Светодмитарски доходак

Светодмитарски доходак или Српски доходак био је годишњи данак који је Дубровачка република од 14. вијека до 1463. године сваке године исплаћивала српским владарима, а касније босанским, како би имала право слободне трговине у њиховим земљама.[1][2]

ИсторијаУреди

Дубровник је почео плаћати порез у размјери од 2000 перпера годишње српском краљу Стефану Урошу I. Дубровачки писани извори извјештавају о уплати краљу Стефану Првовјенчаном и његовом сину, краљу Стефану Владиславу (који је добијао 1000 перпера); то је могао да буде годишњи данак или поклон или уплата за слободну трговину. Током владавине краља Стефана Драгутина за годишњу исплата је названа Светодмитарски доходак, јер је рок плаћања био Дмитровдан.[3]

Након закључења Задарског мира у Венецији 1358. године угарски краљ Лајош I као заштитник Дубровника тражио је да се њему иплате Светодмитрарски доходак и још два пореза за Стонски Рат. Уз дозволу српског цара Стефана Душана Светодмитарски доходан је понекад исплаћиван владарима Требиња, Конавла и Драчевице. За вријеме постојања Српског царства, доходак се исплаћивао и хумском феудалцу Војиславу Војиновићу. Послије његове смрти Никола Алтомановић је тражио да се њему исплаћује порез, који је 1372. године закључио мир са Дубровачком републиком и од ње добијао 2000 перпера. Након подјеле територије којом је владао Никола Алтомановић, династије Балшић која је владала Зетом је стекла право на примање Светодмитарског доходка. Ширењем босанске државе у другој половини 14. вијека, доходак је примао краљ Твртко I. Дубровник је босанским краљевима уплаћивао доход све до османског освајање Босне 1463. године.[3]

Данак од 2500 перпера се помиње у пратећим повељама босанских краљева Стефана Остоје, Стефана Остојића, Стефана Твртка II, Стефана Томашевића. У повељи краља Твртка од 10. априла 1378. године пише:[4]

РеференцеУреди

  1. ^ Pomorski zbornik (17 изд.). 1979. стр. 354. 
  2. ^ Kurtović, Esad (2009). Bosanski vojvoda Sandalj Hranić Kosača i Svetodmitarski dohodak 1396. i 1397. godine (Prilozi Instituta za historiju 38 изд.). стр. 42. 
  3. 3,0 3,1 „Трибути Дубровачке републике у средњем веку”. // istorijskabiblioteka.com. Приступљено 14. 1. 2016. 
  4. ^ Майков, А. А. История сербского языка. стр. 87.