Самоковска епархија
Самоковска епархија је бивша православна епархија са средиштем у граду Самокову. Као посебна епархија, постојала је у раздобљу од средине 16. до почетка 20. века.
Историја
уредиУ раздобљу између 1557. и 1766. године, Самоковска епархија се налазила у саставу обновљене Српске патријаршије. У то време, самоковске владике су носиле почасни наслов митрополита. Након 1766. године, епархија је потпала под Цариградску патриаршију и остала је у њеном саставу све до 1870. године, када је прикључена Бугарској егзархији. Као посебна епархија укинута је 1907. године, а њено подручје је прикључено Софијској епархији. Подручје Самоковске епархије обухватало је области око градова: Самоков, Дупница, Горња Џумаја, Крупник и Разлог.[1]
Митрополити
уреди- Јоасаф (око 1578)
- Ананије (током 16. или 17. века)
- Висарион I (око 1683)
- Нектарије (око 1703-1706)[2]
- Висарион II (око 1715)
- Кирило (око 1725)
- Јефрем (око 1732)[3]
- Симеон (око 1734)[4], обешен од Турака у Софији на дан 21. августа 1737. године[5]
- Мелетије (око 1744)[6]
- Антим (током 18. века)
- Серафим (током 18. века)
- Неофит (око 1753, 1766[7] и 1771[8], умро 16. априла 1778. године[9])
- Филотеј (1778-1819)[10]
- Јеротеј (1819-1826)[11][12]
- Игњатије I (1826-1829)
- Игњатије II (1829-1837)
- Јеремија (1837-1846)[13]
- Матеј (1846-1859)[14][15]
- Пајсије (администратор, 1860-1861)[16]
- Неофит (1861-1872)[14]
- Доситеј (1872-1907)[17]
Референце
уреди- ^ Васил Кънчов. „Избрани произведения“, Том I, София, (1970). стр. 165.
- ^ Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, књ. 1-6, 2. изд. Београд 1982-1988, бр. 5738-5740, 5747
- ^ Стојановић, бр. 2549, 5780
- ^ Стојановић, бр. 5775
- ^ Стојановић, бр. 2709, 2712, 7735
- ^ Б. Христова, Д. Караджова, Е. Узунова. Бележки на българските книжовници Х-XVIII век. Т.1-2. С., 2003-2004, бр. 375
- ^ Γερμανός, μιτρ. Σάρδεων. Επισκοπικοί κατάλογοι των επαρχιών της βορείου Θράκης και εν γένει της Βουλγαρίας από της Αλώσεως και εξής. – Θρακικά, 8, 1937, σ. 160
- ^ Христова, Караджова, Узунова, бр. 415
- ^ Стојановић, бр. 5884
- ^ Γερμανός, σ. 160; Даскалов, Д. Самоковският митрополит Филотей. – Църковен вестник, 1958, бр. 38 (1 ноември)
- ^ Γερμανός, σ. 160
- ^ Kiminas 2009, стр. 64.
- ^ Асен Василиев, Ктиторски портрети, С. 1960, 125-126.
- ^ а б Γερμανός, σ. 161
- ^ Kiminas 2009, стр. 57.
- ^ Καλλίφρονος, Β.Δ (1867). Εκκλησιαστικά η Εκκλησιαστικόν δελτίον. Κωνσταντινούπολις: Ανατολικού Αστέρος. стр. 173.
- ^ Митрополит Доситей Самоковски (1837-1907)
Литература
уреди- Καλλίφρονος, Β.Δ (1867). Εκκλησιαστικά η Εκκλησιαστικόν δελτίον. Κωνσταντινούπολις: Ανατολικού Αστέρος. стр. 173.
- Kiminas, Demetrius (2009). The Ecumenical Patriarchate: A History of Its Metropolitans with Annotated Hierarch Catalogs. Wildside Press LLC. ISBN 978-1434458766.
- Радослав Грујић, Самоковска епархија, у: Народна енциклопедија, књ. 4. стр. 30.
- Недељко Радосављевић, "Епархије Бање (Ћустендила) и Самокова у Пећкој патријаршији 1557-1766", у: Зборник радова са међународног научног скупа Пауталия-Велбужд-Кјустендил, (2006). стр. 335-343.
- П. Стефанов, "Исторически обзор на Самоковската епархия (XVI-XX в.)", у: Духовна култура, бр. 7, (1985). стр. 25-31.
- Шулетић, Небојша (2012). „Коласијска епархија и њене старешине у турским пореским књигама (1662-1766)” (PDF). Српске студије. 3: 151—182. Архивирано из оригинала 06. 05. 2019. г. Приступљено 14. 12. 2021.
- Шулетић, Небојша (2018). „Каталог старешина Самоковске епархије (XVI-XVIII век)” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 97: 29—51.
- Шулетић, Небојша (2018). „Југоисточна граница Српске патријаршије у доба османске владавине”. Јужни српски крајеви у XIX и XX веку: Друштвено-економски и политички аспект. Врање: Народни музеј. стр. 47—57.
Спољашње везе
уреди- Из историје Бугарске православне цркве Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јун 2017)
