Светско првенство у атлетици на отвореном 2013 — 110 метара препоне за мушкарце

Такмичање у трчању на 110 м препоне у мушкој конкуренцији на Светском првенству у атлетици 2013. у Москви одржана је 11. и 12. августа на стадиону Лужники.

Official Video

Титулу светског првака из Тегуа 2011. бранио је Американац Џејсон Ричардсон.

Земље учеснице

уреди

Учествовала су 34 атлетичара из 23 земље.

Освајачи медаља

уреди
 
Освајачи медаља 2013. (Вилсон, Оливер и Шубенков)
     
Дејвид Оливер
  САД
Рајан Вилсон
  САД
Сергеј Шубенков
  Русија

Рекорди

уреди

Рекорди пре почетка СП 2013. године

уреди

Списак рекорда у овој дисциплини пре почетка светског првенства 2013. године: [1].

Светски рекорд Ариес Мерит   САД 12,80 Брисел, Белгија 7. септембар 2012
Рекорд светских првенстава Колин Џексон   Уједињено Краљевство 12,91 Штутгарт, Немачка 20. август 1993.
Најбољи резултат сезоне Дејвид Оливер   САД 13,03 Лозана, Швајцарска 4. јул 2013.
Афрички рекорд Lehann Fourie   Јужноафричка Република 13,24 Брисел, Белгија 7. септембар 2012.
Азијски рекорд Љу Сјанг   Кина 12,88 Лозана, Швајцарска 11. јул 2006.
Северноамерички рекорд Ариес Мерит   САД 12,80 Брисел, Белгија 7 септембар 2012
Јужноамерички рекорд Пауло Виљар   Колумбија 13,29 Гвадалахара, Мексико 26. јул 2006.
Европски рекорд Колин Џексон   Уједињено Краљевство 12,91 Штутгарт, Немачка 20. август 1993.
Океанијски рекорд Кајли Вандер Кулп   Аустралија 13,29 Гетеборг, Шведска 11 август 1995.

Нови рекорди после завршетка Светског првенства 2013.

уреди
Најбољи резултат сезоне Дејвид Оливер,   САД 13,00 Москва, Русија 12. август 2013.

Најбољи резултати у 2013. години

уреди

Десет најбржих атлетичара 2013. године је пре почетка светског првенства (10. августа 2013) заузимало следећи пласман.[2]

1 Дејвид Оливер   САД 13,03 Лозана 4. јул 2013
2 Хансл Парчмент   Јамајка 13,05 Јуџин 1. јун 2013
3 Орландо Ортега   Куба 13,08 Јуџин 1. јун 2013
3 Рајан Вилсон   САД 13,08 Де Мојн 23. јун 2013
5 Аријес Мерит   САД 13,09 Париз 6. јул 2013
6 Паскал Мартино-Лагард   Француска 13,12 Париз 6. јул 2013
7 Рајан Бретвајт   Барбадос 13,14 Париз 6. јул 2013
7 Ендру Рајли   Јамајка 13,14 Париз 6. јул 2013
9 Дајрон Роблес   Куба 13,18 Сотевиљ-ле-руан 8. јул 2013
10 Микел Томас   Тринидад и Тобаго 13,19 Монтверди 8. јун 2013
10 Сергеј Шубенков   Русија 13,19 Москва 24. јул 2013

Такмичари чија су имена подебљана учествовали су на СП.

Квалификационе норме

уреди
А норма Б норма
13,40 13,50

Сатница

уреди
Датум Време Коло
11. август 2013 9:40 Квалификације
12. август 2013 19:05 Полуфинале
12. август 2013 21:30 Финале

Времена су дата према локалном времену UTC+4.

Резултати

уреди
Легенда: КВ Квалификовани по пласману кв Квалификовани по резултату НР Национални рекорд ЛР Лични рекорд ЛРС Лични рекорд сезоне

Квалификације

уреди

У квалификацијама 34 такмичара је подељено у 4 групе, а у полуфинале ушле су по три првопласирана из сваке групе (КВ) и четири према постигнутом резултату (кв).[3],[4].

