Седам светских чуда старог света
Седам светских чуда старог света је скуп архитектонских дела које су стари Грци, нарочито у хеленистичкој епохи, сматрали врхунцем људске креативности и генијалности. Међутим, од ових седам чуда још само комплекс великих пирамида у Гизи и дан данас постоји.
- Артемидин храм (550. п. н. е.) у Ефесу, Турска.
- Великa пирамидa у Гизи у Египту.
- Висећи вртови из Вавилона, чији је творац Набукодоносор II, око 8. векa п. н. е.
- Колос са Родоса, скулптура Хелиоса (292. п. н. е. — 280. п. н. е.).
- Маузолеј у Халикарнасу, у данашњем Бодруму, Турска.
- Статуа Зевса у Олимпији (око 457. п. н. е.).
- Фарос у Александрији, светионик направљен 270. п. н. е. на острву Фарос близу Александрије.
Историја
уредиНајстарије помињање листе светских чуда потиче од историчара Херодота (око 450. п. н. е.). Први пут свих седам чуда су заједно поменута у епиграму феничанског писца Антипатроса из Сидона (2. век п. н. е.), који је описао путопис по источном Медитерану свога времена. Грци су овај списак назвали: Τὰ ἑπτὰ θεάματα τῆς οἰκουμένης [γῆς] – „Седам атракција насељене Земље које треба обавезно видети“. Седам чуда је вероватно одабрано зато што је овај број за старе Грке имао симболику магичног броја. Опис седам светских чуда се налази у трактату из 6. века нове ере „О седам светских чуда“ (De septem mundi miraculis).
Освајање већег дела западног света од стране Александра Великог у 4. веку пре нове ере омогућило је хеленистичким путницима приступ цивилизацијама Египћана, Персијанаца и Вавилонаца.[1] Импресионирани и опчињени знаменитостима и чудима разних земаља, ови путници су почели да набрајају оно што су видели да би их запамтили.[2][3]
Уместо „чуда“, стари Грци су говорили о „theamata“ (θεάματα), што значи „знаменитости“, другим речима „ствари које треба видети“ (Τὰ ἑπτὰ θεάματα τῆς οἰκουμένης [γῆς] Tà heptà theámata tēs oikoumenēs [gēs]). Касније је коришћена реч за „чудо“ („thaumata“ θαύματα, „чуда“).[4] Стога је листа требало да буде пандан туристичког водича за древни свет.[1]
Прву референцу на листу од седам таквих споменика дао је Диодор Сицилијски.[5][6] Епиграмиста Антипатар са Сидона,[7] који је живео око или пре 100. године пре нове ере,[8] дао је листу од седам „чуда“, укључујући шест од садашње листе (заменивши зидове Вавилона Александријским светиоником):[9]
Гледао сам у зидове неосвојивог Вавилона по којима се јуре кочије, и на Зевса поред обала Алфеја, видео сам висеће вртове и Колоса Хелиоса, велике вештачке планине високих пирамида и џиновску гробницу Маусола; али када сам видео Артемидину свету кућу која се уздиже до облака, остале су стављене у сенку, јер само сунце никада није гледало себи равног изван Олимпа.
— Грчка антологија IX.58
Други антички писац, који се, можда сумњиво, представљао као Филон Византијски, написао је кратак извештај под насловом Седам знаменитости света.[3] Преживели рукопис је некомплетан, недостају му последње странице. Ипак, из текста преамбуле може се закључити да списак од седам знаменитости тачно одговара Антипатровом (у преамбули се помиње локација Халикарнаса, али недостају странице које описују седмо чудо, вероватно Маузолеј).[10]
Обим
уредиЛиста је покривала само медитеранске и блискоисточне регионе,[11] који су тада чинили познати свет Грка. Примарни извештаји хеленистичких писаца такође су снажно утицали на места укључена у листу чуда. Пет од седам записа прослављају грчка достигнућа у грађевинарству, са изузетком пирамида у Гизи и висећих вртова Вавилона.
