Светлана Миленковић

Светлана Миленковић (Краљево, 1989) српска је позоришна, телевизијска и филмска глумица.

Светлана Миленковић
Sumnja-Joakim19.jpg
Светлана Миленковић, у средини, као сестра Џејмс у представи „Сумња“ Краљевачког позоришта
Пуно имеСветлана Миленковић
Датум рођења(1989-00-00)1989.(32/33 год.)
Место рођењаКраљево,  СФР Југославија
ОбразовањеФакултет уметности
УниверзитетУниверзитет у Приштини
Занимањеглумица
Веза до IMDb-а

КаријераУреди

Светлана Миленковић је глумом почела да се бави у детињству, а своје прве кораке на сцени направила је као чланица школе глуме „Здраво да сте“, коју је водила Душанка Цвијовић Шана. Прва представа у којој се појавила била је Мала принцеза, тумачивши лик главне јунакиње.[1] Светлана је, као ученица основне школе играла у представи Пољуби ме, Като, а за улогу мушког лика Петручија награђивана је два пута.[а][б] По завршетку Гимназије, уписала је Правни факултет Универзитета у Крагујевцу, а глумом је наставила да се бави у Књажевско-српском театру,[2] где је остварила улогу у комаду Госпођа министарка, рађену по мотивима истоименог дела Бранислава Нушића, у режији Јована Грујића.[5] Улогу је такође остварила и у представи Клуб Нови светски поредак у адаптацији и режији Александра Дунђеровића.[6][7][8] Касније је прекинула студије права, а након неуспешног пријемног испита на Факултету драмских уметности у Београду, за који ју је припремала Нада Блам,[1] уписала је студије глуме на драмском одсеку Факултета уметности Универзитета у Приштини, са седиштем у Косовској Митровици.[9] Дипломирала је 2014. године, у класи професора Милана Плећаша и асистента Немање Савковића,[в] а на истом факултету је годину дана касније одбранила и мастер рад, представом Мрачна игра.[11] Паралелно са студијама и испитним представама,[г] наступала је и у матичном позоришту у Краљеву, где је касније остварила и своје прве улоге по стицању звања академске глумице.[2] У својству слободног уметника, Светлана Миленковић је играла представе Балкански секс и град – Чипка и чоколада,[16] односно Трећи светски рат.[17] Сарађивала је са продукцијом Група Група, односно Владаном Славковићем, те је на тај начин улоге остварила у комаду Еуридика, на уличном позоришном фестивалу А.Н.Ф.И. театар,[18] односно представи Оливера – једно име два света, заједно са Кристином Јевтовић.[19][20][21] Са колегама и сарадницима на представи Play Андрић или људи о којима се не може много казати,[22][23] учествовала је на 53. Фестивалу професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић.[24][25][26] Улогу је такође остварила и у представи Ожалошћена фамилија, рађеној према делу Ожалошћена породица, Бранислава Нушића, која је премијерно изведена на Дан шале, 2018. године.[27]

Награда се додељује за улогу која плени непосредношњу, јасноћом израза, студиозним, постепеним отварањем лика, видљивог у својој невидљивости.

—Одлука жирија, 55. фестивала „Јоаким Вујић“, мај 2019.[28]

Наредне године је са колегама из ансамбла извела представу Сумња, на отварању такмичарског дела 55. по реду фестивала „Јоаким Вујић“, када је домаћинство поверено Краљевачком позоришту.[29] За улогу сестре Џејмс у том комаду, Светлана Миленковић је добила своју прву професионалну награду.[28] У новембру 2019, Светлана Миленковић је, као редитељка,[30] поставила дечју представу Цицина бајка, по тексту Мире Станишев.[31]

УлогеУреди

Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности.
Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Позоришне представеУреди