Ветар: Група 1: +0.5 м/с, Група 2: -0.3 м/с, Група 3: +0.5 м/с, Група 4: -0.6 м/с

Позиција Група Стаза Име Земља Време Напомена
1 4 5 Дејвид Оливер   САД 13,05 КВ
2 4 2 Сергеј Шубенков   Русија 13,16 КВ, ЛРС
3 4 6 Ендру Рајли   Јамајка 13,27 КВ
4 3 3 Аријес Мерит   САД 13,32 КВ
5 1 3 Џејсон Ричардсон   САД 13,33 КВ
5 3 8 Томас Мартино-Лагард   Француска 13,33 КВ
7 3 6 Балаш Баји   Мађарска 13,36 КВ, ЛР
8 2 8 Рајан Вилсон   САД 13,37 КВ
9 1 8 Константин Шабанов   Русија 13,38 КВ, ЛРС
9 2 6 Wayne Davis II   Тринидад и Тобаго 13,38 КВ, ЛРС
11 1 7 Рајан Бретвајт   Барбадос 13,40 КВ
12 1 2 Микел Томас   Тринидад и Тобаго 13,41 кв
13 1 4 Хансл Парчмент   Јамајка 13,43 кв
14 4 3 Артур Нога   Пољска 13,44 кв
15 3 7 Грегор Седок   Холандија 13,50 кв, ЛРС
16 2 9 Вилијам Шерман   Уједињено Краљевство 13,51 КВ
17 1 1 Martin Mazác   Чешка 13,52
17 1 5 Еди Ловет   Америчка Девичанска Острва 13,52
19 4 4 Костадинос Дувалидис   Грчка 13,55
20 4 1 Ignacio Morales   Куба 13,59
21 2 3 Xie Wenjun   Кина 13,59
22 2 2 Паскал Мартино-Лагард   Француска 13,63
23 2 7 Филип Носми   Шведска 13,66
24 3 5 Ерик Балнувајт   Немачка 13,68
25 3 4 Орландо Ортега   Куба 13,69
26 4 9 Грегмар Свифт   Барбадос 13,79
27 1 9 Jiang Fan   Кина 13,87
28 2 5 Jorge McFarlane   Перу 13,93
29 4 7 Rayzam Shah Wan Sofian   Малезија 14,45
30 3 9 Отман Хађ Лазиб   Алжир 14,51
31 4 8 Lac Jamras Rittidet   Тајланд 14,71
32 1 6 Јионг Ђим Фај   Макао 15,10
33 2 4 Xaysa Anousone   Лаос 16,21 ЛРС
3 2 Dwight Thomas   Јамајка НС

Полуфинале

уреди

У финале су се квалификовала по три првопласирана из две полуфиналне групе (КВ) и два према постигнутом резултату (кв).[5],[6].

Ветар: Група 1: −0.3 м/с, Група 2: −0.3 м/с.

Позиција Група Стаза Име Земља Време Напомена
1 2 7 Сергеј Шубенков   Русија 13,17 КВ
2 2 4 Дејвид Оливер   САД 13,18 КВ
3 2 6 Рајан Вилсон   САД 13,20 КВ
4 2 9 Ендру Рајли   Јамајка 13,30 кв
5 1 5 Џејсон Ричардсон   САД 13,34 КВ
5 2 8 Вилијам Шерман   Уједињено Краљевство 13,34 кв
7 2 2 Артур Нога   Пољска 13,35
8 1 6 Томас Мартино-Лагард   Француска 13,39 КВ
9 1 7 Аријес Мерит   САД 13,44 КВ
10 1 3 Микел Томас   Тринидад и Тобаго 13,46
11 2 5 Wayne Davis II   Тринидад и Тобаго 13,47
12 1 9 Балаш Баји   Мађарска 13,49
13 2 3 Грегор Седок   Холандија 13,54
14 1 8 Рајан Бретвајт   Барбадос 13,64
1 2 Хансл Парчмент   Јамајка НЗ
1 4 Константин Шабанов   Русија НЗ

Финале

уреди

Финале је одржану у 21:30[7]

Пласман Атлетичар Држава Време Белешке
  Дејвид Оливер   САД 13,00 СРС
  Рајан Вилсон   САД 13,13
  Сергеј Шубенков   Русија 13,24
4 Џејсон Ричардсон   САД 13,27
5 Вилијам Шерман   Уједињено Краљевство 13,30
6 Аријес Мерит   САД 13,31
7 Томас Мартино-Лагард   Француска 13,42
8 Ендру Рајли   Јамајка 13,51

Извори

уреди

±== Спољашње везе ==