Светислав Иван Петровић

(преусмерено са Светислав Петровић)

Светислав Иван Петровић (Нови Сад, 1. јануар 1894. — Минхен, 18. октобар 1962), био је филмски глумац. Петровић је први Србин који се између два светска рата прославио на филмском платну у Европи.

Светислав Иван Петровић
Иван Петровић.jpg
Датум рођења(1894-01-01)1. јануар 1894.
Место рођењаНови Сад
 Аустроугарска
Датум смрти18. октобар 1962.(1962-10-18) (68 год.)
Место смртиМинхен
 Западна Немачка

БиографијаУреди

Рођен у српској породици, Петровићев отац је био познати кројач из Сивца који је шио уноформе и за Српску војску.[1]

Школовао се у Новом Саду а у Будимпешти је студирао политехнику али је брзо напустио студије и посветио се глуми на филму. Поред глуме показивао је таленат за певање, свирао је виолину, бавио се спортом (највише пливањем) и учествује у Олимпијским играма у Стокхолму 1912.[2]

Дебитовао је на филму Михаља Кертеса "Натчовек". Доласком звучног филма стекао је светску славу. Осим дара за глуму имао је и физичке атрибуте неопходне за успех на филму: био је висок, згодан, леп и привлачан мушкарац.

Снимио је око стотину улога у филмовима различитих жанрова у филмским студијима у Будимпешти, Бечу, Берлину и Паризу. Био је ожењен са немачком глумицом Фридл Шустер.

У Нови Сад вратио се 1928. приликом посете родитељима и сестрама. Како је "Политика" објавила на насловној страни, одушевљено га је дочекало и поздравило десетине хиљада Новосађана. Примио га је и краљ Александар који му је уручио орден светог Саве првог степена за допринос популаризацији филмске уметности.

После Другог светског рата боравио је краће време у Југославији снимајући словеначки филма „Далматинска свадба“ где је тумачио једну од главних улога.

Пао је у заборав јер се његови филмови нису приказивали у биоскопима и то, наводно, зато што је глумио у немачким филмовима сниманим за време Хитлерове владавине иако се радило о обичним љубавним филмовима.

Најпознатији филмовиУреди

Кенигсмарк (1923), Уметничка душа (1925), Гола жена (1926), Чаробњак (1926), Алахов врт (1927), Три страсти (1927), Сирена Моргана (1928), Латински кварт (1929), Слепи миш (1931), Викторија и њен хусар (1931), Хавајски цвет (1932), Козак и славуј (1935), Уз укључење јавности (1927) На плавом Јадрану (1937), Европа не одговара (1941), Процес (1948), Ероика (1949), Лифт за губилиште (1957), Путовање (1959).

Спољашње везеУреди

  1. ^ Erdeljanović, Aleksandar Saša (2017). „Svetislav Ivan Petrović - zvezda sa Istoka”. Kinoteka. 1: 7. 
  2. ^ Erdeljanović, Aleksandar Saša (2017). „Svetislav Ivan Petrović - zvezda sa Istoka”. Kinoteka. 1: 7.