Википедија

Светско првенство у фудбалу за жене 2011.

Светско првенство у фудбалу за жене 2011. (енгл. 2011 FIFA Women's World Cup − нем. FIFA Frauen-Weltmeisterschaft Deutschland 2011) било је шесто међународно фудбалско првенство за жене, које се одржавало у Немачкој од 26. јуна до 17. јула 2015. године. Немачка је добила право домаћинства у октобру 2007. године. Јапан је победио у финалу против Сједињених Држава извођењем једанаестераца након нерешеног резултата 2 : 2 после продужетака и постао први азијски тим који је освојио сениорско ФИФА Светско првенство.

Светско првенство у фудбалу за жене 2011.
Детаљи такмичења
Држава домаћин Немачка
Датум26. јун — 17. јул
Екипе16 (6. конфедерација)
Стадиони9 (у 9 градова)
Коначан пласман
Првак Јапан (1. титула)
Друго место Сједињене Државе
Треће место Шведска
Четврто место Француска
Статистике турнира
Одиграно утакмица32
Постигнуто голова86 (2,69 по мечу)
Укупно гледалаца845.711 (26.428 по мечу)
Најбољи стрелацЈапан Хомаре Сава
(5. голова)
Најбољи играчСједињене Америчке Државе Хомаре Сава
Најбољи млади играчКанада Катлин Форд
Најбољи голманСједињене Америчке Државе Хоуп Соло
Награда за фер-плеј Јапан
← 2007
2015 →

Утакмице су одигране на девет стадиона у девет градова домаћина широм земље, а финале је одиграно у Комерцбанк арени у Франкфурту. Шеснаест тимова се изборило за учешће на светском квалификационом турниру који је почео 2009. У првој рунди финала турнира, тимови су се такмичили у групама по четири тима за бодове, а прва два тима у свакој групи су се такмичили. Ових осам тимова пласирало се у нокаут фазу, где су две рунде игре одлучивале које екипе ће учествовати у финалу.

Селекција домаћинства

уреди
 
Шест оригиналних кандидата

Шест земаља, Аустралија, Канада, Француска, Немачка, Перу и Швајцарска, првобитно су изјавиле да су заинтересоване да буду домаћини Светског првенства за жене 2011. Немачки фудбалски савез објавио је да се нада да ће бити домаћин турнира 26. јануара 2006, након обећања немачке канцеларке Ангеле Меркел да ће у потпуности подржати потенцијалну понуду.[1] Свих шест нација је званично објавило своје интересовање до крајњег рока 1. марта 2007. и признало своју намеру да се до 3. маја 2007. године пријави за ФИФА.

Коначне понуде за надметање морали су да буду предате пре 1. августа 2007. Швајцарска се повукла 29. маја 2007, наводећи да је Европа у великој мери фокусирана на Француску и Немачку, а трећа европска понуда је изгледала узалудна. Француска се 27. августа 2007. такође повукла, наводно у замену за подршку Немачке за њихову кандидатуру за домаћина УЕФА Европског првенства 2016. за мушкарце.[2] Касније су Аустралија (12. октобар 2007.) и Перу (17. октобар 2007.) такође добровољно изашли из трке, остављајући само Канаду и Немачку као преостале кандидате. Извршни комитет ФИФА је 30. октобра 2007. изгласао да се турнир додели Немачкој.[3] Канади је коначно додељено Светско првенство за жене 2015. четири године касније.[4]

Након избора, Немачка је постала трећа земља домаћин Светског првенства за мушкарце и за жене, након што је два пута била домаћин мушког 1974. и 2006. године.

Градови и стадиони

уреди

Након што је Немачки фудбалски савез (ДФБ) изразио намеру да се кандидује за Светско првенство у фудбалу за жене, 23 немачка града су се пријавила за домаћине утакмица Светског првенства. Дванаест градова је изабрано за званично надметање који је предато ФИФА у августу 2007. године.[5] Дана 30. септембра 2008. извршни комитет ДФБ-а одлучио је да користи девет стадиона за турнир, првобитни кандидати Есен, Магдебург и Билефелд нису изабрани за место одржавања Светског првенства.[6]

Званична утакмица отварања одржана је између Немачке и Канаде на Олимпијском стадиону у Берлину, месту финала Светског првенства за мушкарце 2006. године, то је био једини меч одигран у Берлину. Међутим, то није био први меч на турниру — претходио му је меч у Рајн Некар арени у Зинсхајму са Француском и Нигеријом. Финале турнира одржано је у Комерцбанк арени у Франкфурту, где је одржано финале Купа конфедерација за мушкарце 2005. године. Борусија парк у Менхенгладбаху и франкфуртска Комерцбанк арена били су домаћини полуфинала. Плеј-оф за треће место одржан је у Рајн Некар арени.[6]

Од 2007. године, пет стадиона је било новоизграђено (Аугсбург, Дрезден и Зинсхајм) или реновирано (Бохум и Леверкузен).[7][8][9][10][11]Шест стадиона би били домаћи терени немачких клубова из Бундеслиге у предстојећој сезони 2011/12., док би остала три била дом клубовима из Друге Бундеслиге у истој сезони. У поређењу са Мушким светским првенством 2006. године, изабрано је неколико мањих места; шест стадиона има капацитет од 20.000 до 30.000 места. У свим градовима би се играло укупно четири утакмице, са изузетком Берлина и Менхенгладбаха. Менхенгладбах је био домаћин за три утакмице.[12] Укупан капацитет девет стадиона је 330.000. Укупно би било доступно око милион карата.[13]

Неколико стадиона се званично називало једноставно „Стадионом ФИФА светског првенства за жене“ јер је ФИФА забранила спонзорство над стадионима осим ако спонзори стадиона нису били и званични спонзори турнира. Пошто није било дозвољених места за стајање, сви стадиони су имали мањи укупни капацитет у поређењу са утакмицама немачке Бундеслиге. Подаци о капацитету дати су према ФИФА.[14]

Берлин Франкфурт Бохум Менхенгладбах Зинсхајм
Олимпијски стадион Комерцбанк арена Рурстадион Борусија парк Рајн Некер арена
Капацитет: 73.680 Капацитет: 48.837 CКапацитет: 20.556 Капацитет: 45.860 Капацитет: 30.150
         
Леверкузен
Светско првенство у фудбалу за жене 2011. на карти Немачке
 Волфсбург
Бај арена Фолксваген арена
Капацитет: 29.708 Капацитет: 26.062
   
Дрезден Аугсбург
Рудолф Харбиг ВВК Арена
Капацитет: 25.582 Капацитет: 24.661
   

Квалификације

уреди
Главни чланак: Квалификације за Светско првенство у фудбалу за жене 2011.

ФИФА је разматрала могућност повећања броја тимова са 16 на 24, како би одражавала растућу глобалну популарност женског фудбала и Светског првенства за жене. Међутим, 14. марта 2008. Извршни комитет ФИФА одлучио је да задржи број учесника на 16, забринут да би више тимова умањило квалитет игре.[15] Сматрало се да је идеја да учествује 20 тимова, о којој је такође било речи укратко, немогуће спровести у смислу планирања и логистике.[16] Током Светског првенства за жене 2007, председник ФИФА Сеп Блатер је водио кампању за идеју да се повећа број тимова, иако овај предлог није био неупитан. Конкретно, победа Немачке над Аргентином од 11 : 0 у првој утакмици турнира 2007. изазвала је дебату о томе да ли постоје 24 репрезентације на упоредивом нивоу.[17]

У октобру 2008. године, Извршни комитет ФИФА је најавио промену у додели квалификационих места за своје континенталне конфедерације. Азија је добила 3 ​​аутоматска места уместо 2,5 за финале (иако је 2007. године домаћин био додатни квалификант из Азије). Европска додела је смањена са 5 на 4,5 (иако је ефективно повећана на 5,5 због аутоматске квалификације земље домаћина). Конфедерација Северне/Централне Америке и Кариба (Конкакаф) задржала је 2,5 квалификација, Африка и Јужна Америка по 2, а Океанија 1. Шеснаесто место у квалификацијама одређено је кроз плеј-оф између трећепласираног тима у Конкакафу и победника репесаж плеј-офа у Европи.[18]

ФИФА је такође одлучила да свака конфедерација мора да обезбеди да најмање једна трећина њених савезних чланица пријави своје женске репрезентације за квалификације за Светско првенство, иначе би ФИФА преиспитала тренутну расподелу места. У Африци и на Блиском истоку значајан проценат тимова се повукао из квалификација за Светско првенство у прошлости.[18]

За европске тимове, Светско првенство за жене 2011. је такође коришћено као квалификациони турнир за Летње олимпијске игре 2012. године. Поред тима Велике Британије, Европа је имала још две квалификације за Летње олимпијске игре. Пошто је Немачка изгубила четвртфинале, Француска, која је већ стигла до полуфинала, обезбедила је пласман на Олимпијске игре. Шведска је била као други тим УЕФА после победе против Аустралије.[19][20]

Квалификовани тимови

уреди

Квалификације за турнир су се одвијале између априла 2009. и новембра 2010. Као нација домаћин, Немачка се аутоматски квалификовала, док су се остале репрезентације квалификовале преко својих континенталних конфедерација. Већина конфедерација је користила своје континенталне првенствене турнире – АФК женски азијски куп, КАФ женско првенство, ОФК женско првенство, Судамерикано феменино и Конкакаф женски златни куп – да одреди квалификанте. Изузетак је била УЕФА, која је користила сопствени квалификациони турнир.[21] Једно место у квалификацијама одређено је плеј-офом између тима УЕФА и Конкакафа.

 

† – квалификовао се у плеј-офу против Италије

Колумбија и Екваторијална Гвинеја дебитовале су на Светском првенству у фудбалу за жене. Бразил, Немачка, Јапан, Нигерија, Норвешка, Шведска и Сједињене Државе задржале су низ квалификација за свих шест досадашњих турнира, док Кина није успела да се квалификује први пут икада. Ово је први наступ Мексика од 1999. године и први наступ Француске од 2003. године.

Екипе

уреди

Као и на турниру 2007. године, екипа сваког тима за Светско првенство за жене 2011. се састојала од 21 играчице, две мање од мушких екипа на Светском првенству. Сваки национални савез који је учествовао морао је да потврди своју коначну екипу од 21 играча најкасније 10 радних дана пре почетка турнира. Замена тешко повређених играча била је дозвољена до 24 сата пре прве утакмице дотичног тима на Светском првенству.[22]

Допинг случајеви

уреди

Дана 25. јуна 2011. узорак А, Јинет Варон, голмана репрезентације Колумбије, био је позитиван на тада још непознату супстанцу. ФИФА ју је привремено суспендовала док се не сазна резултат Б узорка.[46] Дана 25. августа 2011. године узорак је потврђен па је добила двогодишњу забрану играња.[23]

Дана 7. јула 2011. године, ФИФА је објавила да су два играча из Северне Кореје, Сонг Јонг-Сун и Јонг Пок-Сим, привремено суспендоване пре утакмице њиховог тима против Колумбије након што нису прошли допинг тестове током турнира.[24] Дана 16. јула, ФИФА је објавила да су три додатна играча (Хонг Минг-Хји, Хо Ун-Биол и Ри Ун-Хјанг) из Северне Кореје били позитивни након циљаног тестирања целог тима.[25] Дана 25. августа 2011., корејски тим је кажњен са 400.000 америчких долара, што је једнако награди коју је добио на 13. месту на турниру 2011. године, и искључен је из учешћа на Светском првенству у фудбалу за жене 2015. године.[23]

Коначни жреб

уреди

Организациони комитет је одобрио процедуру за финални жреб 28. новембра 2010. године. Четири тима из различитих географских региона – Немачка, Јапан, Сједињене Америчке Државе, Бразил – били су носиоци на основу њихове ФИФА Светске ранг листе за жене. Ниједна два тима из исте конфедерације нису смела бити извучена у исту групу, са изузетком Групе А, која би укључивала два европска тима.[26]

1. шешир 2. шешир 3. шешир 4. шешир
  Немачка (A1)
  Јапан (B1)
  Сједињене Државе (C1)
  Бразил (D1) 		  Аустралија
  Северна Кореја
  Канада
  Мексико 		  Нигерија
  Екваторијална Гвинеја
  Нови Зеланд
  Колумбија 		  Енглеска
  Француска
  Шведска
  Норвешка

Жреб група је одржан у Франкфурту, Немачка, 29. новембра 2010. у Конгресном центру. Церемонију жребања је отворила председница Организационог одбора Стефи Џонс, уз помоћ шефице ФИФА-е за женска такмичења Татјане Хени. Лопте су извлачили бивши немачки интернационалац Гинтер Нецер и словачка манекенка и амбасадорка женског фудбала Адријана Скленаржикова.[27]

Групна фаза

уреди

У првој рунди, или групној фази, шеснаест тимова је подељено у четири групе по четири тима. Свака група је играла свако са сваким, укупно шест утакмица по групи. Тимовима се додељују три бода за победу, један бод за реми и ниједан за пораз. Тимови који су завршили први и други у свакој групи квалификују се за четвртфинале.[22]

Распоред утакмица за турнир објављен је 20. марта 2009, а домаћини су били на позицији А1. За разлику од претходних финалних турнира Светског купа за жене, није било двобоја, али су утакмице истог дана одржане на различитим местима. Према Организационом одбору, ово „сигнализира повећан квалитет и статус женског финала“.[12]

Сва времена су у СЕЛВ временска зона (УТЦ+2).

Група А

уреди
Главни чланак: Светско првенство у фудбалу за жене 2011. − група А
Поз. Тим
 О П Н И ГД ГП ГР Бод. Квалификација
1   Немачка 3 3 0 0 7 3 +4 9 Квалификовала се за нокаут фазу
2   Француска 3 2 0 1 7 4 +3 6
3   Нигерија 3 1 0 2 1 2 −1 3
4   Канада 3 0 0 3 1 7 −6 0
Извор: ФИФА
Нигерија  (0 : 1)  Француска
Извештај
  • Мари-Лори Дели   56’
Гледалаца: 25.475[28]
Судија: кари Сиц (САД)
Немачка  (2 : 1)  Канада
  • Керстин Гарефрекес   10’
  • Селија Шашић  42’
 Извештај
Гледалаца: 73.680[29]
Судија: Џеки Мелксхем (Аустралија)
Канада  (0 : 4)  Француска
Извештај
  • Гаетан Тинеј   24’, 60’
  • Камил Абили   66’
  • Елоди Томис   83’
Гледалаца: 16.591[30]
Судија: Ецуко Фукано (Јапан)
Немачка  (1 : 0)  Нигерија
  • Симон Лаудер   54’
 Извештај
Гледалаца: 48.817[31]
Судија: Ча Сунг-ми (Јужна Кореја)
Француска  (2 : 4)  Немачка
  • Мари-Лори Дели   56’
  • Лора Жерже   72’
 Извештај
  • Керстин Гарефрекс   25’
  • Инка Грингс   32’, 68’ (пен.)
  • Селија Шашић   89’
Гледалаца: 45.867[32]
Судија: Кирси Хајкинен (Финска)
Канада  (0 : 1)  Нигерија
Извештај
  • Перпетуа Нквоча   73’
Гледалаца: 13,638[33]
Судија: Финау Вуливули (Фиџи)

Група Б

уреди
Главни чланак: Светско првенство у фудбалу за жене 2011. − група Б
Поз. Тим
 О П Н И ГД ГП ГР Бод. Квалификација
1   Енглеска 3 2 1 0 5 2 +3 7 Квалификовала се за нокаут фазу
2   Јапан 3 2 0 1 6 3 +3 6
3   Мексико 3 0 2 1 3 7 −4 2
4   Нови Зеланд 3 0 1 2 4 6 −2 1
Извор: ФИФА
Јапан  (2 : 1)  Нови Зеланд
 Извештај
  • Амбер херн   12’
Гледалаца: 12,538[34]
Судија: Кирси Хајкинен (Финска)
Мексико  (1 : 1)  Енглеска
  • Моника Окампо   33’
 Извештај
  • Фара Вилијамс  21’
Гледалаца: 18.702[35]
Судија: Силвија Рејс (Перу)
Јапан  (4 : 0)  Мексико
 Извештај
Гледалаца: 22.291[36]
Судија: Кристина Педерсен (Норвешка)
Нови Зеланд  (1 : 2)  Енглеска
  • Сара Грегоријус   18’
 Извештај
  • Џил Скот   63’
  • Џесика Кларк   81’
Гледалаца: 19.110[37]
Судија: Терес Негел (Камерун)
Енглеска  (2 : 0)  Јапан
  • Елен Вајт  15’
  • Рејчел Јенки   66’
 Извештај
Гледалаца: 20.777[38]
Судија: Керол Ен Ченард (Канада)
Нови Зеланд  (2 : 2)  Мексико
  • Ребека Смит   90’
  • Хана Вилкинсон   90+4’
 Извештај
  • Стефани Мејор   2’
  • Марибел Домингез   29’
Гледалаца: 20.451[39]
Судија: Џени Палмквист (Шведска)

Група Ц

уреди
Главни чланак: Светско првенство у фудбалу за жене 2011. − група Ц
Поз. Тим
 О П Н И ГД ГП ГР Бод. Квалификација
1   Шведска 3 3 0 0 4 1 +3 9 Квалификовала се за нокаут фазу
2   Сједињене Државе 3 2 0 1 6 2 +4 6
3   Северна Кореја 3 0 1 2 0 3 −3 1
4   Колумбија 3 0 1 2 0 4 −4 1
Извор: ФИФА
Колумбија  (0 : 1)  Шведска
Извештај
  • Џесика Ландстрем   57’
Гледалаца: 21.106[40]
Судија: Керол Ен Ченард (Канада)
Сједињене Државе  (2 : 0)  Северна Кореја
  • Лорен Холидеј   54’
  • Рејчел Ван Холебек   76’
 Извештај
Гледалаца: 21.859[41]
Судија: Бибијана Стајнхаус (Немачка)
Северна Кореја  (0 : 1)  Шведска
Извештај
  • Лиза Далквист   64’
Гледалаца: 23.768[42]
Судија: Естела Алварез (Аргентина)
Сједињене Државе  (3 : 0)  Колумбија
 Извештај
Гледалаца: 25.475[43]
Судија: Дагмар Дамкова (Чешка)
Шведска  (2 : 1)  Сједињене Државе
  • Лиза Далквист   16’ (пен.)
  • Еми ЛеПилбет   35’ (а.г.)
 Извештај
  • Еби Вамбах   67’
Гледалаца: 23.468[44]
Судија: Ецуко Фукано (Јапан)
Северна Кореја  (0 : 0)  Колумбија
Извештај
Гледалаца: 7.805[45]
Судија: Кристина Педерсен (Норвешка)

Група Д

уреди
Главни чланак: Светско првенство у фудбалу за жене 2011. − група Д
Поз. Тим
 О П Н И ГД ГП ГР Бод. Квалификација
1   Бразил 3 3 0 0 7 0 +7 9 Квалификовала се за нокаут фазу
2   Аустралија 3 2 0 1 5 4 +1 6
3   Норвешка 3 1 0 2 2 5 −3 3
4   Екваторијална Гвинеја 3 0 0 3 2 7 −5 0
Извор: ФИФА
Норвешка  (1 : 0)  Екваторијална Гвинеја
  • Емили Хави   84’
 Извештај
Гледалаца: 12.928[46]
Судија: Квецали Алварадо (Мексико)
Бразил  (1 : 0)  Аустралија
  • Розана дос Сантос Августо   54’
 Извештај
Гледалаца: 27.258[47]
Судија: Џени Палмквист (Шведска)
Аустралија  (3 : 2)  Екваторијална Гвинеја
  • Лина Камис   8’
  • Емили ван Егмонд   48’
  • Лиза Де Вана   51’
 Извештај
  • Хеновева Ањонман   21’, 83’
Гледалаца: 15.640[48]
Судија: Ђенђи Гал (Мађарска)
Бразил  (3 : 0)  Норвешка
  • Марта   22’, 48’
  • Розана дос Сантос Августо   46’
 Извештај
Гледалаца: 26.067[49]
Судија: Кари Сиц (САД)
Екваторијална Гвинеја  (0 : 3)  Бразил
Извештај
  • Ерика   49’
  • Кристиане Розеира   54’, 90+3’ (пен.)
Гледалаца: 35.859[50]
Судија: Бибијана Стајнхаус (Немачка)
Аустралија  (2 : 01)  Норвешка
  • Киа Сајмон   57’, 87’
 Извештај
  • Елисе Торснес   56’
Гледалаца: 18.474[51]
Судија: Естела Алварез (Аргентина)

Нокаут фаза

уреди
Главни чланак: Светско првенство у фудбалу за жене 2011. − нокаут фаза

Нокаут фазу чини осам тимова који су прошли из групне фазе турнира. Постоје три рунде мечева, при чему свака рунда елиминише половину тимова који улазе у ту рунду. Узастопне рунде су четвртфинале, полуфинале и финале. Ту је и плеј-оф за одлучивање о трећем и четвртом месту. За сваку утакмицу у нокаут фази, након било каквог нерешеног резултата на 90 минута следи тридесет минута продужетка; ако су резултати и даље једнаки, следи извођење једанаестераца како би се утврдило ко ће напредовати у следећу рунду.[22]

 
ЧетвртфиналеПолуфиналеФинале
 
          
 
9. јул – Волфсбург
 
 
  Немачка0
 
13. јул – Франкфурт
 
  Јапан (п. с. н.)1
 
  Јапан3
 
10. јул – Аугзбург
 
  Шведска1
 
  Шведска3
 
17. јул – Франкфурт
 
  Аустралија1
 
  Јапан (пен.)2 (3)
 
9. јул – Леверкузен
 
  Сједињене Државе2 (1)
 
  Енглеска1 (3)
 
13. јул – Менхенгладбах
 
  Француска (пен.)1 (4)
 
  Француска1
 
10. јул – Дрезден
 
  Сједињене Државе3 Утакмица за треће место
 
  Бразил2 (3)
 
16. јул – Зинсхајм
 
  Сједињене Државе (пен.)2 (5)
 
  Шведска2
 
 
  Француска1
 

Четвртфинале

уреди
Енглеска  (1 : 1) (п. с. н.)  Француска
  • Џил Скот  59’
 Извештај
  • Елиз Бусаглија   88’
Пенали
  • Кели Смит  
  • Керен Керни  
  • Каси Стони  
  • Клер Раферти  
  • Феј Вајт  
 3–4
  •   Камил Абили
  •   Елиз Бусаглија
  •   Гаетан Тинеј
  •   Сониа Бомпастор
  •   Јуџин Ле Сомер
Гледалаца: 26.395[52]
Судија: Џени Палмквист (Шведска)
Немачка  (0 : 1) (п. с. н.)  Јапан
Извештај
Гледалаца: 26.067[53]
Судија: Кетцали Алварадо (Мексико)
Шведска  (3 : 1)  Аустралија
  • Тереза Сјегран   11’
  • Лиза Далквист   16’
  • Лота Шелин   52’
 Извештај
  • Елис Пери   40’
Гледалаца: 24.605[54]
Судија: Силвија рејс (Перу)
Бразил  (2 : 2) (п. с. н.)  Сједињене Државе
 Извештај
  • Дијана Родригес   2’ (а.г.)
  • Еби Вамбах   120+2’
Пенали
  • Кристијане Розеира  
  • Марта  
  • Диане Родригес  
  • Франсиел  
 3 : 5
Гледалаца: 25.598[55]
Судија: Џеки Мелксхам (Аустралија)

Полуфинале

уреди
Француска  (1 : 3)  Сједињене Државе
  • Сониа Бомпастор   55’
 Извештај
Гледалаца: 25.676[56]
Судија: Кирси Хејкинен (Финска)
Јапан  (3 : 1)  Шведска
 Извештај
  • Јозефин Еквист   10’
Гледалаца: 45.434[57]
Судија: Керол Ен ченард (Канада)

Утакмица за треће место

уреди
Шведска  (2 : 1)  Француска
  • Лота Шелин   29’
  • Мари Хамарстрем   82’
 Извештај
  • Елоди Томис   56’
Гледалаца: 25.475[58]
Судија: Кари Сиц (САД)

Финале

уреди
Главни чланак: Финале Светског првенства у фудбалу за жене 2011.
Јапан  (2 : 2) (п. с. н.)  Сједињене Државе
 Извештај
Пенали
 3 : 1
Гледалаца: 48.817[59]
Судија: Бибијана Стејнхаус (Немачка)

Статистика

уреди

Голгетери

уреди

Укупно је постигнуто 86 голова у 32 утакмица, с просеком од 2.69 гола по утакмици. Јапанка Хомаре Сава је освајач златне копачке, са постигнутих пет голова.

Извор: ФИФА[60]

Асистенције

уреди

Аја Мијама је најбољи асистент са 4. асистенције

Извор: Технички извештај ФИФА

Финална табела

уреди

Према статистичкој конвенцији у фудбалу, мечеви одлучени у продужецима се рачунају као победе и порази, док се мечеви одлучени извођењем једанаестераца рачунају као нерешени.

Поз. Г Тим О П Н И ГД ГП ГР Бод. Крајња табела
1 Б   Јапан 6 4 1 1 12 6 +6 13 Шампионке
2 Ц   Сједињене Државе 6 3 2 1 13 7 +6 11 Другопласиране
3 Ц   Шведска 6 5 0 1 10 6 +4 15 Треће место
4 А   Француска 6 2 1 3 10 10 0 7 Четврто место
5 Д   Бразил 4 3 1 0 9 2 +7 10 Елиминисане у
четвртфиналу
6 А   Немачка 4 3 0 1 7 4 +3 9
7 Б   Енглеска 4 2 2 0 6 3 +3 8
8 Д   Аустралија 4 2 0 2 6 7 −1 6
9 А   Нигерија 3 1 0 2 1 2 −1 3 Елиминисане у
групној фази
10 Д   Норвешка 3 1 0 2 2 5 −3 3
11 Б   Мексико 3 0 2 1 3 7 −4 2
12 Б   Нови Зеланд 3 0 1 2 4 6 −2 1
13 Ц   Северна Кореја 3 0 1 2 0 3 −3 1
14 Ц   Колумбија 3 0 1 2 0 4 −4 1
15 Д   Екваторијална Гвинеја 3 0 0 3 2 7 −5 0
16 А   Канада 3 0 0 3 1 7 −6 0
Извор: Технички извештај ФИФА[61]

