Северна хемисфера

Северна хемисфера или северна полулопта је северна Земљина полулопта која се простире од екватора до Северног пола. Овде преовлађују континенталне масе (39% укупне површине полулопте) над воденим пространствима. Чак око 90% светског становништва живи на овој хемисфери^[1].

Природне одлике уреди

Северну хемисферу чине следећи континенти: Европа, Азија, Северна Америка (са Средњом Америком и Карибима), као и северни део Јужне Америке и 2/3 Африке.

Рељеф уреди

Хималаји, највише планине северне хемисфере

Рељеф северне хемисфере је претежно планински. Доминирају велики масиви: Кордиљери, Апалачи (Северна Америка); Пиринеји, Алпи, Апенини, Скандинавске планине, Карпати, Динариди, Урал (Европа); Хималаји, Тибет, Каракорум, Тјан Шан, Кунлун (Азија); Атлас, Тибести (Африка). Између њих су смештене простране низије и равнице: Прерије, Голфска равница (Северна Америка); Западноевропска низија, Источноевропска низија (Европа); Западносибирска низија, Туранска низија (Азија).

Највиша тачка северне хемисфере, а уједно и на целој Земљи је Монт Еверест^[2] на Хималајима (8.848 m). Најдубља тачка је 11.033 m^[3] и налази се у Тихом океану у Маријанској потолини.

На северној хемисфери се налазе бројна острва и полуострва

Острва

Гренланд, Исланд, Бафинова земља, Нова Земља, Велика Британија, Ирска, Хоншу, Хокаидо, Кјушу, Шикоку, Тајван, Цејлон, Лузон, Минданао, делови Суматре и Борнеа, Сицилија, Корзика и др.

Полуострва

Лабрадор, Калифорнија, Флорида, Јукатан, Пиринејско полуострво, Апенинско полуострво, Балканско полуострво, Скандинавско полуострво, Арабијско полуострво, Индокина, Кореја, Камчатка, Тајмир, Кола и др.

Клима уреди

Клима северне хемисфере је различита и варира од севера ка југу.

Северно од северног поларника влада хладна арктичка клима, која обухвата крајње северне делове Северне Америке, Европе и Азије.
Између поларника и 40° сгш преовлађује умерена клима. У оквиру умереног климата, могу се издвојити појасеви: планинске климе (већина високих планинских венаца), океанска клима (ободни делови континената), умерено-континенталне климе (већина континенталних делова копна) и екстремно-континенталне климе (дубљи делови копна који су у потпуности без утицаја мора или океана).
Између 40° и 20° сгш преовлађује суптропска клима. Карактеришу је дуга, топла и сушна лета, са кратким, прохладним и влажним зимама.
У појасу између 20° и 5° сгш доминира тропска клима, са жарким летима и благим зимама.
Појас између 5° сгш и екватора налази се у појасу екваторијалне климе.

Хидрографија уреди

Каспијско језеро, снимак из свемира

Океани

На северној хемисфери се простиру делови Тихог, Атлантског и Индијског океана, а у потпуности јој припада Северни Ледени океан^[4].

Мора

Највећа мора северне хемисфере су: Бофорово море, Гренландско море, Баренцово море, Карско море, Источносибирско море, Берингово море, Охотско море, Средоземно море, Саргашко море, Карипско море, Црно море, Арабијско море и др^[5].

Језера

На северној хемисфери се налазе највећа и најдубља језера света. Највеће језеро на свету је Каспијско, а најдубље је Бајкалско. Остала велика језера су: Велико Медвеђе, Велико Ропско, Горње, Хјурон, Мичиген, Аралско, Балхашко, Чад и др^[6].

Реке

Северна хемисфера има богату речну мрежу. Најдуже реке на полулопти су^[7]: Јукон, Макензи, Мисисипи, Мисури, Рио Гранде (Северна Америка); Дунав, Рајна, Мајна, Дњепар, Дњестар, Волга, Дон (Европа); Об, Јенисеј, Лена, Иртиш, Сир Дарја, Аму Дарја, Инд, Ганг, Брамапутра, Јангцекјанг, Хоангхо (Азија); Нил, Нигер, Сенегал (Африка).

Друштвене одлике уреди

Становништво уреди

На северној хемисфери је 2015. живело око 6.405.030.000 становника, што је 87% од укупног становништва планете Земље (око 7.359.970.000).^[1]^[8]^[9] Најмногољудније нације су Кинези, Индуси, Руси, Американци, Индонежани, Јапанци и др. Највећи градови полулопте су^[10]: Мексико Сити, Токио, Њујорк, Лондон, Каиро, Москва, Њу Делхи, Пекинг, Шангај и др.

