Сајан (мађ. Szaján) је насеље у Србији у граду Кикинди у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1.170 становника.

Сајан
Католичка црква
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСевернобанатски
ГрадКикинда
Становништво
 — 2011.Пад 1.170
 — густина25/km2
Географске карактеристике
Координате45° 50′ 24″ С; 20° 16′ 25″ И / 45.84° С; 20.273666° И / 45.84; 20.273666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина83 m
Површина54,1 km2
Сајан на карти Србије
Сајан
Сајан
Сајан на карти Србије
Остали подаци
Поштански број23324
Позивни број0230
Регистарска ознакаKI

Историја уреди

Име насеља уреди

Име села се јавља у 15. веку, кунског је порекла, лично име који упућује на тотем, а значење му је Гуштер (према историчару Денешу Сабоу). У званичним документима се први пут појављује 1449. у облику Зајхан (Zayhan). Насеље највероватније носи име кунског принца Зејхана, који је 1255. године био властелин у историјској мађарској међи Бодрог.

Насеље уреди

Према историчарима, околне хумке доказују то, да су на територији данашњег Сајана већ и у римском периоду постојала људска станишта. Чињенице да су се 1806. године, приликом насељења Сајана, током изградње нашли чврсто грађене темеље од клесаног камена, те да је пронађен и златни и сребрни новац из римског периода, а и да је пронађен новац из периода првих мађарских краљева, упућују на то да не само да је предео био насељен, него да је ту највероватније постојало једно значајно насеље.

За време Турака село је опустошено и нестаје. Мађарско становништво, судећи према презименима из тог доба се повлачи у Сегедин. После турског периода село постаје власништво краљевске камаре. Нађбечкерек, данашњи Зрењанин га 1718. године га издаје у закуп као пусту.

Властелини Антал и Јанош Тајнаји (браћа из међа Барш) га купују 1798. године. Имање је величине од 9.500 катастарских јутара.

Поновно насељавање Сајана се догодило 1806. године. Те године је властелин Тајнаји Јанош населио 800 хришћанских душа, углавном дуванских баштована из околине Сегедина, и из места Алђе (Algyő). Касније 1816. године су се придружили и баштовани из Ведрешхазе (Vedresháza).

Прва школа отворена је 1828. године, а католичка црква је подигнута 1880.

Демографија уреди

Кретање броја становника:

У насељу Сајан живи 1102 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (40,5 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 518 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,60.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), док је број становника у сталном паду.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.430
1953. 2.432
1961. 2.334
1971. 1.982
1981. 1.655
1991. 1.555 1.540
2002. 1.348 1.376
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Мађари
  
1.195 88,64%
Срби
  
121 8,97%
Роми
  
18 1,33%
Хрвати
  
5 0,37%
Југословени
  
2 0,14%
Словенци
  
1 0,07%
Румуни
  
1 0,07%
непознато
  
1 0,07%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди