Светолик Пашћан

Светолик Пашћан- Којанов (Петроварадин, 4. март, али се званично води као рођен 8. март 1892Београд, 16. јун 1971[1]) био је српски музичар, композитор, професор и истраживач.

Светолик Пашћан
Лични подаци
Датум рођења(1892-03-08)8. март 1892.
Место рођењаПетроварадин, Аустроугарска
Датум смрти16. јун 1971.(1971-06-16) (79 год.)
Место смртиБеоград, Југославија

БиографијаУреди

Рођен је у породици која је са материне стране имала неколико културних радника. Деда, Георгије Стефановић – Којанов, књижевник, био је један од оснивача Матице српске, његов брат Марко се бавио иконографијом, док му се кћи Софија Стефановић –Лучић, баш као и син Владан, баве песништвом. 1898. године, Пашћанова породица се пресељава у Загреб. У том граду је Светолик добио опште школско образовање, а током шест и по година похађа и Конзерваториј. Виолину учи код чувеног Вацлава Хумла[1], композиционе предмете код Цирила Јунека[2][мртва веза] и ФрањеДугана[3][мртва веза], а дириговање код Лотке. 1909. оснива и диригује Хором српске омладине "Привредник", а од 1910. до 1914. и Хором српског средњошколског музичког удружења у Загребу. 1910. Пашћан је већ тесно повезан са националним омладинским покретом (Јукић, Цесарец и др.) и издаје "Библиотеку народног рада" , која је била револуционарно-пропагандног карактера. Ова делатност му доноси хапшење и осуђивање на две године робије у Лепоглави. Али и две године рада са хором робијаша – 56 красних гласова. По изласку га чека интернација у разним местима Мађарске.

У Новом Саду се настањује на Рибљој пијаци, код Јулке, супруге тада већ покојног Исе Бајића. Током свог боравка у Новом Саду, Пашћан сређује Бајићеву заоставштину, а 1917. се поново враћа у Загреб, где не желећи да моли бечки двор да му врати одузета грађанска права (без којих није могао добити одговарајуће запослење), отвара атеље за градњу гудачких инструмената, а посебну пажњу посвећује проблему виолине.

Диригентски радУреди

Више од 40 година рада на овом подручју дало је као резултат дело "Историјски развој гудачких инструмената" у издању САНУ, те драгоцена открића у вези са конструкцијом виолина и саставом лака који су употребљавали стари италијански градитељи виолина. За време овог боравка у Загребу до 1922. године, диригује хоровима :

  • Српског певачког друштва,
  • Академског друштва „Балкан“,
  • „Једнакост“,
  • „Слога“,
  • Хором жељезничара,
  • хором „Мокрањац“,
  • „Змај“,
  • „Соколским хором“,
  • а ради и као други диригент у "Лисинском".

Пресељава се опет у Нови Сад, где постаје диригент „Музичког Друштва“ до 1936. .

За име Светолика Пашћана је везан постанак :

  • ЖМД (женског музичког друштва - које води од 1922. до рата, и које је постало првак Јужнословенског Певачког Савеза)
  • мушког хора „Давор“ 1927. - 1930.
  • Академски мушки хор (основан 1933. а 1937. однео прву награду на интернационалном такмичењу хорова у Будимпешти, те прву награду на такмичењу певачке жупе „Бајић"),
  • учествује у оснивању Новосадске филхармоније и
  • Новосадског гудачког квартета у периоду до 1940. године, када је био премештен за музичког референта у Министарство просвете у Београд.

Пашћан је био :

ОпусУреди

  • Музичке композиције до 1941. године
    • Тамна ноћ
    • Откуд теби бела було
    • Чик цуро пољубиме
    • Јадри броде
    • Чоловик сије жито
    • Мало ја, мало ти
    • Свадиле се бабе и девојке
    • Циганско коло
  • За оркестар
    • Свечани марш 1936.
    • Симфониски марш 1940.
  • За хор и оркестар
    • Иже херувими
    • Свјат - за два мешовита хора и оркестар
  • За велики оркестар
    • Скерцо
  • Музиколошка дела
    • Историјси развој гудачких инструмената - САНУ 1956.
    • Хорско дириговање I књига
    • Школа хорског певања

ОдликовањаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ РТС: Времеплов за 8. март, Приступљено 24. 4. 2013.

ЛитератураУреди