Седам слободних вештина

У средњем веку, израз седам слободних вештина (лат. septem artes liberales)[1] користио се да означи образовни програм који су похађали свештеници пре него што би се прикључили универзитетским студијама.[2] У општем случају, слободне вештине су обухватале оне активности које су захтевале искључиво интелектуални напор, за разлику од „механичких вештина“ које су тражиле употребу физичке снаге. У савременом образовању, слободне вештине подразумевају изучавање књижевности, страних језика, филозофије, историје, математике, и науке.[3]

Седам слободних вештина (12. век)

Историја

уреди

Више школе у Римском царству биле су отворене за свакога ко је могао да плати школарину и добијале су велику новчану помоћ од државе. Њихов задатак био је да обучавају правнике и друге службенике. Зато се у њима највише полагало на учење убедљивог јавног говора па су назване реторским школама.

У њима се изучавало седам слободних вештина: граматика, реторика, дијалектика, геометрија, математика, астрономија и музика. Боеције је поделио ове вештине у две групе тако да прве три чине тропуће (trivium) а преостале четири чине четворопуће (quadrivium).

Римске школе нестале су убрзо након пада Римског царства у свим деловима Европе. Међутим, у Италији оне су наставиле да се развијају. Тамо је римско право остало на снази и правници су се даље обучавали у реторским школама. Ове школе такође су образовале и професионалне писце писама који су опслуживали неписмено становништво. Начин рада као и предмети који су се изучавали у овим школама послужили су као извор за црквене школе које су се постепено развијале у осталим деловима западне Европе.

Подела на седам слободних вештина потиче из раносредњовековног трактата Марцијана Капеле Мистично Венчање Филологије и Меркура (De nuptiis Philologiae et Mercurii, 400–439),[4] а за њихово груписање у тривијум и квадривијум (у VI веку) заслужни су Касиодор и Боетије. Захваљујући списима Беде Пречасног (Венерабилиса) и Исидора из Севиље курикулум који се базира на слободним вештинама уводи се у манастирске школе (нарочито у Британији). Полазећи са становишта да је изучавање слободних вештина предуслов за разумевање хришћанске доктрине, енглески монах Алкуин је на тој основи развио програм дворске школе Карла Великог у Ахену (крај VIII века) и тако успоставио мост између античке културе и средњовековних универзитета. Значајан допринос развоју слободних вештина дао је и Герберт из Оријака (папа Силвестар II) који је током боравка у Шпанији (друга половина X века) проучавао арабљанске математичке списе; на основу тих знања он је унапредио до тада релативно запостављене дисциплине квадривијума.

Састав образовних програма

уреди

Слободне вештине у ликовним уметностима

уреди

У ликовним уметностима најчешће се приказује седам слободних вештина. Током читавог средњег века, као и у каснијим периодима, слободне вештине се обично приказују као женске фигуре са атрибутима. Структура тих персонификација установљена је већ у поменутом спису Марцијана Капеле. Карактер атрибута се временом мењао. Они су се понекад сводили на инструменте који се користе у одређеној дисциплини – лењири и шестари за геометрију, дурбин или нека друга справа за посматрање звезда за астрономију, различити музички инструменти за музику и сл. (минијатура из књиге Hortus deliciarum Хераде из Ландсберга, XII век) – а понекад су почивали на сложеним литерарним алегоријама карактеристичним за одређено време и средину; ова друга тенденција карактеристична је за представе слободних вештина у позном средњем веку, ренесанси и бароку. У функцији атрибута јављале су се и чувене личности из античког света или ближе прошлости: на Краљевском порталу катедрале у Шартру (XII век), поред персонификација слободних вештина приказан је и по један истакнути представник сваке од седам дисциплина (Квинтилијан за дијалектику, Герберт из Оријака за аритметику, Птоломеј за астрономију итд.).[5] Персонификације слободних вештина приказују се као низ појединачних фигура (Ђовани Пизано, представе слободних вештина на проповедаоници катедрале у Пизи, 1302–1310; Ђовани дел Бјондо, Седам слободних вештина, друга половина XIV века, Мадрид, Прадо; бакрорези Х. З. Бехама, XVI век), у оквиру сложенијих композиција (Ботичели, Младић се упознаје са седам слободних вештина, Париз, Лувр) или сложених иконографских програма (готички портали катедрала у Шартру и Сенсу, крај XII века; Б. Пинтурикијо, представе у Борџијиним одајама у Ватикану, 1492–1495).[6][7]