Представа Улога Текст Драматургија
/адаптација/
Режија Позориште Премијера
Пољуби ме, Като Глумац и Петручио Бела и Самјуел Спјувек
Коул Портер[а]
Миодраг Динуловић Биљана Константиновић
Сабина Савковић
Краљевачко позориште[б] 2002/2003.[32]
Прича о принцу јединцу Мачор Приповедало Бранко Стевановић 2003/2004.[33]
Мали Принц Лисица Антоан де Сент Егзипери Јурислав Коренић Биљана Константиновић 2005/2006.[34]
Госпођа министарка Анка Бранислав Нушић Јован Грујић Књажевско-српски театар 17. децембар 2008.[5]
Клуб нови
светски поредак
Ема Харолд Пинтер, Хајнер Милер,
Платон
Александар Дунђеровић 27. јун 2009.[8]
Звезда луталица девојчица –
продавачица слаткиша
Лудвиг Штреда Биљана Талић Краљевачко позориште 22. новембар 2010.[35]
Гнев Божји Жанина Мирчевска Александра Ковачевић 10. март 2011.[д]
Антигона, то је антика Софокле Милан Плећаш и Немања Савковић Факултет уметности
Универзитета у Приштини
2013.[г]
Уображени болесник Молијер 2013.[г]
Меца и деца[ђ] Бранкица Бранислав Милићевић Миодраг Динуловић Краљевачко позориште 10. јануар 2014.[40]
Они људи Богдан Мрвош 10. јануар 2014.[41]
Камен за под главу Јелка Боговићка Милица Новковић Драган Јаковљевић 6. март 2014.[42]
Љубавно писмо Софија Коста Трифковић Милан Плећаш и Немања Савковић Факултет уметности
Универзитета у Приштини
2014.[в]
Чаробњак из Оза летећи мајмун Л. Френк Баум Миодраг Динуловић Краљевачко позориште 28. фебруар 2015.[43]
Мрачна игра Едвард Олби Светлана Миленковић и Урош Милојевић Факултет уметности
Универзитета у Приштини
јун 2015.[11][37]
Ивица и Марица Браћа Грим Дејан Алексић Александра Ковачевић Краљевачко позориште 22. децембар 2015.[е]
Балкански секс и град – Чипка и чоколада Чарна Антилета Живковић, Данијела Божичковић
и Станко Холцер
Станко Холцер 2016.[11]
Трећи светски рат Иван Лалић Дејан Гоцић 2. јул 2016.[ж]
Play Андрић или људи о којима се
не може много казати
према текстовима Иве Андрића Миа Кнежевић Краљевачко позориште 28. март 2017.[51]
Еуридика Мајкл Дивајн А.Н.Ф.И. театар 7. јул 2017.[18]
Љубичаста бајка Краљица Јелена Горана Баланчевић Миодраг Динуловић Краљевачко позориште 5. октобар 2017.[52]
Боинг Боинг Берта Марк Камелоти Ненад Гвозденовић 17. децембар 2017.[з]
Машта може свашта према текстовима песама за децу Миодраг Динуловић 23. децембар 2017.[56]
Оливера – једно име два света Владан Славковић 28. фебруар 2018.[19]
Ожалошћена фамилија Симка Бранислав Нушић Миодраг Динуловић 1. април 2018.[57]
Ружно паче Ћурка[и] Ханс Кристијан Андерсен Дејан Алексић Александра Ковачевић 4. октобар 2018.[59]
Поручили су нам Миодраг Динуловић 14. октобар 2018.[ј]
У гостима код Деда Мраза Краљевачко позориште 9. јануар 2019.[62]
Сумња сестра Џејмс Џон Патрик Шенли Тијана Грумић Југ Ђорђевић 20. април 2019.[63]
Гласине Нил Сајмон Жељко Хубач Оливера Ђорђевић 5. септембар 2020.[к]
Славуј и кинески цар Ханс Кристијан Андерсен Синиша Ракић Миодраг Динуловић 12. септембар 2020.[л]

ФилмографијаУреди

Додела награде Светлани Миленковић, на фестивалу
„Јоаким Вујић“, мај 2019.
Год. Назив Улога
2018. Шифра Деспот рецепционерка
2020. Неспоразум

