Свети Кипријан
Тачност овог чланка је оспорена. |
Свештеномученик Кипријан је хришћански светитељ.
| Кипријан | |
|---|---|
 Свети Кипријан | |
| Лични подаци | |
| Место рођења | Картагина, |
| Датум смрти | 14. септембар 258 |
| Место смрти | Никомедија, |
| Световни подаци | |
| Поштује се у | Православна црква, Католичка црква, Англиканска црква |
| Празник | 2. октобар |
Рођен је у Картагини, од родитеља пагана.[1] Живео је у време цара Деција у Антиохији Сиријској. У младости је био филозоф и волхв у служби бога Аполона.
По обраћењу у хришћанству Кипријана је крстио епископ Антим, који га је и рукоположио за презвитера. Касније је Кипријан изабран и за епископа Картагине. Након што је био оклеветан од стране многобожаца владару Евтолмију, заједно са Светом Јустином је бачен у тамницу.
И након дугог мучења њих двоје су непрестано исповедали Христа, и са трпели муке. По хришћанском веровању, то је разјарило њихове мучитеље који су их бацили у врео казан, али им кључајући казан ни најмање није нашкодио. Видевши то, неки идолски жрец по имену Атанасије изјави: И ја ћу исто тако у име бога Асклипија ући у тај огањ и посрамити ове волхве.[2] Међутим, чим се дотакао огња, одмах је умро.
Видевши то, мучитељ се уплаши, па не желећи да им даље суди, послао их цару Клаудију у Никомедију са подробним писменим извештајем о њима. Цар их осуди на посечење мачем 258. године.[1]
По њему је названа Кипријанова куга. Његов ђакон и ученик био је Флавијан Картагински.
Православна црква слави Светог Кипријна заједно са Св. Јустином 2. октобра по јулијанском календару.
Велики део овог текста је преузет из охридског пролога светог владике Николаја Велимировића. Он не подлеже ауторским правима
Свети Јустин Ћелијски у делу Житија Светих говори о овом светитељу, за 2. октобар.
Референце уреди
- ^ а б „Свети свештеномученик Кипријан”. Prijateljboziji.com (на језику: српски). Приступљено 2024-01-24.
- ^ „Свети свештеномученик Кипријан | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]”. arhiva.spc.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-24.
