Википедија

Семјуел Ванџиру

Семјуел Камау Ванџиру (10. новембар 1986 — 15. мај 2011) био је кенијски тркач на дуге стазе који је победио на Олимпијском маратону у Пекингу 2008. у олимпијском рекордном времену од 2:06:32; поставши први Кенијац који је освојио олимпијско злато у маратону. Постао је најмлађи освајач златне медаље у маратону од 1932. године.

Семјуел Ванџиру
Лични подаци
Пуно имеСемјуел Камау Ванџиру
Датум рођења(1986-11-10)10. новембар 1986.
Место рођењаЊахуруру, Кенија
Датум смрти15. мај 2011.(2011-05-15) (24 год.)
Место смртиЊахуруру, Кенија
Спортске информације
Спортмаратон, полумаратон
Достигнућа и титуле
НаградеНаграда за најперспективнијег спортисту године у Кенији 2005.
Награда за кенијског спортисту године 2008.
Награде и медаље
Атлетика
Маратон
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 2008. Пекинг Атлетика на Летњим олимпијским играма 2008 — маратон за мушкарце

Поставио је тренутни (до 2020.) светски јуниорски рекорд на 10.000 метара 2005. године и поставио светски рекорд у полумаратону 3 пута. [1] Године 2009. победио је на Лондонском маратону и Чикашком маратону, трчећи најбрже маратоне икада забележене у Уједињеном Краљевству односно Сједињеним Државама. Задржао је титулу у Чикагу 2010. године у сезони пуној повреда.

2011. године умро је након пада са балкона у свом дому у Њахуруруу након породичног спора.

Тркачка каријера уреди

Рана каријера уреди

Семјуел Ванџиру је рођен у Њахуруруу, округ Лаикипија, граду у долини Рифт, око 150 км северозападно од главног града, Најробија. [2] Одгајала га је мајка Хана Ванџиру, ћерка Самјуела Камауа са братом Сајмоном Њорогеом у сиромаштву. [3] [4] Ванџиру је име своје мајке узео као презиме, јер је била самохрана мајка. Напустио је школу са око 12 година, јер породица није могла да обезбеди школарину. [5]

Ванџиру је почео да трчи са 8 година. Године 2002. преселио се у Јапан и отишао у средњу школу у Сендају. Имао је успеха на јапанском кросу, где је са шеснаест година освојио Fukuoka International Cross Country 2003. године. Наставио је да побеђује у Фукуоки, као и на међународном кросу у Чиби узастопно 2004. и 2005. [6] Након што је дипломирао 2005. године, придружио се атлетском тиму Тојота Кјушу, који је тренирао освајач сребрне медаље на Олимпијском маратону 1992. Коиши Моришита. [7]

Ванџиру је имао најбољи резултат на 5000 м 13:12:40, трчао је као 17-годишњак у априлу 2004. у Хирошими, у Јапану. Са 18 година, Ванџиру је оборио светски рекорд у полумаратону 11. септембра 2005. на полумаратону у Ротердаму са временом од 59:16 минута, званично премашивши полумаратонски рекорд Пола Тергата од 59:17 минута.

Томе је претходило побољшање светског јуниорског рекорда на 10.000 м са разликом од скоро 23 секунде у ИААФ Златној лиги Ван Даме Меморијал трке 26. августа. Његово време од 26:41:75 било је довољно добро за треће место у трци иза светског рекорда Кененисе Бекелеа, постављеног у истој трци, од 26:17:53 и Бонифација Кипропа 26:39:77. У трци је 6 тркача прошло испод 27 минута. [8] [9]

Светски рекорди и олимпијско злато уреди

Ванџиру је вратио светски рекорд у полумаратону, који је Хаиле Гебрселасије оборио почетком 2006, са 58:53 минута 9. фебруара 2007. на полумаратону у Рас Ал Хајми [10] и поправио га на 58:33 17. марта 2007. у Хагу, уХоландији. Поправљајући сопствени рекорд, забележио је незванично време 55:31 за 20 км, што је било брже од светског рекорда Хаилеа Гебрселасија, али никада није ратификовано због метода мерења времена у трци. [11]

 
Ванџиру се приближава циљу на Летњим олимпијским играма 2008.