Референце

уреди
  1. ^ „MA Liberal Arts | Course Overview”. University of Winchester (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-06. 
  2. ^ „What is Liberal Arts? – Ancient, Medieval, Modern”. Liberal Arts UK. Приступљено 4. 6. 2018. 
  3. ^ „Liberal Arts: Encyclopedia Britannica Concise”. Енциклопедија Британика. Архивирано из оригинала 06. 09. 2007. г. Приступљено 19. 12. 2010. 
  4. ^ Waddel, Helen (2000). The Wandering Scholars of the Middle Ages. Dover Publications. стр. 25. ISBN 978-0486414362. 
  5. ^ Lautier, C. (1998). „Les Arts libéraux de la ‘librairie’ capitulaire de la cathédrale de Chartres”. Ур.: Cothren, Michael; Shepard, Mary. Essays on Stained Glass in Memory of Jane Hayward (1918–1994). Gesta. 37/2. Internatl. Ctr. Medieval Art. стр. 211—216. 
  6. ^ d’Ancona, Paolo (1902). „Le Rappresentazioni Allegoriche delle Arti Liberali nel Medio Evo e nel Rinascimento”. L'arte. V: 137—155,211—228,269—289,370—385. 
  7. ^ Verdier, Ph. (1969). „L’iconographie des Arts Libéraux dans l’Art du Moyen Age jusqu’ à la Fin du Quinzième Siècle”. Arts Libéraux et Philosophie au Moyen Age: Actes du Quatrième Congrès International de Philosophie Médiévale. Montreal, Paris: Université de Montréal; Institut d'études médiévales; J. Vrin. стр. 305—355. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
  • The Seven Liberal Arts (језик: енглески)
  •   Arts, Liberal”. New International Encyclopedia. 1905.  Definition and short history of the Seven Liberal Arts from 1905.
  • Fr. Herve de la Tour, "The Seven Liberal Arts", Edocere, a Resource for Catholic Education, February 2002. Thomas Aquinas's definition of and justification for a liberal arts education.
  • Otto Willmann. "The Seven Liberal Arts". In The Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company, 1907. Retrieved 13 August 2012.] "[Renaissance] Humanists, over-fond of change, unjustly condemned the system of the seven liberal arts as barbarous. It is no more barbarous than the Gothic style, a name intended to be a reproach. The Gothic, built up on the conception of the old basilica, ancient in origin, yet Christian in character, was misjudged by the Renaissance on account of some excrescences, and obscured by the additions engrafted upon it by modern lack of taste… That the achievements of our forefathers should be understood, recognized, and adapted to our own needs, is surely to be desired."
  • Andrew Chrucky (1 September 2003). "The Aim of Liberal Education". "The content of a liberal education should be moral problems as provided by history, anthropology, sociology, economics, and politics. And these should be discussed along with a reflection on the nature of morality and the nature of discussions, i.e., through a study of rhetoric and logic. Since discussion takes place in language, an effort should be made to develop a facility with language."
  • "Philosophy of Liberal Education" A bibliography, compiled by Andrew Chrucky, with links to essays offering different points of view on the meaning of a liberal education.
  • Mark Peltz, "The Liberal Arts and Leadership", College News (The Annapolis Group), 14 May 2012. A defense of liberal education by the Associate Dean of Grinnell College (first appeared in Inside Higher Ed).
  • "Liberal Arts at the Community College" Архивирано на сајту Wayback Machine (28. новембар 2020), an ERIC Fact Sheet. ERIC Clearinghouse for Junior Colleges Los Angeles
  • "A Descriptive Analysis of the Community College Liberal Arts Curriculum" Архивирано на сајту Wayback Machine (28. новембар 2020). ERIC Clearinghouse for Junior Colleges Los Angeles
  • The Center of Inquiry in the Liberal Arts. Website about The Wabash Study (for improving liberal education). Sponsored by the Center of Inquiry in the Liberal Arts at Wabash College (Indiana), the Wabash Study began in the fall of 2010 – scheduled to end in 2013. Participants include 29 prominent colleges and universities.
  • Academic Commons. An online platform in support of the liberal education community. It is a forum for sharing practices, outcomes, and lessons learned of online learning. Formerly sponsored by the Center of Inquiry in the Liberal Arts, The Academic Commons is hosted by the National Institute for Technology in Liberal Education ("NITLE".).
  • The Liberal Arts Advantage – for Business. Website dedicated to "Bridging the gap between business and the liberal arts". "A liberal arts education is aimed at developing the ability to think, reason, analyze, decide, discern, and evaluate. That's in contrast to a professional or technical education (business, engineering, computer science, etc.) which develops specific abilities aimed at preparing students for vocations."
  • Video explanation by Professor Nigel Tubbs of liberal arts curriculum and degree requirements of Winchester University, UK.. "Liberal arts education (Latin: liberalis, free, and ars, art or principled practice) involves us in thinking philosophically across many subject boundaries in the humanities, the social and natural sciences, and fine arts. The degree combines compulsory modules covering art, religion, literature, science and the history of ideas with a wide range of optional modules. This enables students to have flexibility and control over their programme of study and the content of their assessments."