Седам светских чуда старог света

Седам светских чуда старог света је скуп архитектонских дела које су стари Грци, нарочито у хеленистичкој епохи, сматрали врхунцем људске креативности и генијалности. Међутим, од ових седам чуда још само комплекс великих пирамида у Гизи и дан данас постоји.

  1. Артемидин храм (550. п. н. е.) у Ефесу, Турска.
  2. Великa пирамидa у Гизи у Египту.
  3. Висећи вртови из Вавилона, чији је творац Набукодоносор II, око 8. векa п. н. е.
  4. Колос са Родоса, скулптура Хелиоса (292. п. н. е.280. п. н. е.).
  5. Маузолеј у Халикарнасу, у данашњем Бодруму, Турска.
  6. Статуа Зевса у Олимпији (око 457. п. н. е.).
  7. Фарос у Александрији, светионик направљен 270. п. н. е. на острву Фарос близу Александрије.
Седам светских чуда старог света (слева надесно, сврха надоле): Великa пирамидa у Гизи, Висећи вртови из Вавилона, Артемидин храм, Статуа Зевса у Олимпији, Маузолеј у Халикарнасу, Колос са Родоса и Фарос у Александрији као што је насликао холандски сликар из 16. века.

Историја

уреди
 
Локација седам светских чуда

Најстарије помињање листе светских чуда потиче од историчара Херодота (око 450. п. н. е.). Први пут свих седам чуда су заједно поменута у епиграму феничанског писца Антипатроса из Сидона (2. век п. н. е.), који је описао путопис по источном Медитерану свога времена. Грци су овај списак назвали: Τὰ ἑπτὰ θεάματα τῆς οἰκουμένης [γῆς] – „Седам атракција насељене Земље које треба обавезно видети“. Седам чуда је вероватно одабрано зато што је овај број за старе Грке имао симболику магичног броја. Опис седам светских чуда се налази у трактату из 6. века нове ере „О седам светских чуда“ (De septem mundi miraculis).

Освајање већег дела западног света од стране Александра Великог у 4. веку пре нове ере омогућило је хеленистичким путницима приступ цивилизацијама Египћана, Персијанаца и Вавилонаца.[1] Импресионирани и опчињени знаменитостима и чудима разних земаља, ови путници су почели да набрајају оно што су видели да би их запамтили.[2][3]

Уместо „чуда“, стари Грци су говорили о „theamata“ (θεάματα), што значи „знаменитости“, другим речима „ствари које треба видети“ (Τὰ ἑπτὰ θεάματα τῆς οἰκουμένης [γῆς] Tà heptà theámata tēs oikoumenēs [gēs]). Касније је коришћена реч за „чудо“ („thaumata“ θαύματα, „чуда“).[4] Стога је листа требало да буде пандан туристичког водича за древни свет.[1]

Прву референцу на листу од седам таквих споменика дао је Диодор Сицилијски.[5][6] Епиграмиста Антипатар са Сидона,[7] који је живео око или пре 100. године пре нове ере,[8] дао је листу од седам „чуда“, укључујући шест од садашње листе (заменивши зидове Вавилона Александријским светиоником):[9]

Гледао сам у зидове неосвојивог Вавилона по којима се јуре кочије, и на Зевса поред обала Алфеја, видео сам висеће вртове и Колоса Хелиоса, велике вештачке планине високих пирамида и џиновску гробницу Маусола; али када сам видео Артемидину свету кућу која се уздиже до облака, остале су стављене у сенку, јер само сунце никада није гледало себи равног изван Олимпа.

— Грчка антологија IX.58
 
Велика пирамида у Гизи, једино од седам светских чуда које још увек стоји.

Други антички писац, који се, можда сумњиво, представљао као Филон Византијски, написао је кратак извештај под насловом Седам знаменитости света.[3] Преживели рукопис је некомплетан, недостају му последње странице. Ипак, из текста преамбуле може се закључити да списак од седам знаменитости тачно одговара Антипатровом (у преамбули се помиње локација Халикарнаса, али недостају странице које описују седмо чудо, вероватно Маузолеј).[10]

Обим

уреди

Листа је покривала само медитеранске и блискоисточне регионе,[11] који су тада чинили познати свет Грка. Примарни извештаји хеленистичких писаца такође су снажно утицали на места укључена у листу чуда. Пет од седам записа прослављају грчка достигнућа у грађевинарству, са изузетком пирамида у Гизи и висећих вртова Вавилона.