Ванџиру је дебитовао у маратону на Фукуока маратону 2. децембра 2007, победивши импресивно са рекордом стазе од 2:06:39. [12] Почео је 2008. годину победом на Зајед међународном полумаратону и добивши награду од 300.000 долара. [13] На Лондонском маратону 2008. дошао је на друго место, по први пут са 2:06. На Летњим олимпијским играма 2008. Ванџиру је освојио златну медаљу у маратону у олимпијском рекордном времену од 2:06:32, оборивши претходни рекорд од 2:09:21 који је поставио Карлос Лопес из Португалије на Олимпијским играма 1984. [14] Добио је AIMS награду за најбољег спортисту године те године као признање за своје наступе. [15]

Победе у Лондону и Чикагу уреди

На Гранољеровом полумаратону у Шпанији, у фебруару 2008, на коме је победио, Кенијац је изјавио „осећам се способним да за пет година остварим време испод 2 сата на маратону“. [16] У априлу 2009. Ванџиру је победио на Лондонском маратону у времену од 2:05:10, што је нови лични рекорд и нови рекорд стазе. Био је задовољан постигнутим и изјавио је да се нада да ће у блиској будућности оборити светски рекорд Хаилеа Гебрселасија. [17] На полумаратону у Ротердаму, Ванџиру је 13. септембра постигао резултат 1:01:08. [18] У октобру 2009. Ванџиру је победио на Чикашком маратону у времену од 2:05:41, постављајући нови рекорд стазе за град и најбрже време маратона икада трчано у Сједињеним Државама. [19] Победе у Лондону и Чикагу помогле су му да дође на врх Светске маратонске ранг листе за 2009. годину, доневши му 500.000 долара. [20]

Пријавио се да брани титулу на Лондонском маратону 2010. године, али је сусрео са проблемима са коленом на средини трке и одлучио је да одустане како би избегао даље повреде – први пут у шест маратона које није успео да заврши. [21] Одабрао је да трчи на Чикашком маратону 2010. у октобру, али стомачни вирус пре трке је наштетио његовим припремама и он је ушао у такмичење са мањим циљем да дође до прва три места. Ванџиру је, упркос недостатку врхунске физичке форме, истрајао и одбранио титулу у Чикагу са временом 2:06:24. "То је било највеће изненађење које сам видео у животу", рекао је његов тренер Федерико Роса на наступу. [22] [23]

Лични живот уреди

Ванџиру се 2009. оженио са Мери Вацером, колегиницом тркачицом на дуге стазе, а њих двоје су добили дете 2010. године. Претходно је био ожењен са Тризом Њери на традиционалној церемонији и имао двоје деце, иако је брак Ванџируа и Вацере био правно обавезујући. [24] [25]

Ванџиру је почео да пије алкохол када се преселио у Јапан, и то се повећало и постало главни део његовог живота. Упркос томе, његова маратонска каријера се наставила успешно, иако је његов лични живот постао помало хаотичан. [25]

У децембру 2010. Ванџируа је ухапсила кенијска полиција у његовој кући Њахуруруу и оптужила за претњу убиством своје жене и незаконито поседовање пушке АК-47. Он је негирао обе оптужбе и тврдио да му је намештено. [26] [27] [25]

Ванџиру и његова супруга Триза Њери, козметичарка, имали су ћерку Ен Ванџиру и сина Симона Њорогеа. [28] [29] Ванџиру је имао и трећу жену, Џуди Вамбуи Ваириму, која је била трудна када је он умро и касније добила сина. [30]

Ванџируов рођак Џозеф Рири био је маратонац светске класе, [31] а Ванџируов млађи брат Симон Њороге је такође био тркач на дуге стазе.[тражи се извор]

Смрт уреди

Дана 15. маја 2011. Ванџиру је умро од пада са балкона у својој кући у Њахуруруу. Изгледа да је Ванџиру задобио унутрашње повреде након пада, а лекари су потврдили смрт у оближњој болници након што покушаји да га оживе нису успели. [32]

Полиција је саопштила да је Ванџируова жена, Триза Њери, дошла кући и нашла га у кревету са другом женом. Закључала је пар у спаваћој соби и истрчала напоље. Ванџиру је тада умро након што је пао са балкона. [33] Полиција није сигурна да ли је Ванџиру намеравао да се убије или је скочио из беса, и истражује околности које су довеле до његове смрти. [33] [34]

У мају 2017, док је сведочила током истраге о Ванџируовој смрти, његова мајка Хана Ванџиру рекла је на суду у Милиманију да верује да је њен син убијен. [35] [36] [37] [25]

 
Семјуел Ванџиру, обара светски рекорд у полумаратону Fortis City-Pier-City Half Marathon 2007.

