Отворите главни мени

Свети архијерејски синод Православне охридске архиепископије

Свети архијерејски синод Православне охридске архиепископије је јерархијско представништво и црквенозаконодавна власт у Православној охридској архиепископији под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Предсједник Светог архијерејског синода је архиепископ охридски и митрополит скопски.

ИсторијатУреди

Митрополит велешки и повардарски Јован (Вранишковски) прихватио је 22. јуна 2002. године Споразум о васпостављању црквеног јединства, а затим га је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве изабрао 23. септембра 2002. године за егзарха патријарха српског за све епархије Охридске архиепископије са титулом „митрополит велешки и повардарски и егзарх охридски“. Сљедеће године, 23. маја, као викарни епископи егзарху охридском назначени су епископ велички и мјестобљуститељ полошко-кумановски Јоаким (Јовчевски) и епископ дремвички и мјестобљуститељ битољски Марко (Кимев). Њих тројица чинила су први састав Светог архијерејског синода након што је конституисан 25. децембра 2003. године.[1] Сљедеће године, 16. августа, Свети архијерејски синод је изабрао епископа величког Јоакима (Јовчевског) за епархијског архијереја упражњене Полошко-кумановске епископије.

Након што су патријарх српски и Свети архијерејски сабор Српске православне цркве донијели Томос о црквеној аутономији Православне охридске архиепископије (24. маја 2005) образована је Митрополија скопска и шест епископија (Преспанско-пелагонијска, Брегалничка, Дебарско-кичевска, Полошко-кумановска, Велешко-повардарска и Струмичка). Од тада, митрополит велешки и повардарски и егзарх охридски Јован (Вранишковски) носи титулу „архиепископ охридски и митрополит скопски“.[2] Владика Јоаким (Јовчевски) је постао и мјестобљуститељ дебарско-кичевски, а владика Марко (Кимев) изабран за епископа брегалничког. Викарне титуле, велички и дремвички, остале су упражњене. Године 2006. Свети архијерејски синод је изабрао Давида (Нинова) за викарног епископа стобијског, а 2008. постао је и мјестобљуститељ струмички.

СаставУреди

Свети архијерејски синод Православне охридске архиепископије има сљедећи састав:[3]

ДјелокругУреди

Према Споразуму о васпостављању црквеног јединства (2002) аутономна Охридска архиепископија има свој Свети архијерејски синод и поглавара. У складу са општеважећим канонским нормама има самосталност у свом унутрашњем животу и црквено-пастирским дјелатностима.

Свети архијерејски синод Православне охридске архиепископије:[4]

Да би пуноважно одлучивао, потребно је да присуствује 2/3 епархијских архијереја. О одлукама се може гласати јавно или тајно. У случају јавног гласања, гласа се „за“ или „против“ и гласање почиње од најмлађег архијереја до најстаријег. Посљедњи гласа предсједник Светог архијерејског синода. На синодским сједницама записник води архисекретар или његов замјеник. Одлуке Светог архијерејског синода извршава Свети синод.[5]

Види јошУреди

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди