Свети Јур
Свети Јур, раније Јур при Братислави (слч. Svätý Jur, мађ. Szentgyörgy, нем. Sankt Georgen) су град у Словачкој, који се налази у оквиру Братиславског краја, где је припада округу Пезинок.
Свети Јур Svätý Jur | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Словачка |
Крај | Братиславски |
Округ | Пезинок |
Регија | Малокарпацке |
Становништво | |
Становништво | |
— 2023 | 5.983[1] |
— густина | 149,60[2] ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 48° 15′ 07″ С; 17° 12′ 56″ И / 48.251944° С; 17.215556° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 165 m |
Површина | 39,87[3] km2 |
Поштански број | 900 21 |
Позивни број | +421-02 |
Регистарска ознака | PK |
Веб-сајт | |
Званични веб-сајт } |
Географија
уредиСвети Јур је смештен у западном делу државе. Главни град државе, Братислава, налази се свега 15 км југозападно од града, па је суштински Свети Јур њено предграђе.
Рељеф: Свети Јур се развио у Малокарпацкој области, која је назив добила по Малим Карпатима, планини која се издиже непосредно западно од града. Град је у равници, на приближно 165 m надморске висине. Источно од Модре почиње Панонска низија.
Клима: Клима у Светом Јуру је умерено континентална.
Воде: Близу Светог Јура налази се Шурска мочвара, која је под заштитом државе.
Историја
уредиЉудска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Насеље се први пут спомиње 1209, као место у оквиру Краљевине Угарске. Свети Јур је добио градска права 1647. године, када постаје значајан занатско средиште насељено Немцима.
Крајем 1918. Свети Јур је постао део новоосноване Чехословачке. За време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, али је дошло до привредних тешкоћа у време транзиције. Последњих година град је све значајнији као предграђе Братиславе.
Становништво
уредиСвети Јур данас има преко 5.000 становника и последњих година број становника релативно брзо расте.
Етнички састав: По попису из 2001. састав је следећи:
- Словаци - 97,5%,
- остали - 2,5%.
Верски састав: По попису из 2001. састав је следећи:
- римокатолици - 72,5%,
- атеисти - 15,9%,
- остали.
Познате особе
уреди- Алојз Худек (*1887 – † 1961), СДБ, римокатолички cвештеник, мисионар (Боливија, Перу)[4]
Референце
уреди- ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne)”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28. Подешавања: om7101rr_obc: AREAS_SK.
- ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Hustota obyvateľstva - obce”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28. Подешавања: om7014rr_obc: AREAS_SK.
- ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Hustota obyvateľstva - obce”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28. Подешавања: om7014rr_obc: AREAS_SK, om7014rr_ukaz: Rozloha (Štvorcový meter).
- ^ КУБАНОВИЋ, Златко (2019). Historický náhľad do dejín slovenských saleziánov (Od dona Bosca do roku 1924). Братислава: Don Bosco. стр. 245 — 246. ISBN 978-80-8074-436-6.
Галерија
уреди-
Поглед на Свети Јур
-
Римокатоличка црква
-
Евангелистичка црква