Награде и признањаУреди

  • Две награде за улогу Петручија у представи Пољуби ме, Като[1]
  • Награда за улогу сестре Џејмс у представи Сумња, на 55. Фестивалу професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“.[28]

НапоменеУреди

  1. ^ а б Представа Пољуби ме, Като (енгл. Kiss Me, Kate) представља обраду дела Вилијама Шекспира, Укроћена горопад.[1]
  2. ^ а б Представе Пољуби ме, Като, Прича о принцу јединцу и Мали Принц играле су се на сцени Краљевачког позоришта. Тачан датум премијерних извођења није наведен на званичном веб-сајту.[2][3][4]
  3. ^ а б Љубавно писмо је дипломска представа Светлане Миленковић на драмском одсеку Факултета уметности Универзитета у Приштини, са седиштем у Косовској Митровици.[9][10]
  4. ^ а б в Комади Антигона и Уображени болесник изведени су као испитне представе на трећој години драмског одсека Факултета уметности Универзитета у Приштини,[9] у класи професора Милана Плећаша и асистента Немање Савковића.[12][13][14][15]
  5. ^ Светлана Миленковић није била део премијерне поставе,[36] већ се ансамблу придружила као замена за одсутну глумицу.[37]
  6. ^ Није наведена међу глумцима представе на званичној интернет страници Краљевачког позоришта.[38] Према годишњаку позоришта Србије за сезону 2014/15, Светлана Миленковић је преузела улогу Бранкице од Биљане Талић.[39]
  7. ^ У биографији глумице на званичној интернет страници Краљевачког позоришта, међу одиграним представама наводи се и комад Ивица и Марица, али њено име није наведено међу глумцима те представе.[44][45][46]
  8. ^ Представа је претпремијерно изведена у Луткарском позоришту у Нишу, 2. јула 2016, док је комад два дана касније изведен у београдском „Миксер хаусу“.[47][48][49] У јесен исте године, представа је била део репертоара нишког Народног позоришта.[50]
  9. ^ Представа се изводи у копродукцији са Књажевско-српским театром из Крагујевца.[53][54][55]
  10. ^ У ранијој поставци представе, лик је играла Александра Аризановић.[58]
  11. ^ Поручили су нам представља сценски ораторијум у режији Миодрага Динуловића,[60] који је изведен у Спомен-парку „14. октобар“, на дан комеморације жртвама нацизма.[61]
  12. ^ Претпремијера и премијера представе Гласине планиране су за 27, односно 28. март 2020. Услед ширења вируса корона, Влада Републике Србије донела је одлуку о забрани јавних окупљања у затвореном простору са више од 100 људи. У складу с тим, Краљевачко позориште је обуставило свој програм од 12. марта 2020. године.[64][65][66] Нови термин премијерног извођења представе био је 5. септембра, на отварању следеће позоришне сезоне.[67]
  13. ^ У премијерној поставци представе су од 1989. до 2016. године играли Биљана Костантиновић, Предраг Павловић и Верољуб Андријанић.[68][69][70]

