Сапуњача

Врста биљке

Сапуњача (Saponaria officinalis L.) је зељаста лековита биљка из породице каранфила. Научни назив ове биљке потиче од латинске речи за сапун sapo (Saponariа) а епитет officinalis упућује на њена лековита својства

Сапуњача
Saponaria-officinalis-flower.jpg
Научна класификација edit
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Ред: Caryophyllales
Породица: Caryophyllaceae
Род: Saponaria
Врста:
S. officinalis
Биномно име
Saponaria officinalis
Синоними[1]
  • Bootia saponaria Neck.
  • Bootia vulgaris Neck
  • Lychnis officinalis (L.) Scop.
  • Silene saponaria Fr. ex Willk. & Lange
Saponaria officinalis

Опис биљкеУреди

Вишегодишња зељаста биљка са дебелим ваљкастим ризомом. Стабљика висока 30-90 цм, усправна, у горњој половини граната обично без длака. Листови наспрамно распоређени, издужено јајасти, зашиљени са кратким дршкама. Обод лиске је цео. Цветови крупни, мирисни, сакупљени у цвасти дихазијуме, које све заједно на једном изданку граде метлицу. Чашица цилиндрична са 5 зубаца, светлозелена. Круничних листића 5, много дужих од чашице, слободни, бели или светлоружичасти. Прашника 10. тучак са дугуљастим плодником са два кончаста стубића. Плод је чахура са 4 или 5 зубаца. Семена много, ситна. Цвета VI-IX.

 
У ботаничкој башти у Прагу

РаспрострањењеУреди

Самоникло расте широм Европе и Азије до Сибира. Гаји се као украсна и лековита врста.

СтаништеУреди

Расте на влажним местима, поред путева, јарака, река, у врбацима

УпотребаУреди

Користи се корен (Saponariae radix). Ризом са корењем се вади у рано пролеће или у јесен. Осушени корен се употребљава код прехлада, кашља, за избацивање слузи. Корен сапуњаче је и благ диуретик. Најчешће се примењује у облику чаја, одвара или прашка.

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.

Спољашње везеУреди