Сански Мост

Сански Мост је град и сједиште истоимене општине у сјеверозападној Босни и Херцеговини. Налази се на реци Сани у региону Босанске Крајине између Приједора и Кључа. Сански Мост административно припада Унско-санском кантону Федерације Босне и Херцеговине.

Сански Мост
Gradski Trg.JPG
Градски трг
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација БиХ
КантонУнско-сански кантон
ОпштинаСански Мост
Становништво
 — 2013.Раст 19.745
Географске карактеристике
Координате44° 45′ 54″ СГШ; 16° 39′ 59″ ИГД / 44.76506° СГШ; 16.66652° ИГД / 44.76506; 16.66652
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Сански Мост на мапи Босне и Херцеговине
Сански Мост
Сански Мост
Сански Мост на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број79260
Позивни број037

Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Санском Мосту је пописано 19.745 лица.

ГеографијаУреди

Сански Мост са околином налази се у средњем току ријеке Сане, са ослонцем на планину Грмеч на западу и планине Мулеж и Бехремагиницу на истоку. Подручје општине Сански Мост има ријеку Сану и осам рјечица; Саницу, Дабар, Здену, Блиху, Мајданску Ријеку, Јапру, Сасинку и Козицу и неколико краћих понорница.[1] На санском подручју има неколико јаких крашких врела која су истовремено и извори рјечица; Саничко врело, Дабарско врело и врело Здене. У селу Илиџа, подно планине Мулеж, има јачи извор радиоактивне сумпорне воде са значајним љековитим својствима. На свом подручју има и неколико већих пећина међу којима су Хрустовачка и Дабарска.

ИсторијаУреди

Други свјетски ратУреди

У време злочина у Костајници извршен је покољ Срба и у месту и срезу Сански Мост.[2]

Изузев 12 Срба који су успели да побегну у Србију, сви остали људи из Санског Моста су побијени.[3]

СтановништвоУреди

Национални састав становништва — град Сански Мост, попис 1991.Уреди

Укупно: 17.144

Рођени у Санском МостуУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Branko J. Bokan, Srez Sanski Most u NOB 1941-1945. godine, I tom (Sanski Most: Skupština opštine Sanski Most, 1974), 9.
  2. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 250
  3. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 251

ГалеријаУреди

Спољашње везеУреди