Свети Никола (град)
Свети Никола (мкд. Свети Николе) је град у Северној Македонији, у средишњем делу државе. Свети Никола је седиште истоимене општине Свети Никола, као и северног дела Овчег поља.
 Свети Никола — средиште града | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Северна Македонија |
| Општина | Свети Никола |
| Становништво | |
| — (2002) | 13.746 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 51′ 58″ СГШ; 21° 56′ 26″ ИГД / 41.8661764° СГШ; 21.9404589° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 300 м |
  Свети Никола Свети Никола на мапи Северне Македоније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 2220 |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | ST |
Природне одликеУреди
Град Свети Никола се налази на у средишњем делу Северне Македоније. Град је на је 30 km северозападно од Штипа, а на 60 km источно од Скопља, главног града државе.
Рељеф: Свети Никола се сместио у области Овче поље. Овче поље је пространо поље, које је данас добро обрађено. Западно од града издиже се Градиштанска Планина, а источно Манговица. Надморска висина града је око 300 м.
Клима: У Светом Николи влада блажи облик умерено континенталне климе (жарка лета).
Воде: Кроз Светог Николу протиче пар потока и речица, сви у сливу реке Брегалнице. Од њих је највећа Светониколска река.
ИсторијаУреди
Назив града постоји од његовог зачетка. Ту је 1292. изграђена црква Светог Николе, у то време највећа од 42 цркве у крају. За њу се везује легенда о чудотворном исцељењу Стефана Дечанског:
И на Овчем Полѣ свети Никола очи ѣму дарова въ црьквi ...
Место је од тада познато по имену Свети Никола. Ово име се појављује и на даровници браће Дејановића из 1378, којим се ово место поклања манастиру Светог Пантелејмона на Светој гори.
Средином 19. века почела је да се развија чаршија и да расте удео словенског живља у насељу. Почетком 20. века насеље је било мешовито бугарско-турско насеље.
За време на балканских ратова велики број муслиманског становништва је напустило град.
1912. године Свети Никола се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији.
Од 1991. године град је у саставу Северне Македоније.
СтановништвоУреди
Свети Никола је према последњем попису из 2002. године имала 13.746 становника.
ПривредаУреди
Становништво се претежно бави земљорадњом, а од индустрије заступљена је прехрамбена, текстилна и индустрија грађевинских материјала. Од пољопривредних култура најзаступљеније су: житарице, индустријско биље, и виноградарске културе.
ГалеријаУреди
Средиште Светог Николе
Звоник градске цркве
Споменик посвећен НОБ-у
Народни музеј у Светом Николи
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Попис на населението, домаќинствата и становите во Северна Македонија, 2002: Дефинитивни податоци, Приступљено 24. 4. 2013.
Спољашње везеУреди
| Свети Никола на Викимедијиној остави. |