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г Радовановић, Т. (23. 7. 2017). „Нова генерација глумаца”. Краљевски магазин. issuu.com. стр. 72—79. Архивирано из оригинала на датум 8. 9. 2019. Приступљено 8. 9. 2018. 
  2. ^ а б в „Светлана Миленковић”. Краљевачко позориште. Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  3. ^ J, M. (20. 11. 2003). „Festić u "Radoviću". Глас јавности. Архивирано из оригинала на датум 24. 11. 2009. Приступљено 16. 5. 2019. 
  4. ^ „1. MALI JOAKIM - Kruševac 2007 - revijalni”. zajednicapozorista.org.rs. 2007. Архивирано из оригинала на датум 16. 05. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  5. ^ а б „Госпођа министарка”. Књажевско-српски театар. 17. 12. 2008. Архивирано из оригинала на датум 13. 08. 2018. Приступљено 16. 5. 2019. 
  6. ^ Карталовић, Б. (28. 6. 2009). „Оштра критика империјализма”. Политика. Архивирано из оригинала на датум 18. 01. 2021. Приступљено 18. 1. 2021. 
  7. ^ „Klub Novi svetski poredak”. seecult.org. 28. 6. 2009. Архивирано из оригинала на датум 18. 1. 2021. Приступљено 18. 1. 2021. 
  8. ^ а б Markovinović, Mirjana; Kerenac, Vesna (мај 2010). „Godišnjak pozorišta Srbije 2008/2009.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 93. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 15. 7. 2019. Приступљено 18. 1. 2021. 
  9. ^ а б в „Glumica Svetlana Milenković - klasa Milana Plećaša”. ТВ Белами. Јутјуб. 29. 8. 2014. Приступљено 16. 5. 2019. 
  10. ^ Planić, Marija (12. 5. 2015). „Bogdan Milojević: budućnost glumaca je neizvesna”. iserbia.rs. Архивирано из оригинала на датум 25. 6. 2017. Приступљено 16. 5. 2019. 
  11. ^ а б в Petrović Miljković, Tanja (1. 10. 2016). „Balkanski Sex i grad – Čipka i čokolada”. putuart.com. Архивирано из оригинала на датум 16. 05. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  12. ^ „Uobraženi bolesnik”. Дом културе Студентски град. 24. 5. 2013. Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2016. Приступљено 16. 5. 2019. 
  13. ^ Milojevic, Uros (30. 6. 2013). „"UOBRAŽENI BOLESNIK" - Trailer 2013.”. Јутјуб. Приступљено 16. 5. 2019. 
  14. ^ „Uobraženi bolesnik sutra veče u Zvečanu”. radiokontaktplus.org. 11. 11. 2013. Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  15. ^ Miletić, Dušan (19. 6. 2015). „UROŠ MILOJEVIĆ, glumac iz Niša: PLANIRAM DA NE PRESTAJEM DA VOLIM GLUMU I SCENU!”. portalmladi.com. Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  16. ^ Kocić, Danilo (8. 10. 2018). „Vučje: Hit predstava “Balkanski sex i grad – Čipka i čokolada. novinardkocic@wordpress.com. Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  17. ^ Stojanović, Nikola (25. 9. 2016). „Uroš Milojević: Sopstveni prag tolerancije na neukus smo digli do maksimuma”. adriadaily.com. Архивирано из оригинала на датум 31. 10. 2017. Приступљено 16. 5. 2019. 
  18. ^ а б Živković, Milica (5. 7. 2017). „Četvrti A.N.F.I. Teatar”. hocupozoriste.rs. Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  19. ^ а б „“Olivera – jedno ime, dva sveta” 28. februara u pozorištu”. Регионална телевизија Краљево. 24. 2. 2018. Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  20. ^ „Оливера – једно име два света”. Академија 28. 16. 2. 2019. Архивирано из оригинала на датум 16. 05. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  21. ^ Ignjatović, Emina (14. 3. 2019). Olivera - jedno ime, dva sveta“ 15. marta u Akademiji 28”. hocupozoriste.rs. Архивирано из оригинала на датум 16. 05. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  22. ^ „"Andriću u čast" - revija predstava posvećenih našem istaknutom piscu i njegovom delu”. espreso.rs. 13. 11. 2017. Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  23. ^ „ANDRIĆU U ČAST: U Narodnom pozorištu revija predstava povodom 125 godina od rođenja srpskog nobelovca (FOTO)”. Телеграф. 13. 11. 2017. Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  24. ^ „ЈОАКИМ ВУЈИЋ 53. Фестивал професионалних позоришта Србије” (PDF). Народно позориште у Пироту. 13. 5. 2017. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 16. 5. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  25. ^ „“Ружа, увела” Врањанског позоришта, најбоља представа” (PDF). zajednicapozorista.org.rs. 20. 5. 2017. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 16. 05. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  26. ^ Radojičić, Marko (29. 5. 2017). „53. JOAKIM VUJIĆ Pirot 2017: festival profesionalnih pozorišta Srbije: nagrađeni, program i izveštaj selektora”. pokazivac.com. Архивирано из оригинала на датум 16. 05. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  27. ^ „"Ожалошћена фамилија" пред Краљевчанима”. Радио-телевизија Србије. 2. 4. 2018. Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  28. ^ а б в „Biljani „Joakim“ za ubedljivost, Svetlani za neposrednost (VIDEO)”. krug.rs. 23. 5. 2019. Архивирано из оригинала на датум 23. 5. 2019. Приступљено 23. 5. 2019. 
  29. ^ Miljković-Dabić, Marina (16. 5. 2019). „Otvoren 55. Festival „Joakim Vujić. krug.rs. Архивирано из оригинала на датум 16. 05. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  30. ^ „Репертоар за новембар”. Краљевачко позориште. 2019. Архивирано из оригинала на датум 11. 11. 2019. Приступљено 11. 11. 2019. 
  31. ^ „Iz našeg pogona nazvanog GRUPICA Grupica stiže Cecina režija zvana CICINA BAJKA!”. Grupa Grupa. Фејсбук. 10. 11. 2019. Архивирано из оригинала на датум 11. 11. 2019. Приступљено 11. 11. 2019. 
  32. ^ „Poljubi me, Kato”. Краљевачко позориште, званична презентација. Архивирано из оригинала на датум 25. 4. 2010. Приступљено 12. 4. 2020. 
  33. ^ „Priča o princu jedincu”. Краљевачко позориште, званична презентација. Архивирано из оригинала на датум 25. 4. 2010. Приступљено 12. 4. 2020. 
  34. ^ „Mali princ”. Краљевачко позориште, званична презентација. Архивирано из оригинала на датум 25. 4. 2010. Приступљено 12. 4. 2020. 
  35. ^ „Звезда луталица”. Краљевачко позориште. Архивирано из оригинала на датум 16. 11. 2016. Приступљено 16. 5. 2019. 
  36. ^ „Гнев Божји”. Краљевачко позориште, званична презентација. 24. 10. 2013. Архивирано из оригинала на датум 16. 11. 2016. Приступљено 13. 4. 2020. 
  37. ^ а б Радовановић, Т. (30. 7. 2017). „Краљевачко позориште привилегија, а не осуда”. Краљевски магазин. issuu.com. стр. 72—79. Архивирано из оригинала на датум 13. 04. 2020. Приступљено 30. 7. 2017. 
  38. ^ „Меца и деца”. Краљевачко позориште. 10. 1. 2014. Архивирано из оригинала на датум 24. 9. 2016. Приступљено 16. 5. 2019. 
  39. ^ Марковиновић, Нина; Баштић, Томислав (мај 2016). „Godišnjak pozorišta Srbije 2014/2015.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 119. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 26. 06. 2019. Приступљено 26. 6. 2019. 
  40. ^ „Meca i deca naj predstava u Srbiji”. kraljevo.biz. 4. 10. 2014. Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  41. ^ Марковиновић, Нина; Баштић, Томислав (мај 2015). „Godišnjak pozorišta Srbije 2013/2014.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 96. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 15. 07. 2019. Приступљено 6. 9. 2019. 
  42. ^ „Камен за Под Главу”. Краљевачко позориште. 6. 3. 2014. Архивирано из оригинала на датум 26. 9. 2016. Приступљено 16. 5. 2019. 
