Светско првенство у атлетици на отвореном 2011 — 100 метара за мушкарце
Трка на 100 метара у мушкој конкуренцији на Светском првенству у атлетици 2011. у Тегуу одржана је 27. и 28. августа на стадиону Тегу.
Асафа Пауел овогодишњи светски лидер повукао се из трке због повреде препоне, 25. августа 2011.[1]
Победник трке био је Јохан Блејк (Јамајка, који је постао најмлађи светски првак на 100 метара са 21 годину и 245 дана. Бранилац титуле светски рекордер Јусејн Болт је дисквалификован у финалу због погрешног старта. Ово је било прво светско првенство на коме се примењивало правило дисквалификације код првог погрешног старта.
Квалификације су уведене на овом првенству, да би најбољи учесници који нису постигли квалификациону норму за пласман на Светско првенство за 100 м могли да се такмиче у каснијим фазама такмичења. Овакав систем је смањио такмичење за такмичаре са нормом на три кола, за разлику од традиционалног које је имало четири. Ким Кук Јонг (једини учесник домаћина) је дисквалификован у квалификацијама због првог погрешног старта. Ово је ново правило (први пут на светском првенству) да се такмичар дисквалификује одмах после првог погрешног старта. (раније је могао да понови старт још једном). Најбржи је био Абдурахим Харун из Чада, Кеирон Роџерс је оборио национални рекорд Ангвиле, док је најспорији био представник Америчке Самое Согелау Тувалу у времену 15,6 секунди, али је тим резултатом постигао нови лични рекорд.
У првом колу такмичења по групама најбрже време (10,10), имао је Јусејн Болт победивши у 7. групи, док су његови сународници са Јамајке освојила три прва места свако у својој од укупно седам група. Остали победници били су Кристоф Леметр, Ким Колинс и Волтер Дикс.[2]
У првом полуфиналу, Јохан Блејк био је први такмичар који је на првенству трчао испод 10 секунди. Болт је освојио другу трку са (10,05) колико је имао и Колинс и постао најстарија финалиста свих времена у трци на 100 метара на светским првенствима. Француз Жими Вико је постао тек други јуниорски атлетичар свих времена који се на светским првенствима квалификовао у финале трке на 100 м, након Дарела Брауна из Тринидада и Тобага коме је то успело на 2003. Најистакнутији тачмичари којима није успело да се квалификују за финале били су:освајач сребрне олимпијске медаље Ричард Томпсон (најбржи такмичар те године са 9,85 секунди) и олимпијски победник 2004. Џастин Гатлин. Двејн Чејмберс (финалиста 2009.) је дисквалификован због погрешног старта, а тркача који су у сезони имали време испод 9,9 секунди Мајкл Фратер и Нгонидзаше Макуша такође нису успели да уђу у финале.[3]
На самом старту финалне трке бранилац титуле Јусејн Болт је дисквалификован због погрешног старта. Јохан Блејк је направио благи покрет раменом, а Болт је стартовао и напустио стартни блок. У његовом одсуству, трку је до половине стазе водио Ким Колинс, међутим, Блејк је био најбржи у другом делу, преузео вођство и освојио златну медаљу са временом од 9,92 секунде и ветром од -1,4 м / с. Волтер Дикс стиже други испред Колинса за само 0,01 сек. Бронза је припала Колинсу који је постао најстарији (5. април 1976 — 28. јун 2011) освајач медаље свих времена на светским првенствима у трци на 100 метара.[4]
Земље учеснице
уредиУчествовало је 74 такмичара из 61 земље.
Освајачи медаља
уредиЈохан Блејк Јамајка |
Волтер Дикс САД |
Ким Колинс Сент Китс и Невис |
Рекорди пре почетка Светског првенства 2011.
уреди26. август 2011.
