Сексуална едукација деце са сметњама у развоју

Сексуална едукација деце са сметњама у развоју као процес промене личности у жељеном правцу усвајањем различитих садржаја у зависности од узраста и потреба јединке[1] спроводи се у склопу сексуалног образовања и едукација деце у школама. Сексуално образовање треба да почне у периоду око десете године живота, пре било какве сексуалне активности и ризичних полних односа и да се учи из здраве комуникације са родитељима или неког стручног лица.

Сексуална едукација деце са сметњама у развоју као једнуод незаобилазних тема има и контрацепцију

Предности уреди

Сексуална едукација деце са сметњама у развоју[2] има многе предности, јер кроз њу ова категорија деце стиче оптималан ниво знања о функционисању свог тела, физиолошким процесима, али и емотивним одлукама у вези са здрављем. Правовремена и правилна примена сексуалног образовања и едукација деце и младих била би видљиве кроз само неколико година, што је утврђено кроз праћење бројних индикатора здравља, и према пријавама и превенцији сексуалног насиља како међу старијима, тако и међу млађима.[3]

Почетак уреди

Сексуално образовање треба да почне у периоду око десете године живота, пре било какве сексуалне активности и ризичних полних односа и да се учи из здраве комуникације са родитељима или неког стручног лица.[3]

Циљ уреди

 
Сексуално с образовања и едукација деце у школама

Здравствена неписменост код деце са сметњама у развоју, може имати последице по њихово репродуктивно, али и опште здравље као и појаву сексуалног насиља и узнемиравања међу вршњацима још у најранијем добу одрастања и школовања. У том смислу сексуално образовање и репродуктивно здравље, требало би да обухвати програм чији наставни исходи имају за циљ смањење инциденције било које врсте, било здравствене, психичке или физичке, али и ширење свести код младих људи са сметњама у развоју о томе да из незнања и неинформисаности расте број пријава сексуалног насиља.[3]

Теме уреди

Сексуално образовање деце са сметњама у развоју требало би да обухвати теме као што су хумани односи међу половима и превенција партнерског насиља. Ове теме са психолошког аспекта, могу само позитивно утицати на здравље адолесцената.[3]

Едукација едукатора уреди

Поред деце, о начину саксуалног образовања деце са сметњама у развоју треба едуковати и њихове родитељима када су ове теме у питању, јер иако су едукатори своје деце они некада ни сами нису стручни и компетентни да дају одговоре свом детету, некада имају баријере у комуникацији које могу донети промене које долазе са пубертетом. У том смислу улога здравственог васпитача или било које друге стручне особе из ове области, у едукацији родитеља детета са сметњама у развоју у овом сегменту била би непроцењива.[3]

Опште информације уреди

Сметње у развоју су група стања због оштећења у физичком изгледу, учењу, језику или понашању. Отприлике једно од шест деце само у Сједињеним Америчким Државама има једну или више сметњи у развоју или друге застоје у развоју. Детету са сметњама у развоју је потребно сексуално образовање колико и детету без инвалидитета. Поред општег приступа сексуалном образовању, сексуално образовање дете са инвалидитетом требало би да обухвати:[4]

  • чињеница да особе са инвалидитетом могу имати испуњен романтични и сексуални живот
  • сексуалне проблеме који могу бити повезани са њиховим инвалидитетом,
  • друштвена правила као што су јавно и приватно понашање и личне границе.

Сексуално образовање за дете са интелектуалним тешкоћама треба да се пружа на начин који дете може да разуме. У том смислу родитељ детета са сметњама у развоју, могу бити од помоћи са одговарајућим информацијама о пубертету, менструацији (већина инвалидитета не утиче на то када девојчица почиње да има менструацију) и романтичним и сексуалним односима за своје дете.[4]

Деца и тинејџери са интелектуалним тешкоћама можда ће требати дуже да се навикну на помисао о променама које долазе са пубертетом. Може им се помоћи тако што ће се кроз едукацију правовремено припремити пре почетка пубертета (од 8 до 13 година код девојчица и од 9 до 14 година код дечака).[4]

Извори уреди

  1. ^ Требјешанин, Жарко (2018). Речник психологије. Београд: Агапе књига. ISBN 978-86-918127-8-2. стр. 371..
  2. ^ CDC (2022-04-19). „Developmental Disabilities | CDC”. Centers for Disease Control and Prevention (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-06. 
  3. ^ а б в г д „Сексуална едукација деце као најбољи облик превенције овог облика насиља међу вршњацима”. cuvamte.gov.rs. Приступљено 6. 12. 2022. 
  4. ^ а б в Services, Department of Health & Human. „Disability and sexuality”. www.betterhealth.vic.gov.au (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-06. 

Спољашње везе уреди

Edukativni programi za rad sa porodicama dece sa smetnjama u razvoju