Седам српских чуда

седам историјских и културних споменика Србије, као и седам природних места, одабраних у акцији Политикиног додатка „Магазин“

Седам српских чуда су седам историјских и културних споменика Србије, као и седам природних места, одабраних у акцији Политикиног додатка „Магазин“ и Туристичке организације Србије.[1]

На иницијативу Бернарда Вебера, организовано је такмичење по узору на седам светских чуда старог света, у којем је бирано седам светских чуда новог света, а затим и седам светских чуда природе (у којем кандидат била и Ђавоља варош из Србије, као и Дунав). Еквиваленто тим такмичењима, „Политикин магазин“ је 2007. године направио анкету у којем је бирано седам српских чуда градидељства и седам српских чуда природе.

Седам српских чуда градитељства

уреди
Чудо Време изградње Градитељи Фотографија
Београдска тврђава 535. Јустинијан I  
Шарганска осмица 15. јануар 1925. Аустроугарска и Железнице Србије  
Манастир Студеница 1196. Стефан Немања  
Гамзиград - Ромулијана 298. н. е. Галерије  
Манастир Високи Дечани 1327. Стефан Урош III Дечански  
Храм Светог Саве 1989. Александар Дероко
Бранко Пешић
 
Градска кућа у Суботици 1910. Марцел Комор
Деже Јакаб
 

Седам српских чуда природе

уреди
Чудо Опис Фотографија
Дрина са врелом Река која припада црноморском сливу, настаје спајањем река Таре и Пиве и највећа је притока Саве. Данас представља границу између Србије и БиХ.  
Кањон Увца Кањонска долина реке у југозападној Србији на којем се налази Специјални резерват природе Увац.  
Ђавоља варош Један од најнеобичнијих природних феномена ерозивних порекла.
Била је кандидована за седам светских чуда природе.
 
Национални парк Тара Један од пет националних паркова србије Србије смештен на површину од 22.000 хектара на планини Тари.  
Ђердапска клисура Најдужа и највећа клисура у Европи. Чине је наизменично 4 котлине и 4 клисуре.  
Прерасти Вратне У клисури реке Вратне се налазе три природна камена моста.
Највиши су и сматрају се најлепшим у Европи.
 
Фрушка гора Острвска планина у Војводини. Граде је стене из различитих геолошких периода и на њој је смештен најстарији национални парк у Србији.  

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Сајт Туристичке организације Србије Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јул 2011), Приступљено 25. 4. 2013.