Чуда
уредиУтицај
уредиУметност и архитектура
уредиСедам чуда на Антипатровој листи добило је похвале за своје значајне карактеристике, у распону од суперлатива највишег или највећег од њихових типова, до умећа којим су изведена. Њихова архитектонска и уметничка обележја су имитирана у целом хеленистичком свету и шире.
Грчки утицај у римској култури и оживљавање грчко-римских уметничких стилова током ренесансе заокупили су машту европских уметника и путника.[16] Направљене су слике и скулптуре које алудирају на Антипатрову листу, док је значајан број авантуриста путовао на стварна места да би лично видели чуда. Легенде су кружиле да би додатно употпуниле суперлативе чуда.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б „The Seven Wonders of the Ancient World”. Архивирано из оригинала 04. 07. 2009. г. Приступљено 2009-09-14.
- ^ „History of the Past: World History”.
- ^ а б Lunde, Paul (1980). „The Seven Wonders”. Saudi Aramco World. Архивирано из оригинала 2009-10-13. г. Приступљено 2009-09-12.
- ^ Clayton, Peter; Martin J. Price (1990). The Seven Wonders of the Ancient World. Routledge. стр. 4. ISBN 978-0-415-05036-4.
- ^ Diodorus Siculus. Bibliotheca Historica, Books I-V. Perseus Project, Tufts University. 2.11.5.
- ^ Clayton, Peter A.; Price, Martin (2013-08-21). The Seven Wonders of the Ancient World (на језику: енглески). Routledge. стр. 158. ISBN 9781136748097. Приступљено 25. 11. 2016.
- ^ Greek Anthology, Volume III. Perseus Project, Tufts University. Book 9, chapter 58.
- ^ Biographical Dictionary Volume III (на језику: енглески). Society for the Diffusion of Useful Knowledge. 1843. стр. 48. Приступљено 25. 11. 2016.
- ^ Clayton, Peter A.; Price, Martin (2013-08-21). The Seven Wonders of the Ancient World (на језику: енглески). Routledge. стр. 10. ISBN 9781136748103. Приступљено 25. 11. 2016.
- ^ Pearse, Roger (2019-08-23). „Philo of Byzantium, On the Seven Wonders of the World: an English translation and some notes”. Roger Pearse. Приступљено 6. 6. 2021.
- ^ The New Encyclopædia Britannica Micropædia Volume 10. USA: Encyclopædia Britannica, Inc. 1995. стр. 666. ISBN 0-85229-605-3.
- ^ There is some conjecture as to whether the Hanging Gardens actually existed, or were purely legendary (see Finkel, Irving (1988) “The Hanging Gardens of Babylon,” In The Seven Wonders of the Ancient World, Edited by Peter Clayton and Martin Price, Routledge, New York, pp. 38 ff. ISBN 0-415-05036-7).
- ^ Kostof, Spiro (1985). A History of Architecture. Oxford: Oxford University Press. стр. 9. ISBN 0-19-503473-2.
- ^ Gloag, John (1969) [1958]. Guide to Western Architecture (Revised изд.). The Hamlyn Publishing Group. стр. 362.
- ^ „Panorama with the Abduction of Helen Amidst the Wonders of the Ancient World”. The Walters Art Museum.
- ^ „Wonders of Europe”. Архивирано из оригинала 06. 10. 2008. г. Приступљено 2009-09-14.
Литература
уреди- Clayton, Peter; Martin J. Price (1990). The Seven Wonders of the Ancient World. Routledge. стр. 4. ISBN 978-0-415-05036-4.
- Anon. (1993). The Oxford Illustrated Encyclopedia (First изд.). Oxford: Oxford University.
- Hereward Carrington (1880–1958) (2003). The Seven Wonders of the World: ancient, medieval and modern, reprinted in the Carington Collection. ISBN 0-7661-4378-3.