Светски рекорд | 9,58 | Јусејн Болт | Јамајка | Берлин, Немачка | 16. август 2009. |
Рекорд светских првенстава | |||||
Најбољи резултат сезоне | 9,78 | Асафа Пауел | Јамајка | Лозана, Швајцарска | |
Европски рекорд | 9,85 | Франсис Обиквелу | Португалија | Атина, Грчка | 22. август 2004. |
Северноамерички рекорд | 9,58 | Јусејн Болт | Јамајка | Берлин, Немачка | 16. август 2009. |
Јужноамерички рекорд | 10,00 | Робсон Каетано да Силва | Бразил | Мексико , Мексико | 22. јул 1988. |
Афрички рекорд | 9,85 | Олусоџи Фасуба | Нигерија | Доха, Катар | 12. мај 2006. |
Азијски рекорд | 9,99 | Самјуел Франсис | Катар | Аман, Јордан | 26. јул 2007. |
Океански рекорд | 9,93 | Патрик Џонсон | Аустралија | Мито, Јапан | 5. мај 2003. |
Најбољи резултати у 2011. години
уредиДесет најбржих атлетичара 2011. године је пре почетка светског првенства (26. августа 2011) заузимало следећи пласман.[5] Од њих 10 петорица су са Јамајке, 2 из САД, и по 1 из Зимбабвеа, Француске и Тринидада. Од њих десет, Американци Тајсон Геј (повреда) и Мајкл Роџерс (позитивна допинг контрола), те Јамајканци Стив Малингс (позитивна допинг контрола) и Асафа Пауел (повреда) неће учествовати у трци на Светском првенству.
1 | Асафа Пауел | Јамајка | 9,78 | 30. јун 2011. |
2 | Тајсон Геј | Сједињене Државе | 9,79 | 4. јун 2011. |
3 | Стив Малингс | Јамајка | 9,80 | 4. јун 2011. |
4 | Мајк Роџерс | Сједињене Државе | 9,85 | 4. јун 2011. |
4 | Ричард Томпсон | Тринидад и Тобаго | 9,85 | 13. август 2011. |
6 | Мајкл Фрејтер | Јамајка | 9,88 | 30. јун 2011. |
6 | Јусејн Болт | Јамајка | 9,88 | 22. јул 2011. |
8 | Нгонидзаше Макуша | Зимбабве | 9,89 | 10. јун 2011. |
9 | Неста Картер | Јамајка | 9,90 | 4. јун 2011. |
10 | Кристоф Леметр | Француска | 9,92 | 29. јул 2011. |
Такмичари чија су имена подебљана учествовали су на СП 2011.
Квалификационе норме
уредиА норма | Б норма |
---|---|
10,18 | 10,25 |
Сатница
уредиДатум | Време | Коло |
---|---|---|
27. август 2011. | 12:55 | Квалификације |
27. август 2011. | 21:45 | Четвртфинале |
28. август 2011. | 18:30 | Полуфинале |
28. август 2011. | 20:45 | Финале |
Резултати
уредиКвалификације
уредиУ четвртфинале иду по три првопласирана из сваке групе (КВ) и један такмичар са најбољим временом (кв).[6]
Ветар:
Група 1: +1,7 м/с, Група 2: +1,2 м/с, Група 3: -1,3 м/с, Група 4: -0,9 м/с, Група 5: -1,3 м/с
Четвртфинале
уредиУ полуфинале су се пласирала по три првопласирана из сваке групе (КВ) и још три такмичара са најбољим веременом (кв).[7]
Ветар:
Група 1: -1,7 м/с, Група 2: -1,7 м/с, Група 3: -1,0 м/с, Група 4: -1,3 м/с, Група 5: -1,2 м/с, Група 5: -1,3 м/с, Група 6: -1,2 м/с
Полуфинале
уредиУ финале су се пласирала по два атлетичара из сваке групе (КВ) и два такмичара са најбољим врееменом (кв).[8]
Ветар:
Група 1: -0,4 м/с, Група 2: -1,0 м/с, Група 3: -8,8 м/с
Пласман | Група | Атлетичар | Националност | Време | Нап. |
---|---|---|---|---|---|
