Википедија

Саша Илић

српски фудбалер
Уколико сте тражили писца Сашу Илића, погледајте чланак Саша Илић (писац).

Саша Илић (Пожаревац, 30. децембар 1977) је српски фудбалски тренер и бивши фудбалер. Тренутно је шеф стручног штаба фудбалског клуба ЦСКА из Софије. Највећи период каријере је провео играјући за београдски Партизан. Играо је у везном реду.

Саша Илић
Саша Илић као тренер ЦСКА Софије 2022. године
Лични подаци
Пуно име Саша Илић
Датум рођења (1977-12-30)30. децембар 1977. (45 год.)
Место рођења Пожаревац, СФР Југославија
Висина 1,78 m
Позиција Офанзивни везни
Клупске информације
Тренутни клуб
 ЦСКА Софија (шеф стручног штаба)
Јуниорска каријера
1986—1996 Партизан
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1996—2005
2004
2005—2007
2007—2010
2009
2010—2019		 Партизан
→ Селта Виго
Галатасарај
Салцбург
→ Лариса
Партизан		 200
13
59
34
17
224		 (98)
(1)
(22)
(8)
(1)
(28)
Репрезентативна каријера**
1997—1999
2000—2008		 СРЈ до 21
СРЈ / СЦГ / Србија		 5
37		 (1)
(4)
Тренерска каријера
2019—2021 Србија до 18
2021 Србија (привремени помоћник)
2021 Србија (помоћник)
2021—2022 Чукарички
2022— ЦСКА Софија
* Датум актуелизовања: 19. јануар 2018.
** Датум актуелизовања: 19. јануар 2018.

Прошао је млађе категорије Партизана а за први тим је дебитовао 1996. године. Са Партизаном је играо у Лиги шампиона у сезони 2003/04., потом одлази на позајмицу у шпански клуб Селта Виго у пролећном делу сезоне, након позајмице враћа се у Партизан. У сезони 2004/05. освојио је титулу са Партизаном и постигао 101. гол у првенствима СРЈ/СЦГ, чиме је постао најбољи стрелац тих такмичења. Илић је рекордер у броју одиграних утакмица у „црно-белом“ дресу, са преко 800 одиграних утакмица за Партизан.[1]

За време играња у Партизану постао је један од најомиљенијих играча међу Гробарима. У лето 2005. је потписао за Галатасарај, где је дао два гола одмах у својој првој утакмици у турској лиги и ту је играо до 2007. показавши добру игру. Исте године прелази у Салцбург.

За репрезентацију Србије и Црне Горе играо је 37 утакмице и постигао 4 гола. Саша Илић је на Светском првенству у Немачкој 2006. постигао гол против репрезентације Обале Слоноваче.

Од маја 2006. Саша је ожењен Тијаном Слијепчевић, која је дипл. менаџер по струци.

Клупска каријера Уреди

Партизан Уреди

Илић је дебитовао за Партизан 26. октобра 1996, ушавши као измена у другом полувремену, у гостујућој победи над Борцем из Чачка од 10-0.[2] То је био његов једини наступ током сезоне 1996/97, у којој је клуб одбранио шампионску титулу. У наредној сезони Илић је имао свој деби на међународној сцени, наместивши асистенцију Драгану Исаиловићу за гол у победи од 1-0 над Кроацијом из Загреба на стадиону Партизана. Свој први гол за Партизан постигао је 23. августа 1997. године, у гостујућој победи од 3-2 над Војводином. Укупно је у тој сезони одиграо 25 утакмица и постигао 3 гола.

У лето 1998. након одласка Ивана Томића у Рому, Илић постаје капитен са свега 20 година. Са новом улогом, Илић постаје један од најбољих играча тима и помаже црно-белима да стигну до титуле након једне године паузе. Такође је играо на незаборавним мечевима Купа победника купова, где је Партизан елиминисан од стране Лација, који је касније освојио то такмичење.

У наредним годинама, Илић је био вођа тима и постао љубимац навијача. Постигао је победоносни гол у финалу Купа 2001. у победи од 1-0 над Црвеном звездом на Маракани.

Такође је водио тим до титула 2002 и 2003. У европским оквирима, коначно је успео да се домогне Лиге шампиона са Партизаном у сезони 2003/04, након што су црно-бели успели да избаце Њукасл после пенала.[3]

Позајмица у Селту Уреди

У зиму 2004. Илић је позајмљен Селти из Вига на шестомесечни период уз опцију потписивања уговора уколико задовољи.[4] Тадашњи тренер Селте је био Радомир Антић, а у нападу је играо Саво Милошевић.[5] Свој деби је имао 8. фебруара 2004. у победи од 2-1 над Виљареалом на домаћем терену. Касније тог месеца постигао је први гол на Сантијаго Бернабеу против Реала из Мадрида, али је на крају Селта ипак изгубила са 4-2.[6]

Повратак са позајмице Уреди

У лето 2004. вратио се са позајмице у Партизан и преузео капитенску траку од саиграча Владимира Ивића који је напустио тим тог лета. Његов повратак се поклопио са повратком двојице бивших капитена Партизана, Драгана Ћирића и Ивана Томића. Са искусним триом, Партизан је имао сјајну сезону, освојивши првенство без пораза. Такође су после дуго времена презимили у Европи, и пласирали се у осмину финала Купа Уефа 2004/05. где су поражени од ЦСКА из Москве.

Галатасарај Уреди

Након успешног повратка у Партизан Илић одлази у иностранство по други пут у каријери, потписавши трогодишњи уговор са турским Галатасарајом у јулу 2005.[7] Након доласка понуђен му је број 10 али је он одбио и узео свој дугогодишњи број 22. На свом дебију у лиги, 7. августа 2005, постигао је два гола у победи од 2-1 над Коњаспором. Са 12 постигнутих голова, Илић је био трећи стрелац свог тима током сезоне 2005/06. помогавши му да дође до титуле шампиона после четири године паузе.

Имао је сјајан почетак сезоне 2006/07. постигавши 5 голова у прва 4 кола шампионата. У Лиги шампиона је такође пружао добре партије постигавши голове против ПСВ-а и Ливерпула,[8] али је Галатасарај ипак завршио такмичење као последњи у групи.

Ред бул Салцбург Уреди

 
Саша Илић у дресу Салцбурга

Након што је тренер Ред бул Салцбурга постао Лотар Матеус (који је тренирао Илића у Партизану), одлучује да потпише за аустријски тим.[9] Званично је прешао у Салцбург у јуну 2007. потписавши трогодишњи уговор, а турски тим је добио 900.000 евра на име обештећење. Свега неколико дана након Илићевог доласка, Матеус је добио отказ.[10] Свој први гол у дресу Салцбурга постигао је 8. августа 2007. у квалификацијама за Лигу шампиона против летонског Вентспилса.

Лариса Уреди

У јануару 2009. је позајмљен грчкој Лариси до краја сезоне 2008/09.[11] Свој једини гол је постигао у доигравању против АЕК-а из Атине.

Повратак са позајмице у Салцбург Уреди

Након повратка у Салбург, Илић је имао мало прилика да игра што му се десило први пут у каријери. У септембру 2009. клуб га је суспендовао након што се кладио на Лацио, противника свог клуба у Лиги Европе.[12] Илић је порекао да се кладио на Лацио, али је признао да се кладио на остале мечеве.[13] Његов саиграч и земљак Ђорђе Ракић је такође био умешан, али он није кажњен.

Повратак у Партизан и позне играчке године Уреди

Дана 20. јануара 2010. Илић се вратио у Партизан као слободан играч, потписавши двоипогодишњи уговор.[тражи се извор] Одабран је као заменик капитена који је био Младен Крстајић.[14] Свој први меч након повратка одиграо је против Борца из Чачка, на истом месту и против истог противника где је дебитовао за први тим четрнаест година раније.

Није био у доброј форми првих шест месеци, али је постигао гол против Хелсинкија у квалификацијама за Лигу шампиона. Након Крстајићевог пензионисања постао је капитен по трећи пут.

Дана 14. априла 2012. на мечу са Јавором, Илић је постао други играч са највише одиграних утакмица у историји Партизана, престигавши Никицу Клинчарског.[15] У јулу 2012. потписао је нови једногодишњи уговор са Партизаном.[16] Дана 30. марта 2014. године, Саша Илић се уписао у стрелце против ОФК Београда (Партизан победио 2-0), постигавши 119. гол у првенствима и тиме престигавши легендарног Стјепана Бобека.

Дана 28. августа 2014. године, Саша са својом екипом улази у групну фазу лиге Европе, након победе над азербејџанским клубом Нефтчи Баку од 3-2. У 147. дербију у победи над Црвеном звездом од 1:0 Илић је забележио свој 23. наступ у првенственим дерби сусретима и на тај начин се изједначио по броју наступа са легендом црвено-белих Бором Костићем. Испред њих је само легенда Партизана Момчило Вукотић који је одиграо 25 првенствених дербија.

Свој 700. меч за Партизан је одиграо 9. новембра 2014. против Спартака из Суботице.[17]

Допринео је освајању дупле круне у сезони 2016/17.