Чуда

уреди
Седам светских чуда античког света
Назив Датум изградње Градитељи Датум уништења Узрок уништења Савремена локација
Велика пирамида у Гизи 2584–2561. п. н. е. Египћани Још увек постоје, већина фасаде је нестала Некропола Гизе, Египат
29° 58′ 45.03″ N 31° 08′ 03.69″ E / 29.9791750° С; 31.1343583° И / 29.9791750; 31.1343583 (Great Pyramid of Giza)
Висећи вртови Вавилона
(постојање нерешено)[12]
око 600. п. н. е. (евидентно) Вавилонци или Асирци Након 1. века Непознато Хила или Нинива, Ирак
32° 32′ 08″ С; 44° 25′ 39″ И / 32.5355° С; 44.4275° И / 32.5355; 44.4275 (Hanging Gardens of Babylon)
Статуа Зевса у Олимпији 466–456. п. н. е. (храм)
435. п. н. е. (статуа)
Грци
(Фидија)
5–6 век Растављен и поново састављен у Цариграду; касније уништен пожаром Олимпија, Грчка
37° 38′ 16.3″ N 21° 37′ 48″ E / 37.637861° С; 21.63000° И / 37.637861; 21.63000 (Statue of Zeus at Olympia)
Артемидин храм у Ефесу око 550 пне; и поново 323. п. н. е. Грци, Лидијци 356. п. н. е. (по Херострату)
262. године (по Готима)
Паљевина од стране Херострата, пљачка У близини Селчука, Турска
37° 56′ 59″ N 27° 21′ 50″ E / 37.94972° С; 27.36389° И / 37.94972; 27.36389 (Temple of Artemis at Ephesus)
Маузолеј у Халикарнасу 351. п. н. е. Грци,[13][14] Персијанци, Каријци
(Сатиросчани и Пифејци)
12–15 века Земљотрес Бодрум, Турска
37° 02′ 16″ С; 27° 25′ 27″ И / 37.0379° С; 27.4241° И / 37.0379; 27.4241 (Mausoleum at Halicarnassus)
Колос са Родоса 292–280. п. н. е. Грци
(Харес из Линдоса)
226. п. н. е. Уништен земљотресом Родос, Грчка
36° 27′ 04″ N 28° 13′ 40″ E / 36.45111° С; 28.22778° И / 36.45111; 28.22778 (Colossus of Rhodes)
Светионик у Александрији око 280. п. н. е. Грци, Птолемејски Египћани 1303–1480 Уништен земљотресом Александрија, Египат
31° 12′ 50″ N 29° 53′ 08″ E / 31.21389° С; 29.88556° И / 31.21389; 29.88556 (Lighthouse of Alexandria)

Утицај

уреди

Уметност и архитектура

уреди
 
На овој слици Мартена ван Хемскерка, Седам светских чуда античког света приказано је као позадина за отмицу Јелене од стране Париса.[15] Музеј уметности Волтерс.

Седам чуда на Антипатровој листи добило је похвале за своје значајне карактеристике, у распону од суперлатива највишег или највећег од њихових типова, до умећа којим су изведена. Њихова архитектонска и уметничка обележја су имитирана у целом хеленистичком свету и шире.

Грчки утицај у римској култури и оживљавање грчко-римских уметничких стилова током ренесансе заокупили су машту европских уметника и путника.[16] Направљене су слике и скулптуре које алудирају на Антипатрову листу, док је значајан број авантуриста путовао на стварна места да би лично видели чуда. Легенде су кружиле да би додатно употпуниле суперлативе чуда.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б „The Seven Wonders of the Ancient World”. Архивирано из оригинала 04. 07. 2009. г. Приступљено 2009-09-14. 
  2. ^ „History of the Past: World History”. 
  3. ^ а б Lunde, Paul (1980). „The Seven Wonders”. Saudi Aramco World. Архивирано из оригинала 2009-10-13. г. Приступљено 2009-09-12. 
  4. ^ Clayton, Peter; Martin J. Price (1990). The Seven Wonders of the Ancient World. Routledge. стр. 4. ISBN 978-0-415-05036-4. 
  5. ^ Diodorus Siculus. Bibliotheca Historica, Books I-V. Perseus Project, Tufts University. 2.11.5. 
  6. ^ Clayton, Peter A.; Price, Martin (2013-08-21). The Seven Wonders of the Ancient World (на језику: енглески). Routledge. стр. 158. ISBN 9781136748097. Приступљено 25. 11. 2016. 
  7. ^ Greek Anthology, Volume III. Perseus Project, Tufts University. Book 9, chapter 58. 
  8. ^ Biographical Dictionary Volume III (на језику: енглески). Society for the Diffusion of Useful Knowledge. 1843. стр. 48. Приступљено 25. 11. 2016. 
  9. ^ Clayton, Peter A.; Price, Martin (2013-08-21). The Seven Wonders of the Ancient World (на језику: енглески). Routledge. стр. 10. ISBN 9781136748103. Приступљено 25. 11. 2016. 
  10. ^ Pearse, Roger (2019-08-23). „Philo of Byzantium, On the Seven Wonders of the World: an English translation and some notes”. Roger Pearse. Приступљено 6. 6. 2021. 
  11. ^ The New Encyclopædia Britannica Micropædia Volume 10. USA: Encyclopædia Britannica, Inc. 1995. стр. 666. ISBN 0-85229-605-3. 
  12. ^ There is some conjecture as to whether the Hanging Gardens actually existed, or were purely legendary (see Finkel, Irving (1988) “The Hanging Gardens of Babylon,” In The Seven Wonders of the Ancient World, Edited by Peter Clayton and Martin Price, Routledge, New York, pp. 38 ff. ISBN 0-415-05036-7).
  13. ^ Kostof, Spiro (1985). A History of Architecture. Oxford: Oxford University Press. стр. 9. ISBN 0-19-503473-2. 
  14. ^ Gloag, John (1969) [1958]. Guide to Western Architecture (Revised изд.). The Hamlyn Publishing Group. стр. 362. 
  15. ^ „Panorama with the Abduction of Helen Amidst the Wonders of the Ancient World”. The Walters Art Museum. 
  16. ^ „Wonders of Europe”. Приступљено 2009-09-14. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди