[5]
Извор #2: NOAA (sun, 1961–1990)[6]

Туристичке атракцијеУреди

РегистанУреди

Регистан је представљао центар средњовековног Самарканда. Састојао се од три велике медресе:

  • Улугбегова медреса, коју је основао Улугбег 1420. године. Садржавала је мозаике и астрономске теме. Око 100 студената је ту учило науку, астрономију, филозофију и теологију.
  • Шердар медреса, коју је 1636. године завршио шајбанидски емир, а била је копија Улугбегове медресе
  • Тла-кари медреса, која је завршена 1660. године, а имала је златне декорације.

Улугбегова опсерваторијаУреди

Улугбегова опсерваторија је саграђена 1420. и имала је највећи секстант, који је икада изграђен, а чији лук је имао 63 метра. Циљ је био да се звезде мере са највећом прецизношћу. Остаци су откопани 1908.

 
Купола Биби-ханум џамије

Биби-Ханум џамијаУреди

Постоје тврдње да је жена Тимура Ленка градила ту џамију и да по њој носи име. Главна врата џамије су висока 35 m. Представља једну од највећих грађевина Самарканда. Срушена је у потресу 1897, па је реконструисана.

Шах-и-ЗиндаУреди

Маузолејски комплекс је основан у 15. веку на гробу Кусам ибн Абаса (рођака Мухамедовог), који је донио ислам у Самарканд. Ту се налазие гробови ширих чланова породица Тимур Ленка и Улугбега.

Партнерски градовиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Guidebook of history of Samarkand". ISBN 978-9943-01-139-7.
  2. ^ „History of Samarkand”. Sezamtravel. Приступљено 1. 11. 2013. 
  3. ^ „Uzbekistan: Provinces, Major Cities & Towns – Statistics & Maps on City Population”. Citypopulation.de. Приступљено 23. 8. 2014. 
  4. ^ Samarkand.info. „Weather in Samarkand”. Приступљено 2009-06-11. 
  5. ^ „Weather and Climate-The Climate of Samarkand” (на језику: руски). Weather and Climate (Погода и климат). Архивирано из оригинала на датум 6. 12. 2016. Приступљено 6. 12. 2016. 
  6. ^ „Samarkand Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 6. 12. 2016. 

Спољашње везеУреди