Отворите главни мени

ЕтимологијаУреди

Област носи име по административном центру, граду Саратову. Град је основан 1590. године на реци Саратовка, за коју се претпоставља да је дала име граду.

Постоји неколико теорија о пореклу имена реке и града. Најприхватљивија има корен у татарским речима: сар-атав, што значи „ниско острво“, а што указује на положај града према реци.[2][3]

ГеографијаУреди

Географски положајУреди

Граничи: на југу — са Волгоградском облашћу, на западу — са Вороњешком и Тамбовском облашћу, на сјеверу — са Пензенском, Самарском, Уљановском и Оренбуршком облашћу, на истоку је омеђена државном границом са Казахстаном. Укупна дужина граница области је преко 3.500 km.

Образована је 5. децембра 1936. године преустројем Саратовског краја.

РељефУреди

Саратовска област се простире на југоистоку европског дијела Русије, у сјеверном дијелу Доњег Поволжја. У смјеру запад-исток територија области је широка 575 km, а у смјеру сјевер-југ 330 km. Кроз област протиче ријека Волга, која дијели област на два подручја: Лијевообаље и Деснообаље (Левобережье, Правобережье).

Природни ресурсиУреди

СтановништвоУреди

Кретање броја становника
1989.2002.2010.
2.686.4832.668.3102.521.892


Национални саставУреди

По попису из 2010 већину становништва ове области чинилу су Руси 2.151.215 (87,6%), Казаси 76.007 (3,1%), Татари 52.884 (2,2%) и Украјинци 41.942 (1,7%).

Административно-територијално устројство и локална самоуправаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди