Отворите главни мени

Свод је хоризонтална самостална грађевинска и архитектонска конструкција, која у пресеку има лучни облик[1].

Полуобличасти свод- геометријска шема
Унакрсни сводови

Садржај

ИсторијаУреди

Најстарији сводови постојали су већ у време сумерске архитектуре у доба Месопотамије пре 3300. године п. н. е, а најстарији очувани свод се налази у храму Рамзеса III. Најчешће се конструише према полукружним луковима који преносе терете са плафона на противстојеће потпорне зидове. Обично се гради над правоугаоним просторима те, иако није услов, на паралелним зидовима.

Унакрсни сводовиУреди

Ови архитектонски елементи настају укрштањем полуобличастих сводова који су управни један на други и истога су пречника. На тај начин се утврђује простор изнад квадратне основе и на овај се начин може сврстати даље поље уз основно засвођено поље у узајамно правим угловима.

Ребрасти сводовиУреди

 
Ребрасти свод у Баден Виртенбергу Немачка где су поља између ребара осликана

Ребрасти сводови искоришћавају носећа ребра као преносну и усмеравајућу конструкцију из сводова у потпорне елементе. Овај, у основи, једноставни начин је одраз развијеног грађевинарства који захтева успешно и тачно одређивање конструктивних елемената, које се карактерише великом тачношћу у одређивање позиција конструктивних елемената и њихово преношење резултата геометријског истраживања у стварност.

Са развојем ребрастих сводова, засвођавање простора постаје својебитна уметност у формирању ентеријера и у доба готике појављује се већ као самостални елеменат без употребе декоративног сликарства у примени и резултује у богатству типова који постају што даље то више декоративни као што су мрежни сводови, висећи сводови, или лепезасти сводови и ови компликовани облици се постепено гасе.

У погледу примене материјалаУреди

 
Диамантски сводови у Бранденбургу у Немачкој из 1521. године као једна врста ребрастих сводова код којих се ребра не виде у изгледу ових готских сводова
  • Дрвени сводови
  • Сводови од опеке
  • Камени сводови
  • Бетонски сводови

У погледу архитектонских стиловаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ S. Šaling, C. Laco: Stavebnícky náučný slovník. 4, Konštrukcie. 1. časť, Teória konštrukcií,Slovenské vydavateľstvo technickej literatúry, Bratislava, 1968

ЛитератураУреди

  1. Делом или у потпуности према истоиманом чланку чешке википедије
  2. E. Lipanská, Historické klenby. Praha: El Consult 1998
  3. V. Mencl, České středověké klenby. Praha: Orbis 1974
  4. Historické klenby. Praha: El Consult 1998
  5. V. Mencl, České středověké klenby. Praha: Orbis 1974
  6. Ottův slovník naučný, heslo Klenba. Sv. 14, str. 349

Спољашње везеУреди