Референце

уреди
  1. ^ Rede von Bundeskanzlerin Angela Merkel Архивирано 26 мај 2011 на сајту Wayback Machine. Deutschland.de. 9 December 2005. Retrieved 29 April 2008.
  2. ^ Juchem, Markus. WM 2011: Frankreichs Rückzug offenbar beschlossene Sache Архивирано 1 јул 2017 на сајту Wayback Machine. Womensoccer.de. 23 August 2007. Retrieved 29 April 2008.
  3. ^ Germany to stage 2011 showpiece Архивирано 8 март 2010 на сајту Wayback Machine. FIFA.com. 30 October 2007. Retrieved 29 April 2008.
  4. ^ Canada gets 2015 Women's World Cup of soccer. CBCSports.ca. 3 March 2011. Retrieved 16 June 2011.
  5. ^ DFB benennt zwölf Städte und Stadien für Frauen-WM 2011. DFB.de. 11 May 2007. Retrieved 30 July 2008.
  6. ^ а б Nine Host Cities announced. FIFA.com. 30 September 2008. Retrieved 1 October 2008.
  7. ^ „Augsburg Stadium”. Архивирано из оригинала 28. 6. 2011. г. 
  8. ^ „Dresdem Stadium”. Архивирано из оригинала 12. 7. 2011. г. 
  9. ^ „Sinsheim Stadium”. Архивирано из оригинала 16. 2. 2011. г. 
  10. ^ „Bochum Stadium”. Архивирано из оригинала 28. 6. 2011. г. 
  11. ^ „Leverkusen Stadium”. Архивирано из оригинала 14. 2. 2011. г. 
  12. ^ а б FIFA Women's World Cup 2011 match schedule published. FIFA.com. 20 March 2009. Retrieved 16 June 2011.
  13. ^ Frauen-WM voraussichtlich vom 26. Juni bis 17. Juli Архивирано 8 јун 2011 на сајту Wayback Machine. DFB.de. 19 April 2008. Retrieved 29 April 2008.
  14. ^ FIFA. Stadiums. FIFA.com. Retrieved 14 June 2011.
  15. ^ Associated Press. FIFA keeps 16 teams for 2011 Women's World Cup. ESPN.com. 13 March 2008. Retrieved 30 July 2008.
  16. ^ Sixteen teams at Germany 2011. FIFA.com. 16 March 2008. Retrieved 29 April 2008.
  17. ^ AFP. FIFA chief dismayed at 11–0 scoreline in women's World Cup opener. Google News. 11 September 2007. Retrieved 30 July 2008.
  18. ^ а б FIFA. „FIFA Women's World Cup 2011” (PDF). FIFA.com. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 1. 2012. г. Приступљено 14. 6. 2011. 
  19. ^ „Double joy for France, dream over for England”. sports.ndtv.com. 10. 7. 2011. Архивирано из оригинала 24. 3. 2012. г. Приступљено 10. 7. 2011. 
  20. ^ „Sweden sweep past Australia to seal semi-final berth”. UEFA. 10. 7. 2011. Приступљено 10. 7. 2011. 
  21. ^ Qualifiers. FIFA.com. Retrieved 7 December 2009.
  22. ^ а б в г FIFA (19. 5. 2011). „Regulations – FIFA Women's World Cup Germany 2011” (PDF). FIFA. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 11. 2011. г. 
  23. ^ а б „FIFA Disciplinary Committee decisions for Germany 2011”. FIFA. 25. 8. 2011. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 12. 6. 2013. 
  24. ^ „Two players from Korea DPR provisionally suspended following anti-doping tests”. FIFA. 7. 7. 2011. Архивирано из оригинала 12. 7. 2011. г. Приступљено 7. 7. 2011. 
  25. ^ „Adverse analytical findings recorded for three additional players from Korea DPR”. FIFA. 16. 7. 2011. Архивирано из оригинала 20. 7. 2011. г. Приступљено 16. 7. 2011. 
  26. ^ Germany 2011: Draw procedure FIFA.com. 29 November 2010. Retrieved 12 June 2013.
  27. ^ FIFA. „Germany 2011 takes shape”. FIFA.com. Архивирано из оригинала 12. 7. 2011. г. Приступљено 14. 6. 2011. 
  28. ^ „Match report – Group A – Nigeria v France” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 26. 6. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  29. ^ „Match report – Group A – Germany v Canada” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 26. 6. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 7. 2011. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  30. ^ „Match report – Group A – Canada v France” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 30. 6. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 3. 2016. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  31. ^ „Match report – Group A – Germany v Nigeria” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 30. 6. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 3. 2016. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  32. ^ „Match report – Group A – France v Germany” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 5. 7. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 3. 2016. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  33. ^ „Match report – Group A – Canada v Nigeria” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 5. 7. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  34. ^ „Match report – Group B – Japan v New Zealand” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 27. 6. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 7. 2011. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  35. ^ „Match report – Group B – Mexico v England” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 27. 6. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 11. 2013. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  36. ^ „Match report – Group B – Japan v Mexico” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 12. 2012. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  37. ^ „Match report – Group B – New Zealand v England” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 8. 2012. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  38. ^ „Match report – Group B – England v Japan” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 5. 7. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 12. 2012. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  39. ^ „Match report – Group B – New Zealand v Mexico” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 5. 7. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 11. 2013. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  40. ^ „Match report – Group C – Colombia v Sweden” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 28. 6. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 7. 2011. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  41. ^ „Match report – Group C – USA v Korea DPR” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 28. 6. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 7. 2011. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  42. ^ „Match report – Group C – Korea DPR v Sweden” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 2. 7. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 3. 2016. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  43. ^ „Match report – Group C – USA v Colombia” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 2. 7. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 9. 2013. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  44. ^ „Match report – Group C – Sweden v USA” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 6. 7. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 9. 2013. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  45. ^ „Match report – Group C – Korea DPR v Colombia” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 6. 7. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 12. 2014. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  46. ^ „Match report – Group D – Norway v Equatorial Guinea” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 29. 6. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 9. 2011. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  47. ^ „Match report – Group D – Brazil v Australia” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 29. 6. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 7. 2011. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  48. ^ „Match report – Group D – Australia v Equatorial Guinea” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 3. 7. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 12. 2014. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  49. ^ „Match report – Group D – Brazil v Norway” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 3. 7. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 12. 2014. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  50. ^ „Match report – Group D – Equatorial Guinea v Brazil” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 6. 7. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 12. 2014. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  51. ^ „Match report – Group D – Australia v Norway” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 6. 7. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 12. 2014. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  52. ^ „Match report – Quarter-finals – England v France” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 9. 7. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 8. 2011. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  53. ^ „Match report – Quarter-finals – Germany v Japan” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 9. 7. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 7. 2011. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  54. ^ „Match report – Quarter-finals – Sweden v Australia” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 10. 7. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 12. 2014. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  55. ^ „Match report – Quarter-finals – Brazil v USA” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 10. 7. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 12. 2014. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  56. ^ „Match report – Semi-finals – France v USA” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 13. 7. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 3. 2012. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  57. ^ „Match report – Semi-finals – Japan v Sweden” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 13. 7. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 12. 2012. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  58. ^ „Match report – Match for third place – Sweden v France” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 16. 7. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 12. 2013. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  59. ^ „Match report – Final – Japan v USA” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 17. 7. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 7. 2011. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  60. ^ „adidas Golden Boot (Top Scorer)”. FIFA. Архивирано из оригинала 12. 7. 2011. г. Приступљено 27. 6. 2011. 
  61. ^ „FIFA Women's World Cup 2011 – Technical Report: Overall ranking” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. стр. 89. Приступљено 1. 7. 2019. 

Спољашње везе

уреди
 
Светско првенство у фудбалу за жене 2011. на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светско_првенство_у_фудбалу_за_жене_2011.&oldid=27901815”