Сански Мост

Сански Мост је градско насеље и сједиште истоимене општине у сјеверозападној Босни и Херцеговини. Налази се на реци Сани у региону Босанске Крајине између Приједора и Кључа. Сански Мост административно припада Унско-санском кантону Федерације Босне и Херцеговине.

Сански Мост
од леве према десној; центар, зграда опћине, река Сана, водопад Блихе, поглед са градског моста
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација БиХ
КантонУнско-сански кантон
ОпштинаСански Мост
Становништво
 — 2013.Пад 16.913
Географске карактеристике
Координате44° 45′ 54″ СГШ; 16° 39′ 59″ ИГД / 44.765053° СГШ; 16.666355° ИГД / 44.765053; 16.666355Координате: 44° 45′ 54″ СГШ; 16° 39′ 59″ ИГД / 44.765053° СГШ; 16.666355° ИГД / 44.765053; 16.666355
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Сански Мост на мапи Босне и Херцеговине
Сански Мост
Сански Мост
Сански Мост на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број79260
Позивни број037

Према подацима пописа становништва 2013. године, у Санском Мосту је пописано 16.913 лица.

ГеографијаУреди

Сански Мост са околином налази се у средњем току ријеке Сане, са ослонцем на планину Грмеч на западу и планине Мулеж и Бехремагиницу на истоку. Подручје општине Сански Мост има ријеку Сану и осам рјечица; Саницу, Дабар, Здену, Блиху, Мајданску Ријеку, Јапру, Сасинку и Козицу и неколико краћих понорница.[1] На санском подручју има неколико јаких крашких врела која су истовремено и извори рјечица; Саничко врело, Дабарско врело и врело Здене. У селу Илиџа, подно планине Мулеж, има јачи извор радиоактивне сумпорне воде са значајним љековитим својствима. На свом подручју има и неколико већих пећина међу којима су Хрустовачка и Дабарска.

ИсторијаУреди

Други свјетски ратУреди

У време злочина у Костајници извршен је покољ Срба и у месту и срезу Сански Мост.[2]

Изузев 12 Срба који су успели да побегну у Србију, сви остали људи из Санског Моста су побијени.[3]

СтановништвоУреди

Састав становништва – насељено мјесто Сански Мост
2013.[4]1991.[5]1981.[6]
Укупно16 913 (100,0%)17 144 (100,0%)14 027 (100,0%)
Бошњаци15 930 (94,19%)7 245 (42,26%)16 067 (43,25%)1
Срби401 (2,371%)7 831 (45,68%)5 691 (40,57%)
Хрвати177 (1,047%)646 (3,768%)523 (3,729%)
Босанци165 (0,976%)
Неизјашњени94 (0,556%)
Муслимани36 (0,213%)
Непознато33 (0,195%)
Остали20 (0,118%)521 (3,039%)242 (1,725%)
Албанци18 (0,106%)
Роми13 (0,077%)
Босанци и Херцеговци12 (0,071%)
Православци7 (0,041%)
Југословени3 (0,018%)901 (5,255%)1 504 (10,72%)
Словенци3 (0,018%)
Турци1 (0,006%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Знамените личностиУреди

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Branko J. Bokan, Srez Sanski Most u NOB 1941-1945. godine, I tom (Sanski Most: Skupština opštine Sanski Most, 1974), 9.
  2. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 250
  3. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 251
  4. ^ „Popis 2013 BiH - Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. www.popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Приступљено 28. 4. 2020. 
  5. ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 14)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 25. 4. 2016. 
  6. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 31. 8. 2015. 
  7. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 31. 8. 2015. 

Спољашње везеУреди