Самомрзећи Србин

Самомрзећи Србин је пежоративан термин који се користи за припадника српског народа који заступа ставове агресора или других интересних група о свом народу. Самомрзећи Србин стога постаје термин који означава припаднике српског народа који не могу да поднесу да буду припадници народа који је обележен на Западу као агресор и непожељан.[1]

Први који је употребио овај термин је Милан Дамјанац у својој књизи „Самомрзећи Срби”[2] иако сличне термине налазимо код Слободана Антонића[3] и Зорана Ћирјаковића.[4]

Почетком деведесетих, Добрица Ћосић је антиратни покрет у Београду називао лажју и моралним кукавичлуком, односно „српским антисрпством”.[5]

О овој теми пише и Мило Ломпар у својој књизи „Дух самопорицања” говорећи о потреби Срба да порекну свој идентитет. Термин „Самомрзећи Србин” је сличан аутошовинизму, али се разликује од њега по одређеној матрици која је за Србе специфична и која чини нови, самомрзећи идентитет која затим омогућава образовање елите самомрзећих Срба.[2]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Нови стандард "Где смо погрешили" Архивирано на сајту Wayback Machine (7. мај 2016), Приступљено 3. 2. 2017.
  2. ^ а б Милан Дамјанац, Самомрзећи Срби Архивирано на сајту Wayback Machine (4. фебруар 2017), Приступљено 3. 2. 2017.
  3. ^ Слободан Антонић, Самомрзитељи, Приступљено 3. 2. 2017.
  4. ^ Зоран Ћирјановић, Лош тероризам и добар шовинизам, Приступљено 3. 2. 2017.
  5. ^ Политика, 27. јул 1991. године

Спољашње везеУреди