Религија уреди

Јерусалим, центар три светске религије

На северној полулопти су заступљене све светске религије, од којих доминирају хришћанство, ислам, јудаизам, будизам и др.

Северна и Средња Америка

У овом делу северне хемисфере доминира хришћанска вероисповест: протестанти (САД, Канада), католици (Мексико и цела Средња Америка и Кариби) и други хришћани (баптисти, калвинисти, методисти и др).

Јужна Америка

У северном делу Јужне Америке доминира католичка вероисповест, уз одређене групе анимиста и тотемиста (предео Гвајанских планина).

Европа

На старом континенту доминантна је хришћанска вероисповест: католици (југозападни, централни и западни делови Европе), протестанти (Британија, Исланд, Скандинавија, Балтичке земље и северни део Средње Европе), православци (југоисточни и источни део континента). Има и муслимана (БиХ, Албанија, јужни и југозападни део Србије).

Азија

На северу континента доминирају православци и тотемисти. Цео југозападни и централни део Азије обухвата ислам, изузев Израела (јудаизам). Хиндуизам је распрострањен на Индијском полуострву. Источни и југоисточни део чине будисти, ламаисти, конфучијанци и шинтоисти, са изузетком Индонезије (ислам) и Филипина (католицизам).

Океанија

У овом делу хемисфере највише има протестаната и католика, уз мању број анимиста и хиндуиста (Фиџи).

Државе уреди

На северној полулопти се налазе све државе Европе, Северне Америке и Средње Америке, као и већи делови Африке, скоро цела Азија, северни делови Јужне Америке и мањи део Океаније.

Африка уреди

Азија уреди

Нил, једна од најдужих река света

На северној полулопти се налазе све државе Азије, осим највећег дела Индонезије и целог Источног Тимора.

Јужна Америка уреди

Целом површином
Већим делом површине
- Колумбија
Мањим делом површине
- Еквадор
- Бразил

Океанија уреди

Москва, главни град Русије, највеће државе света и северне хемисфере

Целом површином
- Палау
- Микронезија
- Гвам (САД)
- Северна Маријанска острва (САД)
- Маршалска Острва
- Хаваји (САД)
Мањим делом површине
- Кирибати

Види још уреди

Северна небеска хемисфера (Северно небо)

Извори уреди

^ ^а ^б Calculated from World Population Yearbook 2019(in thousands)
^ Највиши врхови света, Приступљено 25. 4. 2013.
^ Најдубља тачка океана, Приступљено 25. 4. 2013.
^ Океани Архивирано на сајту Wayback Machine (9. децембар 2014), Приступљено 25. 4. 2013.
^ Мора Архивирано на сајту Wayback Machine (9. децембар 2014), Приступљено 25. 4. 2013.
^ Језера Архивирано на сајту Wayback Machine (1. април 2008), Приступљено 25. 4. 2013.
^ Најдуже реке света, Приступљено 25. 4. 2013.
^ „90% Of People Live In The Northern Hemisphere – Business Insider”. Business Insider. 4. 5. 2012. Приступљено 10. 11. 2015.
^ „GIC – Article”. galegroup.com. Приступљено 10. 11. 2015.
^ Најмногољуднији градови света, Приступљено 25. 4. 2013.

Литература уреди

Група аутора. Атлас свијета, Југославенски лексикографски завод, Загреб, 1961.
Ристић К. Регионална географија Евроазије. Научна књига, Београд, 1993.
Петровић Д., Манојловић П. Геоморфологија. Географски факултет, Београд. 2003. ISBN 978-86-82657-32-3.
Група аутора. Атлас света. Монде Неуф, Љубљана. 2007. ISBN 978-86-86809-04-9.

Спољашње везе уреди

[WPY-1] а ^б Calculated from World Population Yearbook 2019(in thousands)

[2] Највиши врхови света, Приступљено 25. 4. 2013.

[3] Најдубља тачка океана, Приступљено 25. 4. 2013.

[4] Океани Архивирано на сајту Wayback Machine (9. децембар 2014), Приступљено 25. 4. 2013.

[5] Мора Архивирано на сајту Wayback Machine (9. децембар 2014), Приступљено 25. 4. 2013.

[6] Језера Архивирано на сајту Wayback Machine (1. април 2008), Приступљено 25. 4. 2013.

[7] Најдуже реке света, Приступљено 25. 4. 2013.

[8] „90% Of People Live In The Northern Hemisphere – Business Insider”. Business Insider. 4. 5. 2012. Приступљено 10. 11. 2015.

[9] „GIC – Article”. galegroup.com. Приступљено 10. 11. 2015.

[10] Најмногољуднији градови света, Приступљено 25. 4. 2013.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]