Његова мајка је у истрази о његовој смрти тврдила да су њеног сина убили шест мушкараца који су били у завери са његовом супругом Тризом Њери. [38] Током истраге на суду у Милиманију која је покушавала да утврди да ли је Ванџиру убијен или је скочио у смрт, бивши главни владин патолог рекао је да је уверен да је Ванџиру ударен тупим предметом након што је скочио са балкона своје куће и пао на ноге, или је могуће да је гурнут па ударен. [39] [25]

Награде
  • Награда за најперспективнијег спортисту године у Кенији 2005. [40]
  • Награда за кенијског спортисту године 2008. [41]

Референце уреди

  1. ^ „IAAF: Half Marathon - men - senior - outdoor | iaaf.org”. iaaf.org. Приступљено 2018-09-21. 
  2. ^ Macharia, James (15. 5. 2011). „Samuel Wanjiru Dead: Olympic Gold Medalist Dies at 24”. Huffington Post. USA. Reuters. Приступљено 15. 5. 2011. 
  3. ^ „Obituary”. The Daily Telegraph. 16. 5. 2011. Приступљено 25. 7. 2011. 
  4. ^ „Wanjiru mother arrested”. The Standard. 4. 6. 2011. Приступљено 12. 5. 2016. 
  5. ^ „Samuel Kamau Wanjiru Memorial Website (1986-2011)”. Архивирано из оригинала 28. 3. 2012. г. Приступљено 2011-07-25. 
  6. ^ Nakamura, Ken (20. 2. 2005). „Niiya, Yamanaka, Sato and Wanjiru excel in Chiba Cross Country”. IAAF. Приступљено 12. 5. 2016. 
  7. ^ „Olympics: Wanjiru aims for Beijing gold”. Daily Nation. 19. 7. 2008. Архивирано из оригинала 20. 7. 2008. г. Приступљено 19. 7. 2008. 
  8. ^ „World Records ratified”. IAAF. 17. 11. 2009. Архивирано из оригинала 23. 10. 2012. г. 
  9. ^ „IAAF: Bekele pulverizes World 10,000m – TDK Golden League, Brussels| News | iaaf.org”. iaaf.org. Приступљено 2018-10-04. 
  10. ^ „58:53 Half Marathon World Record by Wanjiru in Ras al Khaimah”. IAAF. 9. 2. 2007. Приступљено 12. 5. 2016. 
  11. ^ Minshull, Phil (20. 2. 2009). „Makau produces second fastest time ever, Tune clocks national record at RAK Half Marathon – updated”. IAAF. Приступљено 12. 5. 2016. 
  12. ^ „2:06:39 debut victory for Wanjiru in Fukuoka”. IAAF. 2. 12. 2007. Приступљено 12. 5. 2016. 
  13. ^ Negash, Elshadai (1. 3. 2008). „Wanjiru and Kiplagat win Shekih Zayed Half in Abu Dhabi”. IAAF. Приступљено 12. 5. 2016. 
  14. ^ „Marathon gold for Kenya's Wanjiru”. BBC Sport. 24. 8. 2008. 
  15. ^ AIMS/ASICS World Athlete of the Year Awards Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јануар 2011). AIMS. Retrieved 2 August 2010.
  16. ^ „Wanjiru takes overwhelming Half Marathon win; Domínguez PB in Granollers”. IAAF. 2. 2. 2009. Приступљено 12. 5. 2016. 
  17. ^ „London Marathon 2009”. BBC Sport. 26. 4. 2009. Приступљено 26. 4. 2009. 
  18. ^ „Kitwara blazes 58:58 in Rotterdam”. IAAF. 14. 9. 2009. Архивирано из оригинала 26. 12. 2009. г. Приступљено 19. 9. 2009. 
  19. ^ „Kenyan man, Russian woman win Chicago Marathon titles”. Chicago Breaking News. 9. 10. 2009. Архивирано из оригинала 13. 10. 2009. г. Приступљено 10. 10. 2009. 
