Сански Мост
Сански Мост је градско насеље и сједиште истоимене општине у сјеверозападној Босни и Херцеговини. Налази се на реци Сани у региону Босанске Крајине између Приједора и Кључа. Сански Мост административно припада Унско-санском кантону Федерације Босне и Херцеговине.
Сански Мост | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Федерација БиХ |
Кантон | Унско-сански кантон |
Општина | Сански Мост |
Становништво | |
— 2013. | 16.913 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 45′ 54″ С; 16° 39′ 59″ И / 44.765053° С; 16.666355° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Поштански број | 79260 |
Позивни број | 037 |
Веб-сајт | www |
Према подацима пописа становништва 2013. године, у Санском Мосту је пописано 16.913 лица.
Географија
уредиСански Мост са околином налази се у средњем току ријеке Сане, са ослонцем на планину Грмеч на западу и планине Мулеж и Бехремагиницу на истоку. Подручје општине Сански Мост има ријеку Сану и осам рјечица; Саницу, Дабар, Здену, Блиху, Мајданску Ријеку, Јапру, Сасинку и Козицу и неколико краћих понорница.[1] На санском подручју има неколико јаких крашких врела која су истовремено и извори рјечица; Саничко врело, Дабарско врело и врело Здене. У селу Илиџа, подно планине Мулеж, има јачи извор радиоактивне сумпорне воде са значајним љековитим својствима. На свом подручју има и неколико већих пећина међу којима су Хрустовачка и Дабарска.
Историја
уредиДруги свјетски рат
уредиУ време злочина у Костајници извршен је покољ Срба и у месту и срезу Сански Мост.[2] Изузев 12 Срба који су успели да побегну у Србију, сви остали људи из Санског Моста су побијени.[3]
Становништво
уредиСастав становништва – насељено мјесто Сански Мост | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
2013.[4] | 1991.[5] | 1981.[6] | |||||
Укупно | 16 913 (100,0%) | 17 144 (100,0%) | 14 027 (100,0%) | ||||
Бошњаци | 15 930 (94,19%) | 7 245 (42,26%)1 | 6 067 (43,25%)1 | ||||
Срби | 401 (2,371%) | 7 831 (45,68%) | 5 691 (40,57%) | ||||
Хрвати | 177 (1,047%) | 646 (3,768%) | 523 (3,729%) | ||||
Босанци | 165 (0,976%) | – | – | ||||
Неизјашњени | 94 (0,556%) | – | – | ||||
Муслимани | 36 (0,213%) | – | – | ||||
Непознато | 33 (0,195%) | – | – | ||||
Остали | 20 (0,118%) | 521 (3,039%) | 242 (1,725%) | ||||
Албанци | 18 (0,106%) | – | – | ||||
Роми | 13 (0,077%) | – | – | ||||
Босанци и Херцеговци | 12 (0,071%) | – | – | ||||
Православци | 7 (0,041%) | – | – | ||||
Југословени | 3 (0,018%) | 901 (5,255%) | 1 504 (10,72%) | ||||
Словенци | 3 (0,018%) | – | – | ||||
Турци | 1 (0,006%) | – | – |
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Знамените личности
уреди- Љубица Берак, певачица
- Милорад Билбија, фудбалер
- Бранислав Бореновић, политичар
- Миланчић Миљевић, генерал ЈНА
- Врело, изворна певачка група
- Младен Иванић, политичар
- Кемал Маловчић, певач
Галерија
уреди-
Ријека Сана
-
Хамзибегова џамија
-
Хамзибегова џамија
-
Хрватски супермаркет Конзум
-
Православна црква
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Branko J. Bokan, Srez Sanski Most u NOB 1941-1945. godine, I tom (Sanski Most: Skupština opštine Sanski Most, 1974), 9.
- ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 250
- ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 251
- ^ „Popis 2013 BiH - Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. www.popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Приступљено 28. 4. 2020.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 14)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 25. 4. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 31. 8. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 31. 8. 2015.