Свој последњи меч за Партизан је одиграо у мају 2019. године у победи над новосадским Пролетером од 2-0 на стадиону ЈНА.[18]

Репрезентација Уреди

За репрезентацију СР Југославије, дебитовао је 16. августа 2000. на мечу са Северном Ирском у Белфасту. Стандардан члан државног тима постао током мандата Илије Петковића (2003—2006). Играо је на Светском првенству у Немачкој 2006. где је постигао гол против репрезентације Обале Слоноваче, у поразу од 3-2.[19]

Одиграо је укупно 37. мечева за државни тим, постигавши четири гола. Свој последњи меч одиграо је 6. септембра 2008. против Фарских Острва у квалификацијама за Светско првенство 2010.

Голови за репрезентацију Уреди

# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 16. април 2002. Смедерево, Србија   Литванија 1-0 4-1 Пријатељска
2. 10. септембар 2003. Београд, Србија   Италија 1-1 1-1 Квалификације за Европско првенство 2004.
3. 3. септембар 2005. Београд, Србија   Литванија 2-0 2-0 Квалификације за Светско првенство 2006.
4. 21. јун 2006. Минхен, Немачка   Обала Слоноваче 2-0 2-3 Светско првенство у фудбалу 2006.

Статистика као тренер Уреди

Ажурирано 28. април 2022.
Статистика као тренер
Тим Од До Резултат
О П Н И Про %
Чукарички 17. август 2021. 11. април 2022. 22 11 7 4 1,82
Укупно 22 11 7 4 1,82

Трофеји Уреди

Партизан Уреди

Галатасарај Уреди

Референце Уреди

  1. ^ „JUBILEJ LEGENDE PARTIZANA Saša Ilić odigrao 800. meč u crno-belom dresu”. Blic. 8. 2. 2017. Приступљено 8. 9. 2018. 
  2. ^ „Jedan je Ilić kapiten!”. mozzartsport.com. 16. 7. 2012. Архивирано из оригинала 10. 11. 2013. г. Приступљено 28. 7. 2012. 
  3. ^ „Newcastle pay Partizan penalty”. uefa.com. 28. 8. 2003. Приступљено 28. 7. 2012. 
  4. ^ „Celta in late for Ilic”. uefa.com. 3. 2. 2004. Приступљено 28. 7. 2012. 
  5. ^ „B92: Saša Ilić potpisao za Seltu!”. b92.net. 2. 2. 2004. Приступљено 28. 7. 2012. 
  6. ^ „Celta lets first-half lead slip away”. soccernet.espn.go.com. 29. 2. 2004. Приступљено 28. 7. 2012. [мртва веза]
  7. ^ „Ilic goes to Galatasaray”. uefa.com. 13. 7. 2005. Приступљено 28. 7. 2012. 
  8. ^ „Galatasaray 3-2 Liverpool”. news.bbc.co.uk. 5. 12. 2006. Приступљено 28. 7. 2012. 
  9. ^ „Salzburg boosted by Ilić arrival”. uefa.com. 9. 6. 2007. Приступљено 28. 7. 2012. 
  10. ^ „Matthäus makes way at Salzburg”. uefa.com. 13. 6. 2007. Приступљено 28. 7. 2012. 
  11. ^ „Larissa sign Serbian ace”. fifa.com. 13. 1. 2009. Архивирано из оригинала 09. 02. 2009. г. Приступљено 24. 4. 2010. 
  12. ^ „Red Bull player 'placed bet on victory of opponents'”. austriantimes.at. 21. 9. 2009. Приступљено 28. 7. 2012. 
  13. ^ „Ilić suspendovan zbog klađenja”. rts.rs. 21. 9. 2009. Приступљено 28. 7. 2012. 
  14. ^ „Krstajić kapiten, Ilić zamenik (VIDEO)”. mondo.rs. 22. 1. 2010. Приступљено 28. 7. 2012. 
  15. ^ „Saša Ilić prestigao Klinčarskog”. novosti.rs. 14. 3. 2012. Приступљено 16. 5. 2013. 
  16. ^ „Ilić još godinu u Partizanu”. alo.rs. 14. 7. 2012. Архивирано из оригинала 15. 7. 2012. г. Приступљено 28. 7. 2012. 
  17. ^ РТС: Хет-трик Шкулетића за тријумф Партизана у Суботици (9. новембар 2014)
  18. ^ KRALJEVSKI ISPRAĆAJ Saša Ilić je za kraj karijere ujedinio CRNO-BELI SVET
  19. ^ „Ivory Coast 3-2 Serbia & Montenegro”. news.bbc.co.uk. 21. 6. 2006. Приступљено 28. 7. 2012. 

Спољашње везе Уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Саша_Илић&oldid=25706851”