1. | 1 | Јохан Блејк | Јамајка | 9,95 | КВ, ЛРС |
2. | 1 | Волтер Дикс | САД | 10,05 | КВ |
2. | 2 | Јусејн Болт | Јамајка | 10,05 | КВ |
4. | 3 | Ким Колинс | Сент Китс и Невис | 10,08 | КВ |
5. | 1 | Жими Вико | Француска | 10,10 | кв |
6. | 2 | Кристоф Леметр | Француска | 10,11 | КВ |
7. | 1 | Данијел Бејли | Антигва и Барбуда | 10,14 | кв |
7. | 1 | Кестон Бледман | Тринидад и Тобаго | 10,14 | |
9. | 3 | Неста Картер | Јамајка | 10,16 | КВ |
10. | 2 | Ричард Томпсон | Тринидад и Тобаго | 10,20 | |
11. | 2 | Трел Кимонс | САД | 10,21 | |
11. | 2 | Џајсума Саиди Ндуре | Норвешка | 10,21 | |
13. | 2 | Мајкл Фрејтер | Јамајка | 10,23 | |
13. | 3 | Хари Ејкинс-Арити | Уједињено Краљевство | 10,23 | |
13. | 3 | Џастин Гатлин | САД | 10,23 | |
16. | 2 | Марлон Девониш | Уједињено Краљевство | 10,25 | |
17. | 3 | Нгонидзаше Макуша | Зимбабве | 10,27 | |
18. | 3 | Чуранди Мартина | Холандија | 10,29 | |
19. | 1 | Ендру Хајндс | Барбадос | 10,32 | |
20. | 3 | Азиз Уади | Мароко | 10.45 | |
21. | 3 | Џастин Ворнер | Канада | 10,47 | |
22. | 1 | Анхел Давид Родригез | Шпанија | 10,49 | |
23. | 2 | Даријуш Кућ | Пољска | 10,51 | |
1 | Двејн Чејмберс | Уједињено Краљевство | Диск. |
Финале
уредиВетар:
Финале -1,4 м/с
Пласман | Стаза | Атлетичар | Националност | Време | Нап. |
---|---|---|---|---|---|
6 | Јохан Блејк | Јамајка | 9,92 | ЛРС | |
4 | Волтер Дикс | САД | 10,08 | ||
3 | Ким Колинс | Сент Китс и Невис | 10,09 | ||
4. | 8 | Кристоф Леметр | Француска | 10,19 | |
5. | 2 | Данијел Бејли | Антигва и Барбуда | 10,26 | |
6. | 1 | Жими Вико | Француска | 10,27 | |
7. | 7 | Неста Картер | Јамајка | 10,95 | |
5 | Јусејн Болт[10] | Јамајка | Диск. |
Референце
уреди- ^ Powell out of 100m as Bolt aims for world title repeat Архивирано на сајту Wayback Machine (23. октобар 2011), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Rowbottom, Mike (2011-08-27). Men's 100m - Heats - Bolt cool, calm and quick Архивирано на сајту Wayback Machine (15. мај 2012). IAAF. Прибављено 22.1.2014
- ^ Rowbottom, Mike (2011-08-28). Men's 100m - Semi-Final - Blake and Collins impress as Thompson makes early exit Архивирано на сајту Wayback Machine (15. мај 2012). IAAF. Прибављено 22.1.2014.
- ^ Rowbottom, Mike (2011-08-28). Men's 100m - Final - Blake steals the show as Bolt incredibly false starts Архивирано на сајту Wayback Machine (15. мај 2012). IAAF. Прибављено 22.1.2012.
- ^ Светска ранг листа спринтера на 100 метара 2011 сајт ИААФ Преузето 25.02.2014
- ^ Збирни резултати квалификација трке на 100 метара на сајту ИААФ Прибављено 23.1.2014.
- ^ [1] Прибављено 23.1.2014.
- ^ Збирни резултати полуфиналних трка на 100 метара за мушкарце на сајту ИААФ Прибављено 23.1.2014.
- ^ Резултати финалне трке на сајзу ИААФ Прибављено 23.1.2014.
- ^ Болт бржи и од метка РТС 28. август 2011, Приступљено 24. 4. 2013.
Спољашње везе
уреди- Резултати трке на 100 м за мушкарце на сајту ИААФ