  20. ^ Butcher, Pat (20. 10. 2009). „Wanjiru vs Tadese set for half marathon in Abu Dhabi”. IAAF. Приступљено 12. 5. 2016. 
  21. ^ Brown, Matthew (25. 4. 2010). „Commanding victories for Kebede and Shobukhova – London Marathon report”. IAAF. Приступљено 12. 5. 2016. 
  22. ^ Longman, Jeré (10. 10. 2010). „After a Final Push, a Repeat Winner in Chicago”. The New York Times. Приступљено 10. 10. 2010. 
  23. ^ Ferstle, Jim (10. 10. 2010). „Wanjiru and Shobukhova defend titles in Chicago – Updated”. IAAF. Архивирано из оригинала 13. 12. 2010. г. Приступљено 14. 10. 2010. 
  24. ^ Epstein, David (16. 4. 2012). „To Run in Kenya, To Run in the World”. Sports Illustrated. CNN. Приступљено 12. 5. 2016. 
  25. ^ а б в г д Finish Line - An Olympic marathon champion’s tragic weakness, New Yorker, Xan Rice, 14 May 2012. Retrieved 13 October 2019.
  26. ^ „Kenyan Olympic winner Wanjiru charged over death threat”. BBC Sport. 30. 12. 2010. Приступљено 30. 12. 2010. 
  27. ^ „Kenyan marathon champ charged with attempted murder”. AFP. 30. 12. 2010. Архивирано из оригинала 4. 1. 2011. г. Приступљено 30. 12. 2010. 
  28. ^ „Obituary”. The Daily Telegraph. 16. 5. 2011. Приступљено 25. 7. 2011. 
  29. ^ „SAMUEL WANJIRU - Samuel Wanjiru - Zimbio”. Архивирано из оригинала 12. 10. 2012. г. Приступљено 2011-07-25. 
  30. ^ „DNA tests 'confirm' Wanjiru is the father of son”. 98.4 Capital FM. 18. 4. 2012. Приступљено 19. 4. 2012. 
  31. ^ „Wanjiru, Kenya's next marathon great?”. IAAF. 16. 12. 2007. Приступљено 12. 5. 2016. 
  32. ^ „Kenya Olympic marathon star Sammy Wanjiru dies in fall”. BBC News. 16. 5. 2011. Приступљено 16. 5. 2011. 
  33. ^ а б Macharia, James (15. 5. 2011). „Samuel Wanjiru Dead: Olympic Gold Medalist Dies at 24”. Huffington Post. USA. Reuters. Приступљено 15. 5. 2011. 
  34. ^ Longman, Jere (16. 5. 2011). „Mystery Remains in Death of Marathon Champion”. The New York Times. 
  35. ^ capitalfmkenya (2017-03-06). „Samuel Wanjiru was killed, his mother tells inquest”. Capital Sports (на језику: енглески). Приступљено 2019-02-09. 
  36. ^ „Samuel Wanjiru mother makes fresh, shocking claims as to what caused her son's death”. eDaily Kenya (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 11. 2020. г. Приступљено 2019-02-09. 
  37. ^ Karanja, Faith. „Samuel Wanjiru's mother insists her son was murdered”. Standard Digital News. Приступљено 2019-02-09. [мртва веза]
  38. ^ „Marathon hero Wanjiru was 'murdered in bedroom'- Mother”. Citizentv.co.ke (на језику: енглески). 7. 3. 2017. Приступљено 2019-03-23. 
  39. ^ „athletics: Samwel Wanjiru was killed, says Pathologist”. sportsnewsarena.com. Приступљено 2019-03-23. 
  40. ^ Athletes dominate Kenyan Sports Awards, IAAF, 2 March 2006.
  41. ^ „Moment of glory for Wanjiru and Jelimo”. Daily Nation. 23. 1. 2009. Приступљено 24. 1. 2009. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Семјуел_Ванџиру&oldid=27004436”