  43. ^ „Чаробњак из Оза”. Краљевачко позориште. 28. 2. 2015. Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  44. ^ „ИВИЦА И МАРИЦА - атмосфера са прве пробе.”. Краљевачко позориште, фејсбук страница. 10. 11. 2015. Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  45. ^ „Ивица и Марица”. Краљевачко позориште. 22. 12. 2015. Архивирано из оригинала на датум 25. 9. 2016. Приступљено 16. 5. 2019. 
  46. ^ „Ивица и Марица”. Краљевачко позориште. 22. 12. 2015. Архивирано из оригинала на датум 8. 4. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  47. ^ Stojanović, Dragan Žika (24. 6. 2016). „Kafe Promaja”. ТВ Зона плус. Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  48. ^ Milićević, Violeta (29. 6. 2016). Treći svetski rat“-pretpremijera u Nišu”. Нишке вести. Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  49. ^ Velkov, Katarina (30. 6. 2016). „Komad "Treći svetski rat" pretpremijerno u Pozorištu lutaka”. radiocity.rs. Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  50. ^ Трећи светски рат“ у Нишу”. Народно позориште Ниш. Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  51. ^ „Play Андрић или људи о којима се не може много казати”. Краљевачко позориште. 28. 3. 2017. Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  52. ^ „Љубичаста бајка”. Краљевачко позориште. 5. 10. 2017. Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  53. ^ „Боинг Боинг”. Краљевачко позориште. 17. 12. 2017. Архивирано из оригинала на датум 16. 05. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  54. ^ Mladenović, Jovana (19. 3. 2018). „Komedija "Boing, boing" u Teatru”. infokg.rs. Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  55. ^ „Komedija „Boing, boing“ u Teatru”. velikipark.com. 22. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  56. ^ „Машта може свашта”. Краљевачко позориште. 23. 12. 2017. Архивирано из оригинала на датум 8. 4. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  57. ^ „Ожалошћена фамилија”. Краљевачко позориште. 1. 4. 2018. Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  58. ^ „Ружно паче”. Краљевачко позориште. 2. 5. 2009. Архивирано из оригинала на датум 26. 9. 2016. Приступљено 16. 5. 2019. 
  59. ^ „Ружно паче”. Краљевачко позориште. 4. 10. 2018. Архивирано из оригинала на датум 08. 04. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  60. ^ „Поручили су нам”. Краљевачко позориште, фејсбук страница. 14. 10. 2018. Архивирано из оригинала на датум 5. 9. 2019. Приступљено 5. 9. 2019. 
  61. ^ „Scenski oratorijum Poručili su nam”. Краљевачке новости. 14. 10. 2018. Архивирано из оригинала на датум 5. 9. 2019. Приступљено 5. 9. 2019. 
  62. ^ U gostima kod Deda Mraza. krug.rs. 9. 1. 2019. Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  63. ^ „Сумња”. Краљевачко позориште. 20. 4. 2019. Архивирано из оригинала на датум 8. 4. 2019. Приступљено 16. 5. 2019. 
  64. ^ „Претпремијера Гласине”. Краљевачко позориште. 1. 3. 2020. Архивирано из оригинала на датум 06. 03. 2020. Приступљено 6. 3. 2020. 
  65. ^ „Обавештење”. Краљевачко позориште. Фејсбук. 11. 3. 2020. Архивирано из оригинала на датум 12. 03. 2020. Приступљено 12. 3. 2020. 
  66. ^ „Стриктно поштовати забрану окупљања”. Влада Републике Србије. 12. 3. 2020. Архивирано из оригинала на датум 12. 03. 2020. Приступљено 12. 3. 2020. 
  67. ^ „Glasine otvaraju sezonu”. Краљевачко позориште. Архивирано из оригинала на датум 15. 09. 2020. Приступљено 16. 9. 2020. 
  68. ^ „Slavuj i kineski car”. Краљевачко позориште. Архивирано из оригинала на датум 24. 4. 2010. Приступљено 16. 9. 2020. 
  69. ^ „Репертоар”. Краљевачко позориште. Архивирано из оригинала на датум 16. 09. 2020. Приступљено 16. 9. 2020. 
  70. ^ „Славуј и кинески цар”. Краљевачко позориште. Архивирано из оригинала на датум 15. 09. 2020. Приступљено 16. 9. 2020. 

Спољашње везеУреди