- Carrington, Hereward (септембар 2010). The Carrington Collection. ISBN 9781169692169. Архивирано из оригинала 1. 12. 2020. г. Приступљено 29. 10. 2014.
- Evans, I H (reviser (1975). Brewer's Dictionary of Phrase and Fable (Centenary edition Fourth impression (corrected) изд.). London: Cassell.
- Latham, Edward (1904). A Dictionary of Names, Nicknames and Surnames, of Persons, Places and Things. OCLC 01038938.
- Miller, Francis Trevelyan (1915). America, the Land We Love. стр. 201. OCLC 00334597. Архивирано из оригинала 1. 12. 2020. г. Приступљено 16. 10. 2020.
- The Complete Idiot's Guide to the Crusades. 2001.
- Herbermann, Charles George, ур. (1913). Cluny Abbey. The Catholic Encyclopedia. 4. стр. 73. OCLC 06974688. Архивирано из оригинала 1. 12. 2020. г. Приступљено 16. 10. 2020.
- The Rough Guide To England. 1994.
- „American Society of Civil Engineers Seven Wonders”. ASCE.org. 19. 7. 2010. Архивирано из оригинала 2. 8. 2010. г. Приступљено 30. 8. 2010.
- American Society of Civil Engineers. „Seven Wonders of the Modern World”. ASCE.org. Архивирано из оригинала 2010-04-02. г.
- „USGS: Three Gorges Dam is bigger than Itaipu Dan but annual output is about the same because of river variability”. Архивирано из оригинала 27. 4. 2020. г. Приступљено 9. 10. 2019.
- „New Seven Wonders panel”. USA Today. 27. 10. 2006. Приступљено 31. 7. 2010.
- Clark, Jayne (22. 12. 2006). „The world's 8th wonder: Readers pick the Grand Canyon”. USA Today. Архивирано из оригинала 19. 6. 2012. г. Приступљено 3. 5. 2013.
- „The multimedia campaign to choose the New 7 Wonders of the World is in its final stage.”. New7Wonders. Архивирано из оригинала 3. 1. 2007. г. Приступљено 10. 6. 2015.
- „Egypt's pyramids out of seven wonders contest”. Daily News Egypt. 20. 4. 2007. Архивирано из оригинала 25. 6. 2018. г. Приступљено 25. 6. 2018.
- „Reuters via ABC News Australia "Opera House snubbed as new Wonders unveiled" 7 July 2007”. Australia: ABC. 8. 7. 2007. Архивирано из оригинала 29. 6. 2011. г. Приступљено 31. 7. 2010.
- „Great Wall of China”. Encyclopædia Britannica. Архивирано из оригинала 2. 5. 2015. г. Приступљено 16. 2. 2012.
- „Underwater Wonders of the World”. Wonderclub. Архивирано из оригинала 13. 6. 2017. г. Приступљено 31. 8. 2010.
- Kumar, Manjit (7. 11. 2003). „Review: Seven Wonders of the Industrial World by Deborah Cadbury”. The Guardian. Архивирано из оригинала 21. 9. 2016. г. Приступљено 13. 12. 2016.
- Cadbury, Deborah (17. 2. 2011). „British History in Depth: Seven Wonders of the Industrial World”. Архивирано из оригинала 27. 12. 2019. г. Приступљено 2015-03-25.
- „Seven Wonders of the Solar System Video”. Aaa.org. 1999. Архивирано из оригинала 1. 4. 2014. г. Приступљено 2014-02-22.
Спољашње везе
уреди- "Seven Ancient Wonders of the World" on The History Channel website. Also includes links to medieval, modern and natural wonders.
- Parkin, Tim, Researching Ancient Wonders: A Research Guide, from the University of Canterbury, New Zealand. – a collection of books and Internet resources with information on seven ancient wonders.
- "Eternal wonder of humanity's first great achievements", by Jonathan Glancey in The Guardian, 10 March 2007
- 77 Wonders of the World in 360° A list of world wonders linking the ancient 7 Wonders of the World and the World Heritage List by UNESCO